RECEPT DA SE RASTERAJU TMURNI OBLACI

PIŠE: JASMINA PROTIĆ, AROMATERAPEUT, EDUKATOR I PRAKTIČAR HOLISTIČKE LEPOTE

Još jedno tmurno, maglovito jutro u mom gradu. Čuješ, moj grad a tamo negde u Nemačkoj, zemlji koju polako usvajam. Pomislim, kako je interesantno ovo putovanje zvano Život.

Kao u onoj Bajaginoj pesmi “godine prolaze….. jesmo li sretniji, jesmo pametniji, godine prolaze, mi gledamo.”

I sada kad pogledam unazad ovih mojih 50 i nešto, vidim da nisam samo gledala i čekala neke bolje dane, trenutke, prilike, već živela sa velikim Ž. Jer život je pun izazova i prepreka zar ne? Ako čekamo bolje dane, on prođe u trenu.

Zato ja udišem život punim plućima, sa svakim udisajem i izdisajem. I u danima kada sam prebrojavala sitne novce za kiriju na kraju meseca, i u danima kada sam jela školjke na Azurnij obali.

A putovalo se… Ja sam sticajem okolnosti rođena u Frankfurtu, odrasla u Beogradu, živela u Johanesburgu. Baš nekako tim redosledom.

Iz Frankfurta sam otišla u Beograd sa 6 godina da odrastem, završim školu i stasam u “odraslu” osobu. Iz Beograda sam otišla u Johanesburg sa 30, i tamo naučila da “živim”. Tamo sam se menjala, razvijala i sazrevala uz sve izazove koje emigracija donosi.

Sećam se da mi je divna prijateljica iz Afrike jednom prilikom rekla da treba da napišem knigu, svoju životnu priču jer je bila fascinirana načinom na koji sam ja, onako usput, sa lakoćom pričala ko sam i odakle dolazim. A nije uvek bilo lako. Bilo je tu puno oblaka, od bombardovanja u Beogradu, preko porodičnog nasilja i razvoda, ilegalnog prelaska granice sa malim detetom.

Za mene, to je bio život, jer kad se zaista živi ne razmišlja se puno: kako ću, da li, zašto, možda, videću. Korača se, nekada malim a nekad velikim koracima, ali uvek napred.

I sada sa 53 godine, rekla bih, živim po svojoj meri.

Pre oko 3 godine sam se povezala sa mladalačkom ljubavi koja nikada nije nestala, ali je u međuvremenu sazrela, i vratila se u svoj rodni grad Frankfurt, kojeg polako prisvajam.

Negde između ovih mojih gradova sam puno putovala, obišla sam 48 zemalja sveta i 6 kontinenata.

Bilo bi tu još bezbroj priča da se ispriča, ali to ću ostaviti za onu knjigu koja sazreva u meni. Trenutno sam zauzeta učenjem jezika, novim biznis projektom, stvaranjem prijatelja u novoj sredini.

I tako u ovom tmurnom, maglovitom jutru u Nemačkoj, napravih blend eteričnih ulja za dobro raspoloženje, i pišem ovu priču za sutrašnji “deadline“.

Jer nekako još nisam dovoljno poradila da “ostavljam sve za poslednji trenutak“ problemu.

Miris ruzmarina, mente i narandže se širi i donosi vedrinu ovom danu.

A poznato je i dokazano da udisanje mirisa etarskih ulja direktno utiče na limbički sistem mozga koji je odgovaran za nase emocije, ponašanje, memoriju.

Zato vam, dragi moji ostavljam recept za tmurne dane, verujte, radi odlično na rasterivanju oblaka.

Za blend potrebna sledeća etarska ulja:

2 kapi limuna, 2 kapi narandže, 1 kap mente i 1 kap ruzmarina

Ulja stavite u u difuzer ili pomesajte sa 10ml baznog ulja (npr. ulje grožđanih koštica) i uživajte u mirisu.

Volela bih da mogu da vam dam dobar recept za život ali to je nešto što svako od nas mora sam da napiše. Ono što mogu da podelim je moja priča, iskustvo i naravno profesionalno znanje jer toga imam u izobilju, i ako usput pomognem i nekog inspirišem, moje srce je puno.