ON VS. OFF

PIŠE: SANJA MALAGURSKI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

Da li vam je kroz životne situacije i večite borbe koje su nas prosto naučili da moramo da vodimo – pre svega sa sobom, ostala privilegija onog ON – OFF dugmeta, kojim možete sami da upravljate?

Ja sam Sanja Malagurski, bivša profesionalna odbojkašica, učesnica Olimpijskih igra u Pekingu 2008. godine i ponosna evropska prvakinja. Predstavljam vam svoju perspektivu i odgovor na ovo pitanje i skrećem pažnju na zaista izuzetnu važnost tog isključivanja iz svakodnevice i kontrole kada smo u kojem modu.

Pre svega, moram da kažem da sam nakon ponude da napišem koju reč na ovu temu narednih par dana baš intenzivno razmišljala. Ne šta ću da napišem, već da li imam pravi odgovor za sebe i da li držim konce u svojim rukama…

Veoma simboličan izraz ON – OFF me je odmah naveo da pomislim na svoju profesionalnu karijeru i život koji sam vodila kao odbojkašica. Tu je stvarno bitno imati te dve faze.

Hajde da krenemo od one koja kod mene, a verujem i svih nas, preovladava – ON.

Tu se podrazumeva sva akcija, energija i adrenalin koji su uključeni da bih se adekvatno pripremila za napore i izazove koji su bili sastavni deo mog posla.

Dan mi je bio ispunjen, uglavnom, sa dva treninga – pre i posle podne, a vikend onim za šta se spremaš tokom cele nedelje – utakmicom. Natempirati formu, sačuvati zdravlje, telo, strpljenje i motivaciju za pobedu je bio glavni zadatak i najveći izazov.

Sada kada sam se malo izmakla i sa distance, odnosno pored terena posmatram sve to, shvatam da uopšte nije lako održavati taj ON momenat. Napor koji je iziskivao maksimalno i fizičko i psihičko angažovanje doživljavala sam možda pomalo i nesvesna svega kroz šta prolazim, a opet većim delom sportskom disciplinom.

Kako sam se pripremala tokom karijere? To je definitivno najbolje objasniti izrekom “druga strana medalje”, koju vidimo samo mi sportisti, članovi naših timova i bliski ljudi kojima plačemo i kukamo kada je teško.

Za mene, ON znači fokus i ono najvažnije – utakmicu i pobedu.

To u mojoj svakodnevici počinje rano ujutro i ne ispušta se do odlaska na spavanje. Kreće dobrim doručkom, koji je za mene u poslednjih par godina neizostavna navika i zadovoljstvo. Energija. Zatim, trening. Mesto i vreme gde se medalje u stvari i “kuju”. Maksimalna posvećenost, sticanje mentalne i fizičke snage za ono najbitnije što me čeka na kraju nedelje i sezone.

Sama priprema za trening je bitna, koja podrazumeva dobro istezanje, zagrevanje tela i glave za nadprosečne napore koji slede. A onda ono najslađe – “igra”. Ma koliko profesionalni sport bio težak, surov i drugačiji od onog kako su nas naučili – zdrav, ipak možemo sebi da dozvolimo da ga shvatimo i prihvatimo kao igru loptom i maksimalno uživamo u njemu. Nažalost, nuspojave su uvek bile tu, bolovi, povrede (bezazlene i dosta ozbiljne), umor, kao i onaj trenutak “ne da mi se, ne mogu, nemam motivaciju”… Naučila sam i shvatila da je i to jako bitno sebi dozvoliti, jer jin i jang, je l’ tako?

Last, but not least – utakmica. Priprema za taj ON momenat su uvek bili mali slatki rituali u kojima sam zaista uživala i koji su mi pomagali da puna samopouzdanja odem po svoju pobedu.

Pored timske pripreme, koja je podrazumevala gledanje videa, razmenu informacija o protivnicima i neke zajedničke dogovore, moja lična je započinjala popodnevnom dremkom od 20 minuta nakon koje je usledila potvrda da mi žene uživamo u multitaskingu.

