PIŠE: KSENIJA LEA RONAI
Ljubav je kao naša sigurna „Nojeva barka” koja brzinom svetlosti plovi na rajsko ostrvo. Bezbrižno mesto gde umemo samostalno da zidamo svoje nove kuće od znanja, vere i nade, a gde je Srce naš jedini arhitekta.
U ime Ljubavi, odgovorno i svesno pravimo jake temelje za naše potomke i čestito ih bodrimo u njihovom životnom dostojanstvu.
U ime Ljubavi, više ne preživljavamo nego svesno biramo da živimo.
Vredna je Ljubav, nikada se ne zaustavlja. Utkana je u naš prvi impuls, u naš suštinski kod da se nikada ne gubimo u mraku. Kada se izgubimo da znamo njene jasne svetlosne smernice da joj se ponovo vratimo.
Zato što Ljubav jedino i ima smisla u svom besmislu kada nas okruži, u ime Ljubavi smo uvek sigurni.
Dešava se u ovom ubrzanom vremenu da zaboravimo na Ljubav, ali je dobro priznati sebi da Ljubav nikada nije zaboravila nas.
U ime Ljubavi smo rođeni, u ime Ljubavi rađamo, pravimo, stvaramo, gradimo.
Često sam je i sama tražila negde tamo daleko i nedostižno, a Ljubav je u stvari uvek bila cela ja, ovde je i sada.
Istinita je Ljubav – kada posumnjamo, ume da nas žestoko razdrma, protrese, dozove sebi.
Ona nam uvek donese neku novu, moćnu, veličanstvenu, pokretačku, vitalnu snagu.
Pojavi se kao novo buđenje, kao nova kreacija, kao svako novo proleće.
U ime Ljubavi smo budni.
U ime Ljubavi smo osnaženi da je neprekidno u nama svesno oživljavamo, na svim nivoima i zauvek.
U trenucima kada nismo sigurni sami u sebe ili kada nas savlada strah, pitajmo Ljubav u sebi za savet.
– Ljubavi, šta bi ti sada rekla?
– Ljubavi, šta bi ti sada uradila?
Kada utišamo svoj Um – Ljubav neprekidno razgovara sa nama kroz ljude sa kojima pričamo, kroz umetnost, nauku, duhovnost i sve životne situacije.
U ime Ljubavi putujemo, a kada svesna Ljubav preplavi svaku umnu dualnost, onda smo stigli na odredište.
U ime Ljubavi se gradi novo poverenje i dezintegrišu teški programi.
Svako od nas ima jedinstven zadatak da osvesti u sebi svoju Ljubav – da bi mogao da je čuje u drugima.
Kada se Ljubav u svemu čuje, vidi, oseti sebe, tada je Zlatno doba u našem Srcu.
Zato što Ljubav razgovara sa nama direktno u svakom momentu i na svim jezicima, simbolima, svojom prirodom.
Veliki umetnici su za mene i dalje najveći misionari u ime Ljubavi, bez ideološkog ubeđivanja, bez borbe i forsiranja.
Večni Umetnici bezvremenski šalju ovom svetu svoju ljubavnu suštinu iz svih epoha, dimenzija, stilova, tona, boja…
Rekla bih da smo svi spojeni u neraskidivoj vezi Ljubavi.
Ljubav nas poštuje jer nam daje odgovornost u ruke – da imamo slobodnu volju da izaberemo isključivo za sebe.
Ljubav je majka čiste mudrosti, a emocije su njene alatke.
Takođe, oproštaj u ime Ljubavi je za mene velika proslava koliko i samo rođenje u ime Ljubavi.
Oprostiti u ime Ljubavi, sebi i drugima, najviša je vibracija rečenica – Volim te – Hvala ti.
Ljubav je u ime nas unapred oprostila, a na nama je da u ime Ljubavi možemo tome uvek da svedočimo.
Ljubavni oproštaj je božanski poklon kao najveći životni orden i najveća čast za nas ljude.
Ovo je zaista pravo vreme za svesnu Ljubav i za plemenit oproštaj.
Živela naša Ljubav u svim dimenzijama!
Živeo život u ime Ljubavi!
