in

NJEGOV LIKOVNI SVET

PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE MIHAILA LIŠANINA

MIHAILO LIŠANIN JE ROĐEN 1949. U SELU LAZAC KOD KRALJEVA. S POLASKOM U SREDNJU ŠKOLU, ZARAZILA GA JE »KRA­LJICA SPORTOVA« I DUGE STAZE. TAKAV JE OSTAO CEO ŽIVOT – SVE ŠTO RADI, RADI NA DUGE STAZE. »KRALJICA SPOR­TOVA« GA JE 1974. ODVELA U ATLETSKI KLUB KLADIVAR CELJE, U SLOVENIJU, GDE I SAD ZVANIČNO ŽIVI. GODINE 1990. JE OSNOVAO PRIVATNU FIRMU I OD TADA JE »MULTIPRAKTIK« – MENADŽER, NOVI­NAR, GALERISTA, PROMOTER LIKOVNOG STVARANJA MLADIH SVETA, PUTOPISAC. 1991. JE ORGANIZOVAO PRVU SLIKAR­SKU MEĐUNARODNU KOLONIJU, 1995. JE USTANOVIO REVIJU ZA LIKOVNU KULTU­RU »LIKOVNI SVET« I MEĐUNARODNI KON­KURS ZA MLADE LIKOVNE TALENTE, 2000. PRVU DEČJU GALERIJU U SLOVENIJI, 2002. MEĐUNARODNU GRAFIČKU RADIO­NICU U CELJU. SVI TI PROJEKTI JOŠ ŽIVE I USPEŠNO OPRAVDAVAJU SVOJE OSNIVA­NJE. OD 1997. DO SADA JE ORGANIZOVAO I OTVORIO 272 IZLOŽBE MLADIH LIKOVNIH TALENATA, U 33 DRŽAVE SVETA, NA SVIM KONTINENTIMA.

U MISIJAMA SARADNJE, PRIJATELJSTVA I POVEZIVANJA U KULTURI OBIŠAO JE 70-AK DRŽAVA, NAGRAĐEN JE RAZLIČITIM PRIZNANJIMA U 32 DRŽAVE ZA DOPRI­NOS RAZVOJU MEĐUKULTURNE SARAD­NJE MEĐU MLADIMA. ZVANIČNO ŽIVI U CELJU, U SLOVENIJI, MADA SVE MANJE, JER JE SVET IPAK NJEGOV IZBOR.

VAŠA IDEJA, KOJA SE JAKO CENI I PLASIRA U SVETU, JESU DEČJI RADOVI, KOJE USPEŠNO IZLAŽETE ŠIROM PLANETE. KAKO STE DOŠLI NA IDEJU DA SE BAVITE DEČJIM CRTEŽOM I SLIKARSTVOM?

Nakon osnivanja privatnog preduzeća 1990. godine, 1995. osnovao sam časopis za likovnu kulturu mladih i odraslih »Li­kovni svet« i konkurs za likovne radove mladih Slovenije. Već su sledeće godine časopis i konkurs dobili međunarodni ka­rakter, te se 23 godine odvijaju u kontinui­tetu. Logičan sledeći korak je bio pokaza­ti te mlade umetnike svetu na izložbama. Skoro da je »Misija nemoguće«, ali mi je uspelo. Danas, posle 23 godine, i sam sa čuđenjem gledam moje tragove po svetu. Na konkursu je do sada učestvovalo oko 130.000 mladih iz 110 zemalja, što ga čini jednim od deset najvećih u svetu. Kao pri­vatni konkurs je jedini ovakve vrste na sve­tu, a časopis »Likovni svet« je jedini časo­pis u Sloveniji koji obrađuje međunarodne likovne konkurse, likovne izložbe mladih i izložbe akademsko obrazovanih autora. Približno 2 % prispelih radova međunarod­na stručna komisija nagradi i oni putuju po svetu i promovišu likovnu kulturu mladih.

ALEKSANDRA BIRIYKOVA, 16 GODINA, SAYANSK, RUSIJA

ŠTA VAŠA IDEJA I RAD DONOSI MLADIM LIKOVNIM TALENTIMA SVETA?

Učestvovanje na Međunarodnom konkur­su »Likovni svet« omogućuje mladima iz celog sveta ravnopravno takmičenje, ne­zavisno od verske pripadnosti, boji kože, nacionalnosti ili države iz koje dolaze. Teme konkursa proteklih godina su bile: Mrtva priroda, Konji, Istorija mojega naro­da, Zamkovi kulturno nasleđe, Etno odela i ples mojeg naroda itd.

