PIŠE: DAJANA ŠVRAKA MILUTINOVIĆ
Večita debata za ili protiv, on ili off. Da li je šećer zaista toliko loš ili postoje razlozi zbog kojih nije preporučeno da ga se u potpunosti odreknemo?
Šećeri su vrsta ugljenih hidrata koji predstavljaju makronutrijente i imaju važnu ulogu u zdravoj, izbalansiranoj ishrani, kao i proteini i masti. Razgradnjom ugljenih hidrata varenjem, dolazi do stvaranja glukoze, koja predstavlja osnovni izvor energije većine tkiva u ljudskom organizmu.
Kako bismo jutro počeli sa energijom, uvek preporučujem voće kao izvor šećera i energije koja nam je potrebna za dobar start. Šećeri su rasprostanjeni u dosta namirnica, voću, povrću, ali i u majčinom mleku, koje nam od prvih dana daje signal ugodnog i početak uživanja u šećerima.
Sve bi to bilo sjajno kada bismo znali da pronađemo balans, ali i uočimo one skrivene šećere koji se konstantno dodaju hrani iz raličitih razloga, pa su neizostavan dodatak za poboljšanje ukusa, boja, kontrola tačke smrzavanja (kod sladoleda), koriste se za sprečavanje rasta mikroorganizama, vezivanjem vode i smanjenjem njene dostupnosti za rast mikroba, čime se čuvaju namirnice. Nalaze se u sokovima, mlečnim proizvodima, različitim grickalicama i slatkišima, konzervisanoj hrani, namazima… Primera radi, ako prosečna 14-godišnja devojčica popije danas 600 ml bezalkoholnih industrijskih sokova, uneće oko 12 posto dnevne energetske potrebe. Često su sastav „zdrave hrane“ i zato je uvek dobro pažljivo proveriti deklaraciju proizvoda – ukoliko vidite da ugljene hidrate čine upravo šećeri, verovatno to i nije baš tako zdrav proizvod.
Postoji stalna debata, kao i pretpostavka, da su šećeri glavni uzrok gojaznosti. Ono što treba da razjasnimo je da oni daju energetsku vrednost kao i svi ostali ugljeni hidrati 4 kcal po gramu (isto koliko imamo iz pirinča, testa, voća), dok masti daju 9 kcal po gramu. Stoga masti u hrani doprinose dvostrukoj količini energije od ekvivalentnih količina koje osigurava šećer. Bez obzira na ovu činjenicu, često preteramo sa šećerom zbog veće količine pića koja ih sadrže, a da toga nismo ni svesni. Sve zajedno može biti uzrok povećanja telesne težine ako imamo nedovoljnu potrošnju i nedovoljno fizičkih aktivnosti.
Takođe, sve više studija pokazalo je da su namirnice sa visokim glikemijskim indeksom glavni uzročnici različitih oboljenja kao što su: abdominalna gojaznost, dijabetes tipa 2, visok holesterol, hipertenzija (visok krvni pritisak) i srčana bolest.
Previše toga je protiv, ali ne smemo zaboraviti da nam je upravo šećer glavni izvor energije. Moja preporuka je voće svakog dana, crna čokolada ponekad, sladoled, pa naravno i on mora da se nađe na našem jelovniku, posebno u ove tople dane, a jednom mesečno i neki kolač. Što da ne.
I šta je na kraju odgovor? Za ili Protiv? OFF od šećera ili opušteno ON?
Jedna poruka koju pokušavam svima da pošaljem kroz svoj rad jeste STRESS OFF, GOD ENERGY ON, umerenost i onda je sve dozvoljeno, jer ko bi se odrekao raja u koji odlutamo pri zalogaju omiljene čokolade ili sladoleda? ISKLJUČIVOST u ishrani nije me nigde odvela, UMERENOST je uvek donela rezultate pre svega meni, a onda i svim mojim zadovoljnim klijentima.
