PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: VANJA REBIĆ
VANJA REBIĆ, ROĐENA 1995. GODINE, U UŽICU. FAKULTET LIKOVNIH UMETNOSTI U BEOGRADU UPISALA 2015. GODINE, NA SMERU SLIKARSTVO. DIPLOMIRALA JE 2019. GODINE, U KLASI SIMONIDE RAJČEVIĆ. ODMAH NAKON ZAVRŠETKA, UPISUJE MASTER AKADEMSKE STUDIJE. ZAVRŠAVA IH 2020. GODINE, U KLASI ISTOG PROFESORA. DANAS OVA MLADA UMETNICA VREDNO STVARA IZ SVOG ATELJEA KOJI JE SMEŠTEN U NJENOM DOMU. IGRA SE SA SVOJIM DANOM I BOJI GA NA PLATNU, NEŠTO POPUT DNEVNIKA.
VANJA JE SA SVOJOM SLIKOM ,,SVAKI PUT KADA DOĐEM KUĆI” UČESTOVALA U HUMANITARNOJ AKCIJI ,,UMETNICI IZ SRBIJE ZA GLINU, PETRINJU I SISAK”, KOJU JE ORGANIZOVAO MAGAZIN DIPLOMACY & COMMERCE.
KAKO BI OPISALA SVOJE SLIKARSTVO?
To je realan svet. U njemu se nalaze stvarne osobe, događaji, scene, predmeti, realni prostori. Kroz radove prenosim atmosferu tih dešavanja, ambijent tih prostora, osećanja tih portreta. Nesto nalik na dnevnik. Lične beleške mojih doživljaja. Koloritom dajem na značaju pojedinim elementima i figurama sa pdvučenom nostalgijom.
LAJTMOTIV KOJI SE PROVLAČI NA TVOJIM PLATNIMA?
Definitivno moj pas. Imati psa je moja želja oduvek. Od kada je sa mnom, beležim svaki trenutak. Evo već tri godine me to čini ispunjenijom. Provlače se tu i druge stvari, ali ipak je pas na prvom mestu.
NAKON ZAVRŠENE LIKOVNE AKADEMIJE, KAKO SE MLADI SLIKAR OSEĆA U SRBIJI?
Toliko slobodno da mogu 24 časa da budem kod kuće. Svakako imam vremena da se više posvetim slikanju. Ne moram da se usklađujem sa nekim obavezama koje su bile tu tokom studiranja. Ali mi opet nedostaje akademija i boravak u klasi. Pomešana su osećanja. Naravno, tu je sada doza veće ozbiljnosti i odgovornosti.
GDE SLIKAŠ I U KOJE DOBA DANA I NOĆI?
Otkako sam završila fakultet, radim kod kuće. Napravila sam u jednoj sobi svoje mesto za rad. To mi je sasvim dovoljno. Trenutno mi prija što mi je nadohvat ruke. Odgovara mi da radim u periodu dok je dan, dokle god ima dnevnog svetla.
KAKO ZAPOČINJEŠ SVOJU SLIKU? I DA LI ZNAŠ KADA JE POSLEDNJI POTEZ ČETKICOM NA DELU?
Uvek imam nešto od čega počinjem, neku skicu, fotografiju, manji crtež iz blokova… Lakše mi je prvo na nekom manjem formatu da imam rešenje, pa tek onda da pređem na platno.
Slažem se sa onim što je Dušan Gerzić Gera rekao – da je slika gotova kada je prodata.
KOJE FORMATE SLIKA VOLIŠ? DA LI JE TO MINIJATURA ILI VELIKI FORMAT KOJI NAJBOLJE KOMUNICIRA SA PUBLIKOM?
Trudim se da biram veće formate. Da ih ne zaklonim kada stanem ispred njih.
JEDNA FRANCUSKA POSLOVICA KAŽE DA SLIKARMISLI KISTOM. DA LI SE SLAŽEŠ SA TOM TVRDNJOM?
Ne slažem se. Smatram da nam je kist samo alat, a mislimo onim što je unutar nas.
UČESTVOVALA SI U HUMANITARNOJ AKCIJI MAGAZINA DIPLOMACY&COMMERCE SA SVOJIM DELOM ,,SVAKI PUT KADA DOĐEM KUĆI”, KOJE JE BILO PONUĐENO ZA OTKUP, A SAV PRIHOD IŠAO JE STANOVNIŠTVU POGOĐENOM ZEMLJOTRESOM U GLINI, PETRINJI I SISKU.
Da, bila je to fenomenalna humanitarna akcija u kojoj sam učestvovala zahvaljujući pozivu Galerije Štab. Srećna sam jer se moja slika prodala i što sva sakupljena sredstva idu kao humanitarna pomoć u Hrvatsku. Drago mi je da ja kao umetnica mogu svojim delima da pomognem.
GDE BI VOLELA DA IZLAŽEŠ I NA ČEMU TRENUTNO RADIŠ?
Volela bih da to bude neka galerija koja može da podrži neku moju zahtevniju ideju. Negde gde postoji sloboda da se uradi bilo šta unutar prostora.
Trenutno privodim kraju seriju slika od kojih ovde imate priliku da vidite deo.
TEMA FEBRUARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV ,,BUDI SVET(LOST)”. KAKO SVETLI TVOJA SLIKA?
Moja slika svetli crveno i žito. Pripremam se da krenem.
