PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: TAMARA RAKIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
TAMARA RAKIĆ, ROĐENA 21.02.1961. GODINE U BEOGRADU. DIPLOMIRALA I MAGISTRIRALA VAJARSTVO NA FAKULTETU LIKOVNIH UMETNOSTI U BEOGRADU, U KLASI PROFESORA NIKOLE JANKOVIĆA. ČLAN JE ULUS-A. OD 2006. GODINE U STATUSU ISTAKNUTOG UMETNIKA. IZLAGALA JE NA VIŠE OD 100 KOLEKTIVNIH IZLOŽBI U ZEMLJI I INOSTRANTSVU. UČESNIK JE BROJNIH LIKOVNIH KOLONIJA I MEĐUNARODNIH VAJARSKIH SIMPOZIJUMA. DOBITNIK JE BROJNIH NAGRADA ZA LIKOVNO STVARALAŠTVO.
TVOJE PRVO SEĆANJE KADA SI SHVATILA DA ĆEŠ JEDNOG DANA IZRAŽAVATI KROZ TREĆU DIMENZIJU?
Imala sam devet godina kada sam na tv-u gledala film o jednom vajaru, prikaz njegove životne priče na fakultetu, modele, glinu, štafelaje. Tada me je fascinirao taj rad po modelu, zapravo živi prikaz nastanka skulpture. To je bio prelomni trenutak da odlučim da ću zauvek vajati, naravno svest o studiranju, akademiji, učenju skulpture, to nije postojalo.
KOLIKO SKULPTURA ŽIVI U TEBI DOK NE DOBIJE SVOJ ŽIVOT U STVAROSTI?
Čini mi se da je skulptura uvek u meni pa i ona koja je izvedena.
Čak ni ta do kraja promišljena ne bude baš tako izvedena, emocije nas nose, ta trenutna energija u toku procesa rada ne može da se zanemari, često je gospodar.
ODAKLE TA ELEGANCIJA, DO NIVOA SAVRŠENSTVA U LINIJAMA..
Verovatno forma kroz koju se izražavam diktira neke stvari. Mada mi forma nije više važna, već suština, da kroz malo informacija kazem što više, tako da je izraz kroz liniju-crtež preovladao. Prosto sam se odrekla forme i bavim se crtežom u prostoru.
KO TE NAJVIŠE INSPIRIŠE U STVARANJU?
U mom slučaju pitanje treba da bude šta me inspiriše. Pre svega emocije, zatim moji snovi, koje sebi uvek objašnjavam, mnogo iskrenih razgovora sa samom sobom.
KAKO SI DOŠLA DO SVOG STILA U VAJARSKOM IZRAŽAVANJU?
Nemam stil, to je senzibilitet i rukopis i energija kao i odnos prema materijalu od kog nešto nastaje. Kada gledam radove nastale pre više od 30 godina ništa tu rukopisno nije promenjeno, samo momenat nastanka skulpture i energija koja je u nju uložena je drugačija.
O ČEMU PRIČAJU TVOJE SKULPTURE HRTOVI?
Lične emocije. Hrt je pozajmljen kao idealna forma, pas zato što dobro poznajem psihologiju pasa.
DA LI NEKE SITUACIJE U ŽIVOTU ZASLUŠUJU DA IH ISPRIČAŠ KROZ SKUPTURU?
Da, naravno! Desilo se nekoliko puta da je skulptura konkretan pas, moj pas, moj hrt- Aca Pas se zvao, zato sto je zaslužio da bude ovekovečen.
KAKO UDAHNJUJEŠ ŽIVOT SKUPTURI?
Na to pitanje ne umem da odgovorim. Ali ako je to doživljaj kada ih neko gleda, onda sam uspela.
GDE JE IZVOR TVOJE KREACIJE?
Snovi, mnogo sanjam i uvek imam potrebu da sebi objasnim sta sam to živela u nesvesnom stanju.
DA LI JE FIGURA CRTEŽ ILI?
Svaka skulptura jeste crtez u prostoru, sastavljena od bezbroj profila koji se medjusobno seku.
TVOJA SARADNJA SA UDRUŽENJEM PIGMALION I GORAZDOM ČUKOM?
Naša saradnja je počela pre dve godine kada me je Gorazd pozvao na koloniju u Tamnjanicu-mesto koje je čarobno, tiho, mirisno, obojeno nepreglednim zasadima lavande i smilja. Lepo se razumemo Gorazd i ja, dobro saradjujemo, Gorazd postuje sugestije umetnika i spremno reaguje na obostrano zadovoljstvo.
