RAĐANJE I UMIRANJE U JEDNOM DANU – CVETANJE TISE U RITUALU LJUBAVNE IGRE

PIŠE: LUKA D. MIJATOVIĆ
FOTO: MIA MEDAKOVIĆ

Ima tome dvadeset i nešto godina kako mi je moj prijatelj Primarijus doktor Ferenc Agošton; tada direktor Banje; dogovarajući da uradim emisije Noćnog programa Beograda 202, iz Banje Kanjiža, govorio: “ Vodu iz “Čudotvornog bunara” prvi je analizirao dr Bela Lenđel, još 1910-te godine. Potom je osnovano akcionar­sko društvo “Kanjiški čudotvorni bunar” i voda dovedena do u gradski park gde je izgrađeno kupatilo.

Pričao mi je da u Banju Kanjiža pođem ne samo u potrazi za istinom o zdravlju i novom snagom već i zarad JAZZ-festivala i događaja nad doga­đajima – CVETANJA REKE TISE.

Snimao sam njegove reči :

“Tiski cvet, Palingenia longicauda, je prastara vrsta insekta.

Pripada grupi jednodnevnica, što upućuje na kratak životni vek odraslih jedinki.

Danas je reka Tisa kod Kanjiže ali i u Novom Bečeju, Senti, Novom Kneževcu gotovo jedino utočište ove vrste na svetu i tu se Tiski cvet ma­sovno roji svake godine; sredinom juna. Traje to 10-15 dana i dešava se uvek u predvečernjim satima.

Tada se na deonicama reke sa glinovitim kori­tom pojavljuju larve na površini vode iz kojih se za par sekundi izvale nežni, lepršavi, šareni, kri­lati insekti, koji nakon kratkog sušenja izleću na priobalne biljke (sleću i na čamce, pa čak i na ljude) i otpočinju mukotrpno presvlačenje. To su nedozreli mužjaci koji tek nakon svlačenja kožice postaju sposobni za parenje i oplodnju ženki.

Nešto kasnije se pojavljuju larve ženki, iz kojih se izvaljuju polno zrele krilate jedinke, a potom masovni “svadbeni let” uz parenje insekata, posle kojeg mužjaci brzo umiru. Ženke još lete izvesno vreme uzvodno, a zatim se spuštaju na površinu vode i odlažu šest do sedam hiljada sitnih jajašca i umiru.

Iz oplođenih jajašca za dve-tri nedelje izlegnu se larve, koje se ukopavaju u glinoviti deo korita reke i tu rastu tri godine. Za to vreme moraju se presvući oko 20 puta. Hranu i kiseonik im donosi voda.”

Tiski cvet od vajkada očarava ljude sa obale reke Tise lepotom svog oblika i boja, kao i ritua­lom ljubavne igre.

Cvetanje Tise je više od doživljaja prirodnog fe­nomena koji se samo na ovoj reci može doživeti u tako intenzivnom obliku, o čemu mi je govorio i počivši Jaroslav Pap, majstor fotografije.

Sunce svojim zalaskom odnosi i njihovu energiju akumuliranu tokom tri godine živo­ta u tamnom koritu reke. Iscrpljene lepotice polako predaju svoja telašca reci koja ih je stvorila; ali lepota ove večeri ostaje večno u pamćenju ljudi koji su imali sreće da prisu­stvuju ovom događaju.

Govori se da se ovaj fenomen pojavio pre 200 hiljada godina, kao i da se sada javlja samo na Tisi i u Kini.

Znajte da se dan cvetanja Tise u junu ni­kada ne zna, zato što reka ne cveta uvek u isto vreme.