SUPERMOĆI JEDNE ŽENE

PIŠE: BILJANA ARSENIJEVIĆ, LIFE COACH, NLP MASTER, EETT LIFE COACH, FENCH SHUI UČENIK SLAVNE MARY DIMOND
FOTOGRAFIJA: ANIMA MUNDI

Nasmejana, hrabra, napuštam moj najlepši Kragujevac, opraštam se sa malim ulicama i nastavljam koračanje velikim bulevarima Londona. To se, dragi moji, ne zove izlazak, već skok udalj iz zone komfora. Kada smo mladi, naša energija nas nosi i naš instinkt je GPS , uživamo i letimo. Naš je ceo svet. A što ne bi bio? Božja snaga i nevidljiva krila su u nama. Menjanje poslova nije bio problem za mladu devojku željnu izazova, prosto sam uživala u svakom trenutku, svakom poznanstvu i svakom novom danu.

To je mladost, na žalost sa njom idu i uverenja koja nisam mogla da ostavim u Kragujevcu, ponela sam ih sa sobom. Vodi računa, pazi ovo, nemoj ono… i tako, bez obzira što je volja bila veća od svega, kao i kod svih, uverenja su spoticanje svakog mladog života.

Eh, ta mladost, adrenalin, želja da imam nekog pored sebe. Univerzum nije gubio vreme i odlučio je da mi pošalje zgodnog preplanulog gospodina, 20 godina starijeg od mene. Stas, glas… moj si!!! U zaljubljenosti, zanesenosti, euforiji, kroz glavu prolazi uverenje: ,,Halo, gde ćeš sa njim, on ima brak iza sebe, decu, musliman je, 20 godina stariji!“ Strah, nedoumica. ,,Pa ne moraju roditelji sve da znaju, niko me ne tera da ga vodim u Kragujevac.“

Ohrabrila sam samu sebe i krenula, ne znajući tada, u životnu avanturu. Novi život je počeo, neki novi život koji je meni tada odgovarao. Naša veza je išla sve dublje i dublje, sve lepše i lepše, sve nestvarnije i bajkovitije. Ja nisam mogla niti želela da ostavim nekog koga toliko volim zbog uverenja mog plemena. Bila sam žena koja je pratila svog uspešnog i ambicioznog supruga, putovala sa njim, bila žena ambasadora, igrala sve uloge koje su bile bačene na mene bez problema… upoznavala svetske lidere i uklapala se u sva ta društva kao jedna od njih.

Svrstala sam sebe u visoko senzitivne osobe – to je specifična grupa ljudi, oko 20 posto ukupne populacije, koju karakteriše izražena čulna osetljivost, duboko procesuiranje, emocionalna reaktivnost i empatija.

Takva sam bila ja, a život lep, bar sam tada mislila da je to moj život. Jurila sam sa svima njima i pokušavala da dostignem te avione i kamione, ali nekako sam primećivala da pratim želje drugih.

Pošto je došlo vreme da se suočim sa istinom, da prevaziđem svoja uverenja i strahove, krenuh u Kragujevac da kažem roditeljima o preplanulom mužu, 20 godina starijim od mene, sa brakom iza sebe. Opet one male ulice, ali ovoga puta nisam letela, već išla polako, jer sam želela da put do kuće traje zauvek. Prvo sam rekla bratu, pa majci, a od njih dvoje dobila savet da ne pričam ocu jer će umreti. Naravno, nije umro, već samo pobeleo i rekao mi da ga dovedem i upoznam sa njima.

I ta epizoda je lepo prošla – kao što sam se ja zaljubila u njega, tako su i oni istog trenutka shvatili da ispred njih stoji divan čovek.

Moj san je ostvaren 2003. kada me je Univerzum nagradio blizancima. U tom trenutku, moje oči su se otvorile šire, moje srce osetilo neku drugu vrstu radosti, radosti koja je moja, moja želja, moj život.

Razlikovanje lažnog od pravog ja, identifikacija sa onim što treba da budemo, onim što se očekuje od nas, onim za šta veruemo da će nam obezbediti nagradu, ljubav i sigurnost. Kada odustanemo od nagrada, spoljnih priznanja i zasluživanja, kada naučimo sami da zadovoljavamo i prepoznajemo svoje potrebe, mi više ne moramo da se ponašamo na taj način niti ojačavamo vezanost za “lažno ja”.

