ROW DIZAJN

PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

JOVANA ĐUROVIĆ, MODNA KREATORKA, OD MALENA JE, UZ BAKU, SVOJIM BARBIKAMA KROJILA HALJINE.

PAŽLJIVA, PAMETNA, KREATIVNA, DANAS OSVAJA SRPSKO TRŽIŠTE PRE­DIVNIM KIMONIMA OD SATENA ILI SVILE, PERSONALIZOVANIM HALJINAMA I SVIM ONIM ŠTO OD NJE KLIJENTKINJE TRAŽE. DIPLOMIRALA JE NA FA­KULTETU ZA BEZEDNOST, ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE , ALI IPAK NJEN HOBI JE PRERASTAO U OGROMNU STRAST PREMA POSLU I KREACIJI. UČESTVO­VALA JE NA FASHION SELECTION 2016. GODINE U BEOGRADU.

KADA SI ZAKORAČILA U SVET MODE I ŠTA JE BILA PREKRETNICA U TVOM ŽIVOTU DA SE OKRENEŠ KA STILU, MATERIJALU, KONCU I KREACIJI?

Kod mene se to dogodilo jako rano, s ob­zirom na to da je moja baka bila krojači­ca, imala sam pristup materijalima i svim oruđima za krojenje i šivenje, a to me je jako privlačilo. Zapravo, od kad znam za sebe, seckala sam te materijale, oblikova­la i pravila svojim barbikama i lutkama odeću. Sledeća faza bila je faza posma­tranja. Jako važan deo učenja. Dok je baka stvarala neki novi komad garderobe, samo sam sedela pored nje i posmatrala svaku fazu, bez suvišnih pitanja. To pos­matranje mi je pomoglo da dođem do raz­nih zaključaka, formula i zakonitosti u ovoj vrsti zanata. Kasnije sam se školovanjem udaljavala od ove profesije, razmišljanjem da mi to uvek može biti hobi. Taj hobi je danas moj posao i neizmerno sam sreć­na zbog toga, jer „izaberi posao koji voliš i nećeš raditi ni dana u životu“ kaže Kon­fucije.

KAKO SI STVORILA SVOJ BREND ROW? ŠTA JE OSNOVNA IDEJA?

„Who I am is who the brand is“ Diane von Fustenberg

Brend je nastao pre dve godine, iako sama ideja postoji duže. Prvu godinu sam provela radeći u stanu svojih roditelja, a u ovoj drugoj imam svoj atelje u kom radim, sada mnogo više. Interes­antna stvar je što radni prostor delim sa svo­jim dragim sestrama, koje se bave kozmetikom lica. Lepota žene je ono što nas spaja. Jako je važno kakve smo iznutra, a spoljašnjošću ćemo samo nadograditi sebe. Jer, biramo šta jedemo, šta čitamo, kuda se krećemo, kako se neguje­mo, kako mirišemo, šta oblačimo, naravno da nas to definiše, na kraju, to su naši izbori. Nismo zagovornici univerzalne lepote, već individual­nosti. Row uvek ima mini kolekciju na štende­ru, ali se više bazira na pravljenju garderobe po meri, tako da je meni važan kontakt sa osobim za koju nešto radim, da znam odakle dolazi, tj. ko je i kuda ide.

KOJE TKANINE BIRAŠ ZA SVOJE MODELE I KOME SU NAMENJE TVOJE PREDIVNE HALJINE, KIMONI, BLUZE? ŠTA ŽENE NAJVIŠE KUPUJU?

Što se materijala tiče, svi dolaze u obzir, osim kože i krzna. Creme de la creme je, razume se, svila. Ona je nekako svojstvena ženi, jako je než­na na dodir, lagana, vazdušasta, lepo se kreće, a u stvari, u istim dimenzijama, jača je od čelika. Svi ostali matrijali imaju svoje mesto, što prirod­ni, što veštački, a najčešće mešavine. S obzirom na model, odeđeni materijal će biti u prednosti u odnosu na neki drugi.

Row garderoba je namenjena svakoj devojci, ženi kojoj se ona dopadne, ne postoji tip žene za koji pravimo garderobu. Poželjna je svakako fat-free figura, ali to ne znači da se traže određene dimenzije koje imaju top modeli, žene su različi­to građene, pogotovo su danas u modi obline, ali velike veličine, još kada govorimo o jako mladim devojkama, za mene su stvar neodgovornosti, najblaže rečeno.

