SVESNO BIRAJTE NAJBOLJE ZA SEBE

PIŠE: TATJANA POPOVIĆ, HEALTH COACH

Da biste u potpunosti bili zdravi i zadovoljni so­bom, potrebno je da pronađete balans između ishrane i drugih ključnih životnih aspekata. Na Institutu za integrativnu ishranu u Njujorku, naučila sam da je za zdrav, srećan i ispunjen život važno uzeti u obzir ”odnos primarne i se­kundarne hrane”.

Dakle, primarna hrana odnosi se upravo na te druge aspekte koji čine naš život manje ili više ispunjenim, poput ličnog razvoja, partnerskog odnosa, posla i fizičke aktivnosti, dok se se­kundarna hrana odnosi na sve ono što unosi­mo u svoje telo hranom i pićem. Odnos izme­đu primarne i sekundarne hrane krucijalan je za ljudsko zdravlje.

Kako da ispravno pristupite sekundarnoj hrani

1. Jedite hranu u prirodnom obliku

Kako biste promenili ishranu na duže sta­ze, pa samim tim i stil života, potrebno je da praktikujete balansiranu ishranu. Ovo je prva i osnovna lekcija zdravog života. Neka se na vašem jelovniku nađe hrana koja regeneriše i unapređuje zdravlje i blagostanje organizma, koja je bogata mineralima i vitaminima u svom najprirodnijem obliku.

Dakle, trudite se da jedete prirodne namirni­ce kao što su povrće, voće, mahunarke, inte­gralne žitarice, proteini biljnog i/ili životinjskog porekla, semenke, koštunjavi plodovi, sveže začinsko bilje, začini i drugo. Ukoliko konzu­mirate i biljne i životinjske proteine, važno je da pronađete balans obe vrste u cilju posti­zanja dobrog zdravlja, boljeg raspoloženja, unapređenja rada digestivnog trakta, višeg ni­voa energije i brojnih drugih benefita. Ukoliko jedete meso, neka vaš izbor budu vrste koje ne sadrže mnogo masti kao što su piletina, ćuterina, junetina i riba. Osim toga, ukoliko ste u mogućnosti, kupujte meso i jaja organskog porekla.

Iz ishrane isključite, koliko god je to moguće, industrijski prerađenu hranu kao što su me­sne prerađevine, grickalice, keksi, brzu hranu i brojne druge namirnice bogate rafinisanim šećerom i različitim aditivima koji imaju nega­tivan uticaj na zdravlje organizma.

Umesto mlečnih proizvoda možete konzumi­rati biljne napitke od pirinča, kokosa, badema ili organske soje, zatim tofu, miso i druge fer­mentisane namirnice koje sadrže probiotike važne za jačanje imuniteta.

2. Detektujte svoje žudnje i razloge njiho­vog postojanja

Da biste promenili ishranu, važno je da to uradite postepeno. Savetujem vam da vodite dnevnik ishrane i da u njega upisujete sve ono što pojedete tokom dana. Kad kažem sve, mi­slim i na svaki usputni zalogaj na koji možda ne obraćate pažnju. Nakon određenog vreme­na, imaćete pravu sliku svojih prehrambenih navika. Takođe, analizom dnevnika ishrane možete da zaključite u kojim situacijama po­sežete za kojom vrstom hrane i na taj način detektujete okidače svojih žudnji. Da li vas stres, osećaj praznine, neke druge negativne emocije teraju da pojedete nešto ili jedete pod uticajem društva? Da li možda prijatne situaci­je povezujete sa hranom?

Svaki put kada se prejedete ili osetite potrebu da pojedete nešto da biste sebi udovoljili, od­vojite trenutak da shvatite šta je to uzrokovalo potrebu za hranom. Zapišite u dnevnik šta ste jeli ili želeli da jedete, šta vas je uznemirilo, kako ste se osećali pre nego što ste jeli, šta ste osećali kada ste jeli i kako ste se oseća­li nakon jela. Vremenom ćete uvideti obrazac po kojem se emotivno prejedate. Nakon što identifikujete svoje okidače, sledeći korak je definisanje zdravijeg načina kako da nahranite svoja osećanja.