I tako počinje nov život, sasvim drugačiji od glamura, aviona, kamiona. Moju potrebu za promenom i novim životom je podržao i moj suprug, moj dragi MukiSA. U mom životu nema kraja iznenađenjima. Ako želim promenu, idem do kraja, do uskih uličica gde sam nekada šetala slobodno i srećno. Da, da – i MukiSa ide sa nama. Njegov posao mu dozvoljava da radi po svetu, a da živi bilo gde. Na primer, Kragujevcu.

Uživanje u deci, prelepoj Šumadiji i mom plemenu dovodilo me je do emotivne preplavljenosti, bila sam prezahvalna i izuzetno ponosna na svoju odluku.

Onda u mom životu dolazi trenutak kada počinjem da osećam da ljudi iz plemena počinju da predlažu da ja ipak treba nešto da radim, da budem korisna.

ŠOK

Mislim da nam je društvo nametnulo, pa čak i u tako maloj sredini, da moramo da se kao žene profesionalno ostvarimo. To je ok za nekoga ko to želi. Sigurna sam da postoje žene koje ne žele profesionalno da se iskažu i dokažu i da nađu svoju svrhu i smisao u tome. Ženska energija je negujuća, statična, a ne progresivna kao muška. Naša baza je majčinstvo. Ovo nije iz perspektive šovinističkog stava, već iz pozicije ženske energije, čuvajuće. Naša energija neguje i daje.

Međutim, bez obzira na svoje “iskreno ja“, otvorila sam firmu, ulagala, prodavala nekretnine, gradila, izdavala… panični napadi, nezadovoljstvo…

Ušla sam ponovo u nečiji drugi život, život u kome se nisam baš snalazila.

Organizovala sam se tako da provodim dosta vremena sa decom. Dok su deca u školi, mama radi. Fenomenalna organizacija. To je bilo ono što ja želim i ono što sam ja u stvari.

Počela sam aktivan rad na sebi, preselili smo se u Beograd i decu upisali u internacionalnu školu. Čini mi se da je to bio trenutak kada je cela moja porodica osetila da smo na pravom mestu. A zašto na pravom mestu?! Upravo zbog priče koja sledi, a to je da sam se vratilla sebi i postala ono što želim. Prvenstveno, bila sam presrećna. Tada sam nakon puno godina pronašla sebe u poslu i gde ću ostvariti svoj san.

Rad na sebi počinje edukacijom. Život je neshvatljivo čudo, a ljudi su lovci u njemu. Isti ti ljudi imaju svoja lica i naličja, a ja želim da ih čitam i proučavam, pomažem i tragam, preispitujem i zaključujem.

Rad na sebi sam počela 2017. godine. Postala sam: life coach, NLP practitioner, NLP master, EETT life coach. Pohađala razne kurseve u zemlji i inostranstvu: Tony Robins, Dijana Tabaš, dr John Demartini i mnogi drugi.

Promene su bile velike i moja bliža i dalja okolina nije to baš sa lakoćom prihvatila. Na žalost, nije bilo vremena i želje za cenkanjem. Ovo sam ja i napokon sam se našla, upoznala sebe. Promenila sam svoju profesiju i ja sam sada life coach, neko ko želi da pomaže ljudima i da im bude podrška.

Radim ono što volim – life coaching nije filozofiranje, već pronalazak lakoće u svemu.

Ovo sam ja. Verujem da znam kako da osetim klijenta, kako da mu priđem i kako da ga ispratim sa osmehom na licu i verom u sebe.

Baš zbog te naše društvene norme i lažnog JA, ljudi dolaze i žele da imaju veće samopouzdanje. Nemaju veru u sebe. Nemaju hrabrosti da krenu ka nečem novom. Najveći resurs je vreme – tako svima nama treba neko vreme da dođemo do sebe.

Doživljavam sebe kao ostvarenu ženu, koja je iskusila dosta, fleksibilna je, autentična. Nikada nije kasno za promene, za promene koje nas vode ka balansu, ljubavi, novim pustolovinama.

Life coaching mi je doneo supermoć da pomažem ljudima da dostignu željene promene i željeni život.