PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: SUZANA PERIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
Postoje dizajneri koji prate trendove – i postoje oni koji oblikuju stav. Suzana Perić pripada ovoj drugoj kategoriji. Njena odela nisu samo komadi garderobe, već izjava – o snazi, strukturi, jasnoći i ženskoj odlučnosti. U vremenu kada se moda često kreće između ekstravagancije i prolaznosti, Suzana ostaje dosledna formi. Čiste linije, precizan kroj i boje koje variraju od moćnih, intenzivnih tonova do sofisticiranih neutralnih nijansi čine njene modele prepoznatljivim. Njena odela ne „prate“ ženu – ona je uokviruju, osnažuju i naglašavaju njenu poziciju u prostoru. Ovo je moda koja govori o disciplini i eleganciji, ali i o hrabrosti da se zauzme mesto. Žena u odelu Suzane Perić nije slučajna prolaznica – ona je svesna sebe, svoje uloge i uticaja koji ostavlja. U razgovoru koji sledi, otkrivamo kako nastaje taj formalni minimalizam sa snažnim karakterom, zašto je odelo postalo njen zaštitni znak i šta za nju znači oblačiti ženu koja zna ko je.
Tvoja odela za žene izazvala su pravi odjek na modnoj sceni. Kako je nastala ideja da upravo taj komad postane tvoj prepoznatljiv autorski potpis?
Odelo je nastalo iz mog života.
Kada sam otišla u Dizeldorf, bila sam mlada žena iz Sarajeva koja je morala da se izbori za svoje mesto. Učila sam konstrukciju, disciplinu, proporciju. Tamo sam shvatila da kroj nije ukras – kroj je karakter.
Kasnije, kada sam sama gradila brend, bez zaštite, bez velikih sistema iza sebe, odelo je postalo moj lični simbol. Ramena koja stoje čvrsto. Struk koji drži formu. Stabilnost čak i kada je spolja nestabilno. Zato je odelo moj potpis. To sam ja.
Koliko je za tebe žensko odelo pitanje estetike, a koliko pitanje stava, samopouzdanja i identiteta žene koja ga nosi?
Estetika je lepa, ali nije dovoljna. Odelo je odluka. To je trenutak kada žena prestane da se izvinjava što postoji. Mnogo puta sam u životu morala da budem jača nego što sam se osećala. I naučila sam da spoljašnja forma utiče na unutrašnju sigurnost.
Odelo je identitet. Ono ne skriva ženstvenost, već joj daje okvir. Daje joj ozbiljnost i dostojanstvo.
Tvoj dizajn balansira između snage kroja i elegancije linije. Kako izgleda proces od prve skice do finalnog komada?
Kod mene ništa nije slučajno.
Skica dolazi iz emocije, ali konstrukcija dolazi iz znanja. U Dizeldorfu sam naučila da poštujem zanat. U mom ateljeu se meri, skida, ponovo meri, ponovo koriguje. Ne puštam komad dok ne stoji savršeno. Snaga kroja mora da postoji, ali elegancija linije mora da omekša tu snagu. Žena nije tvrda. Ona je stabilna.
Kada si shvatila da je tvoja estetika prepoznata kao nešto novo i snažno na tržištu?
Nije bilo jednog trenutka. Bile su to godine rada, borbe, tišine, nerazumevanja, osporavanja. Revije u inostranstvu, Pariz, Milano, Dizeldorf i onda povratak kući gde moraš ponovo da se dokazuješ.
Ali kada su žene počele da dolaze i da traže baš moje odelo, kada su govorile da se u njemu osećaju drugačije, tada sam znala da se desilo nešto stvarno. Ne „boom“. Već priznanje.
Koliko te inspirišu žene iz stvarnog života?
Potpuno. Ja ne dizajniram za fantaziju. Dizajniram za ženu koja nosi odgovornost. Za majku. Za direktorku. Za umetnicu. Za ženu koja vodi sastanke, brine o porodici, a ipak želi da izgleda dostojanstveno. Njihova snaga i njihova tiha borba su moja inspiracija. U svakoj kolekciji ima i moje borbe.
Moda se stalno menja, ali odelo ima bezvremenski status. Kako ga reinterpretiraš za savremeni trenutak?
Ne jurim trendove. Menjam proporciju, ali ne karakter. Ramena su snažna, struk jasan, pantalone šire, ali linija ostaje čista. U novoj fazi radim i snažne suknje – precizno konstruisane, sa pokretom, ali sa stavom. Savremena žena želi fleksibilnost. Želi da iz kancelarije može na večeru bez promene identiteta. To je luksuz današnjice.
Koji je najveći izazov u izgradnji modnog brenda danas?
Ostati svoj kada te pritiskaju da budeš nešto drugo. Graditi brend bez ogromnog kapitala, bez zaštite sistema, a opstati 25 godina – to je borba. Bilo je trenutaka kada sam bila potpuno sama. Ali nisam pristajala na kompromise koji bi poništili moj potpis.
Najveći izazov nije kreativni. Najveći izazov je izdržati.
U kom pravcu vidiš dalji razvoj svog brenda?
Vidim stabilnost i internacionalnu jasnoću. Odelo ostaje temelj, ali razvijam snažnu liniju suknji, kompleta, precizno konstruisanih poslovnih komada. Želim da brend bude još ozbiljniji, još čistiji, još prepoznatljiviji. Ne želim masovnost. Želim autoritet.
Tema “My New Era”. Da li je tvoja nova era počela?
Moja nova era je počela onog dana kada sam prestala da se pravdam. Prošla sam Dizeldorf. Prošla sam međunarodne piste. Prošla sam osporavanja, tišinu podrške, finansijske borbe i lične udarce. I opstala. Danas ne radim iz potrebe da se dokažem. Radim iz zrelosti. Iz mira. Iz snage koja je prošla test vremena. Moja nova era nije glasna. Ona je stabilna.
I stoji čvrsto – kao moje odelo.