Muzika na maksimumu, prava mala privatna žurka u stanu koja je pratila pripremanje opreme i dresa za utakmicu, frizuru i šminku, a pred izlazak iz stana final touch – produženi espresso i kockica crne čokolade za dobro raspoloženje i energiju.

I oh, Bože, nakon utakmice, konačno… izuvanje patika i prelazak u OFFFFF…

Iskreno, jedva sam dočekala da i u ovom tekstu pređem na ovu drugu stranu, jer ako znamo da je iskoristimo na pravi način, najlepša je na svetu.

OFF mod jednog sportiste je kao prioritet uvek imao vidanje rana, odnosno obavezne oporavke i terapije. Nakon toga je zabava mogla da počne!

Dok sam igrala u inostranstvu, pogotovo u Italiji i Brazilu, slobodne dane sam obožavala da provodim kao turista. Italija mi je posebno prirasla k srcu i, da budem iskrena, za isključivanje iz svakodnevice i punjenje baterija mi je bilo dovoljno da nađem neki mali slatki trg i uživam u najboljoj kafici na svetu.

Naravno, obilazak gradova, kao i uživanje u lokalnim specijalitetima su se podrazumevali.

I sada, dok ovo pišem, shvatam da sam pored tog ON moda koji sam već navela i objasnila, ovu drugu stranu proživljavala u dva pravca. Jedan je bio dok sam aktivno igrala, a drugi – onaj pravi OFF mod sam spoznala tek po završetku karijere.

Počeću od toga da je u stvari ono najvažnije od svega da možemo da isključimo naše misli i um bilo kada i bilo gde. Tu se krije pravi odmor.

Sada kada su mi “penzionisanjem” fizički napori svedeni na minimum, odnosno na željenu kontrolu, ostali su oni psihički, koji su se ispostavili kao još teži i kompleksniji.

U ovom trenutku, za mene je OFF mod pravi mali raj.

Pisanje. Odmah da se ogradim, ne poezije, pesama itd. Nego pisanje svih neizgovorenih reči, misli, emocija… Mnogo ispisanih svesaka čuvam i ko zna šta bih jednog dana mogla da uradim sa njima.

Popularni „rad na sebi“ nije izostao ni kod mene i srećna sam što sam posle mnogo vremena i lutanja shvatila njegovu pravu suštinu i primenila ga na pravi način. Rodila se i ljubav prema čitanju knjiga i sada sam ponosni vlasnik male privatne biblioteke u svom stanu. Koristim priliku da vam preporučim dve knjige koje su meni objasnile suštinu: Razgovori s bogom 1 i Celestinsko proročanstvo.

U jedan od omiljenih OFF modova bih definitivno smestila pilates! Dragi moji, to vam preporučujem i indirektno naređujem da uvrstite što pre u svoju svakodnevicu. Tu uspevam da se baš isključim, posvetim pažnju disanju i udubim u sebe… i mislim da ne moram da napominjem koliko lepo oblikuje telo!

Malo iznenađenje, možda će da zvuči čudno, ali za mene je jedan od krucijalnih alata za OFF mod – psiholog. Zahvalna sam mojoj Sneżani što mi je ušla u život (nadam se da je obostrano) i pomogla mi da se na pravi način i u pravo vreme vratim sebi, krenem svojim putem i pripremim za neke nove izazove i pravce.

Za kraj, reći ću vam da trenutno u pravom OFF modu pišem ovaj tekst i nadam se da će vam biti interesantan i ko zna – možda od pomoći.

I, naravno, uživam u vođenju svog brenda garderobe – PERSONALBYSM, koji je nastao nakon što sam okačila patike o klin. On mi je velika ljubav i istovremeno nešto što želim da oblikujem u posao koji ću da radim sa velikim zadovoljstvom, emocijom i što više u OFF modu.

Karijera me je naučila mnogo čemu, ali još učim. To je i neki smisao života.

Hvala timu RYL magazina što su mi pružili priliku da vam se obratim sa par reči i mudrolija, ali pre svega što su mi postavili jako bitno životno pitanje.

Zapamtite(mo) ON i OFF – JIN i JANG. Sva lepota i privilegija su u balansu.