PIŠE: LUKA D. MIJATOVIĆ
FOTO: MIA MEDAKOVIĆ
Ima tome dvadeset i nešto godina kako mi je moj prijatelj Primarijus doktor Ferenc Agošton; tada direktor Banje; dogovarajući da uradim emisije Noćnog programa Beograda 202, iz Banje Kanjiža, govorio: “ Vodu iz “Čudotvornog bunara” prvi je analizirao dr Bela Lenđel, još 1910-te godine. Potom je osnovano akcionarsko društvo “Kanjiški čudotvorni bunar” i voda dovedena do u gradski park gde je izgrađeno kupatilo.
Pričao mi je da u Banju Kanjiža pođem ne samo u potrazi za istinom o zdravlju i novom snagom već i zarad JAZZ-festivala i događaja nad događajima – CVETANJA REKE TISE.
Snimao sam njegove reči :
“Tiski cvet, Palingenia longicauda, je prastara vrsta insekta.
Pripada grupi jednodnevnica, što upućuje na kratak životni vek odraslih jedinki.
Danas je reka Tisa kod Kanjiže ali i u Novom Bečeju, Senti, Novom Kneževcu gotovo jedino utočište ove vrste na svetu i tu se Tiski cvet masovno roji svake godine; sredinom juna. Traje to 10-15 dana i dešava se uvek u predvečernjim satima.
Tada se na deonicama reke sa glinovitim koritom pojavljuju larve na površini vode iz kojih se za par sekundi izvale nežni, lepršavi, šareni, krilati insekti, koji nakon kratkog sušenja izleću na priobalne biljke (sleću i na čamce, pa čak i na ljude) i otpočinju mukotrpno presvlačenje. To su nedozreli mužjaci koji tek nakon svlačenja kožice postaju sposobni za parenje i oplodnju ženki.
Nešto kasnije se pojavljuju larve ženki, iz kojih se izvaljuju polno zrele krilate jedinke, a potom masovni “svadbeni let” uz parenje insekata, posle kojeg mužjaci brzo umiru. Ženke još lete izvesno vreme uzvodno, a zatim se spuštaju na površinu vode i odlažu šest do sedam hiljada sitnih jajašca i umiru.
Iz oplođenih jajašca za dve-tri nedelje izlegnu se larve, koje se ukopavaju u glinoviti deo korita reke i tu rastu tri godine. Za to vreme moraju se presvući oko 20 puta. Hranu i kiseonik im donosi voda.”
Tiski cvet od vajkada očarava ljude sa obale reke Tise lepotom svog oblika i boja, kao i ritualom ljubavne igre.
Cvetanje Tise je više od doživljaja prirodnog fenomena koji se samo na ovoj reci može doživeti u tako intenzivnom obliku, o čemu mi je govorio i počivši Jaroslav Pap, majstor fotografije.
Sunce svojim zalaskom odnosi i njihovu energiju akumuliranu tokom tri godine života u tamnom koritu reke. Iscrpljene lepotice polako predaju svoja telašca reci koja ih je stvorila; ali lepota ove večeri ostaje večno u pamćenju ljudi koji su imali sreće da prisustvuju ovom događaju.
Govori se da se ovaj fenomen pojavio pre 200 hiljada godina, kao i da se sada javlja samo na Tisi i u Kini.
Znajte da se dan cvetanja Tise u junu nikada ne zna, zato što reka ne cveta uvek u isto vreme.