Zašto je to važno? Bez obzira na to da li žudite za slatkim, slanim, kiselim ili gorkim ukusom, žudnje govore mnogo o tome šta se dešava u vašem organizmu i šta vam može biti od po­moći da pronađete rešenje za određeni zdrav­stveni problem.

Na primer, žudnja za slatkim ukazuje na potre­bu za energijom (ugljeni hidrati, glukoza), ali predstavlja i znak emotivnog disbalansa. Na fizičkom nivou slatka hrana pruža gorivo, na emotivnom utehu.

U momentima kada žudite za hranom, po­trebno je da odaberete kvalitetne namirnice koje će vas snabdeti potrebnim nutrijentima, ali i utoliti vašu žudnju. Moji predlozi su sveže voće, sveže voće u kombinaciji sa puterima orašastih plodova, crna veganska čokolada, urme, avokado i brojne druge namirnice.

3. Napravite plan obroka

Nije dovoljno da samo odlučite da ćete se od sutra hraniti zdravo, već je potrebno da ima­te plan, jer kad dođe to sutra, a vi ne znate šta biste pojeli, opet ćete posegnuti za nekom nezdravom namirnicom koja vam je pri ruci.

Zato uzmite papir i olovku, te prvo zapišite listu dozvoljenih namirnica, a zatim osmislite jela koja biste njihovom kombinacijom mogli da spremate (ili inspira­ciju pronađite na mom sajtu u rubrici recepti). Nakon toga sastavite jelovnik za sedam dana.

Ograničite unos hrane na glavne obroke i užine ukoliko su vam one uopšte po­trebne. Satnicu prilagodite svom rasporedu, a možete se poslužiti i onom koju predlažem svojim klijentima – doručkujte između 8 i 9 ujutru, ručajte između 13 i 14 časova, večerajte do 19 časova.

4. Izbegavajte ”sve ili ništa” pristup

”Sve i ništa” pristup je uobičajena prepreka sa kojom se ljudi susreću na putu promene ishrane i životnog stila. To otprilike zvuči ovako: „Danas sam pojela parče torte što znači da mogu i pomfrit. Od sutra počinjem sa zdravom ishra­nom.”

Umesto ovakvog načina razmišljanja pokušajte da svaki pojedinačni izbor hra­ne koji napravite tokom dana posmatrate kao jedinstven. Jedan manje od ide­alnog izbora ne mora da se pretvara u celodnevno prejedanje.

5. Pratite svoj napredak

Pratite svoj napredak, ali nemojte se fokusirati isključivo na gubitak kilograma. Korigovanje telesne težine nije jedini način da izmerite koliko ste daleko stigli u ostvarenju svojih ciljeva.

Ljudi se odlučuju za zdravu ishranu iz različitih razloga. Uzmite u obzir i kako su vaše promene u ishrani uticale na vaše fizičko ili mentalno zdravlje.

Ovo su još neka pitanja koja treba sebi da postavite da biste lakše izmerili da li zdrava ishrana za koju ste se opredelili funkcioniše:

Da li ste siti i zadovoljni?

Da li uživate u onome što jedete?

Da li možete da zamislite da se zauvek hranite na ovaj način?

Koliko ste zdravih izbora danas napravili?

Da li ste primetili bilo kakve promene u svom fizičkom zdravlju?

Da li ste primetili bilo kakve promene u svom mentalnom zdravlju?

Ne zaboravite na primarnu hranu

Praktikovanje veganskog, vegetarijanskog, makrobiotičkog ili nekog drugog re­žima ishrane nije dovoljno za opšte blagostanje. Neophodno je gledati na život kao celinu i otkriti ono što nam je potrebno da budemo srećni i ispunjeni. Nikada nije kasno da poradite na svom odnosu sa partnerom ili da iz tog odnosa izađe­te ukoliko niste zadovoljni. Nikad nije kasno da redovno počnete da se bavite fizičkom aktivnošću, da promenite posao i fokusirate se na ono što vas najviše ispunjava, kao i da se bavite ličnim razvojem kako biste napredovali.

Primarna hrana nas hrani iznutra. Stoga, ljubav, zagrljaji, dodir, poljupci, tople kupke, masaža, meditacija, muzika, zabava, sloboda, izražavanje, priroda, dru­ženje sa prijateljima i druge životne stvari ishranjuje našu dušu.