Od svega što radim, a radim sve odevne koma­de, izdvojila bih kimono, koji je standardna Row ponuda. On se radi od satena ili svile, persona­lizovan je dodavanjem imena ili inicijala oso­be kojoj je namenjen. Najčešće se kupuje kao poklon, a nosi se u kućnim ili hotelskim uslovi­ma, pred spavanje ili posle buđenja, da izgledate lepše nego u pidžami.

Ono što me raduje je da žena najčešće traži hal­jinu, ipak je to komad koji nas deli od muškaraca, oličenje je ženstvenosti. Iako volim Gabriel Cha­nel i Yves Saint Lauren, koji su uveli i popularizo­vali nošenje pantalona, jer je njihova praktičnost pogotovo u današnje vreme velika, ipak prednost dajem haljini.

ŠTA TI JE GLAVNA INSPIRACIJA?

Pored onog opšteg da je u svemu inspiracija, ja bih izdvojila tkaninu. Mogu sate da provedem u prodavnicama metraže. Drugi izvor je boja i kom­binacija boja, bilo da se nalazi na nebu u određe­nom delu dana, bilo da se nalazi na nekoj fasa­di, na nečijoj odevnoj kombinaciji koju vidim u prolazu, kadar nekog filma. Česta inspiracija su revije raznih kreatora i brendova. Mislim da sam unazad 15-ak godina odgledala sve moguće re­vija velikih centara mode: Njujork, Milano, Pariz, London, i postoje neke koje mi nikada neće do­saditi kao što je Alber Elbaz uradio za Lanvin s/s 2012, prva kolekcija Raf Simonsa za Dior.

NA KOJIM MODNIM REVIJAMA SI UČESTVOVALA I GDE BI VOLELA DA SE POJAVIŠ?

Učestvovala sam samo na jednoj, pre dve godine na Fashion Selectionu. Iako je to bila mini revija sa svega 5 modela, prošla sam kroz sve faze – od kastinga, pravljenja kolekcije, fitinga, i na kraju, prezentacije. Uživala sam, mogu samo da zamis­lim kako je to na mainstream svetskoj sceni. Pa, ko zna, možda jednog dana Milan fashion week – on je najkomercijalniji i najbliži onom što radim, Pariz je all about haute couture, London underg­round…

ŠTA JE DANAS U TRENDU?

Danas je dozvoljeno SVE. Ali baš sve se kom­binuje – od haljine sa patikama, trenerke sa viso­kim potpeticama, oversize sakoa koji ćete mož­da kupiti i na muškom odeljenju, neonske boje, kombinacija animal i cvetnog printa, haljine od lateksa…. jedna fashion salata, sa svim ukusima, slatko, slano, gorko, ljuto, pa kako koji zalogaj. Uvek najbolje ispadne ukoliko kombinacija ima smisla i vezu sa osobom koja je nosi. Za propor­ciju i lepotu pitajte ogledalo, ono uvek zna istinu

KOJI SU TI PLANOVI ZA BUDUĆNOST?

U ovom poslu, ideje su ključ. I divno je gledati kako se ostvaruju, naravno ne same od sebe, već uz trud. Tako da je moj plan da se trudim da ono što zamislim, sprovedem u delo. Da brend raste i razvija se.

TEMA NOVEMBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV “LIMITED EDITION”. ZA ŠTA GLASAŠ – ZA LIMITED ILI MASOVNE KOLEKCIJE?

Ja sam se odlučila za limited, tako da za njih i glasam. Masovne kolekcije, tzv. fast fashion su neizbežne, teško je tome danas stati na put, a pravac u kom se kreću nije baš najzdraviji za našu planetu. Možda će se u jednom trenut­ku nešto dogoditi i ograničiti ili standardizovati proizvodnja u cilju održivog razvoja. Skoro sam u izlogu jednog našeg brenda videla natpis „30% popusta na novu kolekciju“. Zar da nova kolekcija ima popust? To marketinško utrkivanje i brzina menjanja trendova da bi se napravio veći profit, umanjuje ili blokira kvalitet, dovodi do toga da manje cenimo to parče materijala oblikovano u nešto što ćemo obući.