PIŠE: ĐORĐE TAKAČ
Previše ljudi, koncerti i učestala putovanja stvorili su u meni želju za bekstvom u prirodu i tako nastaje Rukmini Resort.
U početku je to bila samo kućerina i golo brdo, mada je energija uvek bila posebna. Jednostavno ljudi su se ovde osećali predobro iz meni nepoznatih razloga. U to vreme sam još uvek živeo u četiri zemlje: Kipar, Indija, Singapur i Srbija.
I sve je to bilo lepo, ali želeo sam negde da spustim sidro.
Sviđalo mi se moje brdo, još taj naziv “Koviona” koji potiče iz rimskog doba.
I ne znajući šta će se ovde događati, tek onako kao kroz igru počeo sam da dovlačim stene sa Bukulje i da ih nameštam i premeštam po brdu.
Kamioni su donosili zemlju i oblutke iz Drine i tako nastaju staze u obliku cveta sa sve stabljikom, listovima i laticama.
Fizički poslovi su me odmarali i naučio sam da radim sa kamenom i mermerom.
Sadio sam četinare, a drveće je nicalo samo od sebe.
Uređivanje vrta je postalo moje glavno zanimanje i više nisam voleo kofere i avione.
Iz godine u godinu mesto je postajalo sve lepše i nazvao sam ga Rukmini Resort.
Vremenom stene je prekrio bršljan, a kedrovi su stigli do neba i tu počinjem da se pitam: Šta mi to još treba?
Poželeo sam da podelim sve ovo sa ljudima od kojih sam ranije bežao i čim sam promenio stav u srcu i glavi, sve se samo od sebe desilo.
Kolumbo ovog otkrića bio je DJ Ayron koji je u Rukmini Resortu napravio nezapamćenu žurku povodom rođendana sina Lakija i svog venčanja sa Jecom.
Ubrzo posle toga, kao u čudu, ljudi dolaze sa svih strana i odlaze presretni.
Doduše, malo su nas teže pronalazili u početku, ali i to je bilo zanimljivo.
Dok zbunjeno voze, govorili bi: “Auuu, al’ je ovo daleko”, a kad stignu: “Wauuu, kako je ovde dobro!”
Volim kad to kažu i kad osete predivnu energiju.
Počeo sam da uživam u svemu: glasnoj muzici, joga seminarima, snimanju filmova i čega tu sve nije bilo.
I tako polako dođosmo i do kraja 2021. godine.
Kite se jelke, čekamo sneg i divne ljude.
Još je najlepše kad se ne najave. Dođite i vi!
