ONI ŽIVE TUĐE ŽIVOTE – BODYGUARD

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: PREDRAG BALCACANOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

PREDRAG BALCACANOVIĆ, TELOHRANITELJ, ROĐEN 1974. GODINE U DONJEM MILANOV­CU, LEPENSKI VIR. DO 2002. GODINE U AKTIV­NOJ VOJNOJ SLUŽBI KAO VODNIK. JEDNO VREME PROVEO JE U UPRAVI BEZBEDNOSTI U VOJNOJ POLICIJI, A NAKON TOGA DO KRA­JA SLUŽBE U GRANIČNIM JEDINICAMA. OD 2002. RADI KAO PROFESIONALNI TELOHRA­NITELJ U ZEMLJI I INOSTRANSTVU.

POSAO GA JE VODIO I U PODRUČJA VISOKOG RIZIKA – LIBAN, POJAS GAZE, SEVEROZA­PADNU AFRIKU.

MEĐUNARODNI JE INSTRUKTOR SAMOOD­BRANE I LICENCIRANI INSTRUKTOR ZA OBU­KU TELOHRANITELJA. OSNIVAČ I PREDSED­NIK SRPSKE ASOCIJACIJE TELOHRANITELJA I PREDSTAVNIK SRBIJE U MNOGIM MEĐUNA­RODNIM ORGANIZACIJAMA OVOG TIPA. ZA­VRŠIO JE I DVOGODIŠNJU SPECIJALIZACIJU IZ OBLASTI DIPLOMATSKE BEZBEDNOSTI NA FAKULTETU POLITIČKIH NAUKA.

HOBI MU JE ADRENALINSKO RONJENJE NA DAH NA EGZOTIČNIM DESTINACIJAMA. VA­TRENI JE FAN ELVISA PRISLIJA I SAKUPLJA SVE VEZANO ZA NJEGA. SVIRA GITARU.

KADA KAŽEM BODYGUARD, POMISLIM NA ISTOIMENI FILM SA WHITNEY HOUSTON I NJENU PESMU „I WILL ALWAYS LOVE YOU“. DA LI JE U TVOM POSLU BAŠ SVE TAKO ROMANTIČNO?

Nimalo. Ljudi nemaju jasnu sliku o tome šta je ovaj posao i šta nosi sa sobom. Ovde ne govorimo o manekenima koji šetkaju glumeći obezbeđenje. Govorim o ljudima koji su svoje živote posvetili ovom poslu. Često su to sati stajanja, čekanja u automobilu, sati vožnje. A to su sati u kojima svake sekunde morate biti koncentrisani na ono što radite, jer prvenstveno od vas, vaše prisebnosti i trenutne reakcije, zavisi nečiji zivot.

PREDSEDNIK SI I DIREKTOR V.I.P. PROTECTION – S.A.B. (SERBIAN ASSOCIATION OF BODYGUARDS). KOLIKO VAS IMA U UDRUŽENJU I KOJI SU VAM ZADACI?

Udruženje obuhvata preko 300 aktivnih članova iz zemlje i inostranstva. Od osnivanja, poslednjih deset godina smo prvo i jedino udruženje ovog tipa u zemlji i okruženju. U suštini kod nas još nije razvijena svest važnosti jedne ovakve organizacije. SAB je član mnogih međunarodnih i svetskih organizacija, što je veliki kompliment za nas i naš rad. To pečat našeg kvaliteta i profesionalnosti kroz priznanje zaista velikih organizacija. Ciljevi i zadaci su umrežavanje i stvaranje zdrave „porodice“ istomišljenika i ljudi iz branše. Kroz članarinu, omogućava našim članovima popuste na razne obuke, preporuke i pomoć pri zapošljavanju, logistiku u poslu…

KOLIKO JE U SRBIJI AKTUELNO I POŽELJNO ZANIMANJE TELOHRANITELJA?

Ovo je posao koji je svuda poželjan ako ga pre svega volite i obavljate profesionalno. Vaša profesionalnost vam donosi dobru reputaciju. Dobra reputacija donosi preporuke vaših klijenata. To vam omogućava da čak i u Srbiji možete odlično da živite od ovog posla. Iako ie svakako u Evropi i svetu daleko plaćenije zanimanje, ali naravno i kriterijumi su tamo daleko strožiji.

KOGA ŠTITITE I ČUVATE I OD KOGA?

Kroz karijeru stičete šarenoliku klijentelu. Ukorenjeno je mišljenje da telohranitelje angažuju oni kojima je isključivo ugrožen život. To nije tačno. Naš posao je najčešće preventiva. Tako da radimo i za političare, biznismene, glumce, pevače… Pored nečijeg života, brinemo i o nečijem miru. Da neko, poput recimo javnih ličnosti, može nesmetano svakodnevno da funkcioniše. Takođe, brinemo i o članovima porodice klijenata koji su neretko veća meta od samih klijenata. Telohranitelj je tu da spreči fizičko, verbalno, psihičko uznemiravanje, svaki vid pretnje.

KAKO SI SE ODLUČIO ZA TU PROFESIJU?

Potičem iz vojničke porodice. Vojnička uniforma je i danas nešto najsvetije za mene. Shodno tome i poslovima koje sam obavljao u toj uniformi, nakon prelaska u civilni sektor, poslovi obezbeđenja su mi bili nešto najprirodnije. S obzirom na obuke i iskustvo koje sam stekao u međuvremenu, brzo sam uplivao u vode neposredne fizičke zaštite.

GDE VEŽBAŠ I ODRŽAVAŠ SVOJU FIZIČKU KONDICIJU I SPREMNOST?

U našem poslu je jako bitno konstantno usavršavanje, učenje i održavanje stečenog znanja. Nedostatak vremena i stalna jurnjava su me naterali da i održavanje svoje fizičke kondicije adaptiram uslovima. Kada vreme ne dozvoljava odlazak na razne poligone, vežbam kod kuće gde sam oformio svoj mali centar za vežbanje. A kako smo poslom često na terenu, uvek se i u gepeku automobila nađe mesta za par mobilnih spravica koje omogućavaju održavanje kondicije.

DA LI JE TELOHRANITELJ I NEKA VRSTA VOJNIKA?

Upoređujući sisteme obuke, način života, nivo rizika… može se reći. Oba zanimanja su jako zahtevna i “kradu” vreme od vaše porodice. Oba zanimanja znaju da vas okupiraju i danima, mesecima. Način života, kodeksi ponašanja, uniformisanost jesu vojnički.

DA LI IMATE PRAVO DA KORISTITE VATRENO ORUŽJE I U KOJIM PRILIKAMA?

Naravno. Kao registrovani, licencirani telohranitelj, polažete zakonsko pravo da nosite oružje. U situacijama kada ste vi i vaš klijent životno ugroženi, imate pravo da to oružje sa zakonskom regulativom samoodbrane i upotrebite. Međutim, to je baš poslednja opcija. Zato profesionalni tim telohranitelja jako puno radi na prevenciji da do takvih događaja ne dođe. Postoji krilatica u našem poslu – Uvek očekuj neočekivano.

MORALNI KODEKS TELOHRANITELJA.

Klijent i diskrecija su zakon. Mada, na ovo pitanje odgovorio bih jednom svojom izjavom sa početka karijere. Izjavom koja je postala sastavni deo sertifikata koji izdajemo kandidatima:

„Biti telohranitelj nije samo crveni tepih sa poznatima. To je i puno znoja, truda i odricanja.

Biti telohranitelj znači biti spreman da 24 časa živiš “tuđi” život i da svake sekunde budeš spreman da daš svoj.“