Radovi koji se izlažu na izložbama po sve­tu se biraju iz arhiva nagrađenih likovnih radova s dosadašnjih međunarodnih kon­kursa revije »Likovni svet«. Kroz motive izloženih radova na izložbama, deca se međusobno upoznaju kroz razne običaje, različite narode, države, nove kulture, te stvaraju svoju novu sliku o svetu oko sebe. Posmatrajući radove drugih, deca dolaze do novih spoznaja o likovnim tehnikama, pristupima, koloritu, načinu izražavanja, upoznavajući istoriju i umetnost svog na­roda, ali i drugih naroda i narodnosti raz­nih zemalja iz celog sveta. Sve to pozitiv­no utiče na umetnički, mentalni i misaoni razvoj dece, njihovih roditelja, mentora i šire zajednice.

Uz pomoć izložbi, ostvaruje se mogućnost upoznavanja, komunikacije i razmena is­kustva s drugim likovnim stvaraocima i stručnjacima, kao i mogućnosti njihove buduće saradnje i povezivanja.

GDE STE SVE DO SADA IZLAGALI I KOJA VAM JE POSTAVKA NAJDRAŽA?

Bio sam prvi koji je otvorio kulturnu sa­radnju između Slovenije i Srbije izložba­ma u Subotici i Kikindi 1997/8. i Beogradu 2000, u onim teškim, nerazumnim vreme­nima, kada sam iz Slovenije dolazio preko mostova u bodljikavoj žici i po auto-putu sa oznakama »Pazi mine». Posebno sam ponosan na izložbe u Parizu, Teheranu, Moskvi, Ankari, Seulu, Pragu, Irkutsku, Vil­niusu, Minhenu, Minsku, Argentini, Gani, Gambiji, Indiji, SAD, Hong Kongu, Sudanu. Praktično sam mlade umetnike predsta­vio na 272 izložbe u 34 države ljubiteljima umetnosti mladih na svim kontinentima, osim Australije.

KO OTVARA PUT VAŠIM IDEJAMA – UPORNOST, SREĆA, ZNANJE?

»Snovi su ostvarivi, ako verujete u njih i čvrsto stojite iza njih« je moj životni moto, koji uz mnogo znanja i rada, i malo sreće, postanu »meso«. Često puta su moje ide­je unikatne, koje okolina ne razume i ne prihvata, a kada ih ostvarim, postanu za­vidni na rezultate.

KOJE SU ZEMLJE U KOJIMA BISTE VOLELI DA IZLAŽETE?

Trenutno se dogovaram za izložbe u 2019. godini, kandidati su »stari« – Indija, Si­bir, Argentina, i novi – Kanada, Kazahstan, Kraljevstvo Bahrein, Tajland, Vijetnam, Makedonija.

Svaka zemlja ima svoje draži, lepote i ne­gativne stvari, a ljudi su ti koji zemlji daju čar, toplinu ili loš osećaj.

LJUBOV VLASOVA, 16 GODINA, KONOTOP, UKRAJINA

IZDAJETE I NOVINE »LIKOVNI SVET«, U KOJIMA SU PREDSTAVLJENI RADOVI I INTERVJUI IZ SVETA UMETNOSTI. KOLIKO JE TEŠKO ILI LAKO BITI SAMOIZDAT?

U mojem poslu i životu je sve prepleteno, umetnost, konkurs, izložbe, putovanja, in­tervjui, prijateljstva, nebrojeni dani volon­terskog rada i neprospavane noći, i sve to čini jednu divnu celinu unutrašnjeg ispun­jenja sebe. Često puta ne možeš gledati samo na finansijski deo poslovanja, jer je i život sastavni deo poslovanja. I kad si na putu, kad srećeš prijatelja, posle 10 ili više godina, u nekoj dalekoj zemlji, njegove ra­širene ruke i iskrice u očima, vrede mnogo više nego novac na računu u banci.

OVOG PROLEĆA I LETA PUTOVALI STE BALKANOM. ŠTA STE ISTRAŽIVALI, DO KAKVIH STE ZAKLJUČAKA DOŠLI?

»Da, njet«, rekli bi Rusi. U proleće sam bio na jednomesečnom putovanju, Poljska, ruski distrikt Kaliningrad, Letonija, Lit­vanija, Belorusija. Sarađivao sam u dva međunarodna žirija i otvorio 5 izložbi, prevozio cca 5000 km i sretao nebrojeno mnogo prijatnih ljudi u svim državama, nekad na granicama, iako sam na nekim čekao i po 5 sati. U Džeržinsku, Beloru­sija, sam zbog dugogodišnje saradnje na području kulture dobio diplomu Počasnog gosta grada. Putovanje za kulturu, sarad­nju i dušu.

Preko leta sam prokrstario Negotinsku krajinu, Bugarsku i Makedoniju, sa prijate­ljicom iz Sibira, pa smo po pečat i na kafu skočili još u Grčku i Albaniju. Zanimali su me, pre svega, stari prijatelji u tim država­ma, koje nisam video godinama, promene posle raspada Jugoslavije i socijalizma u Evropi, ostaci starih civilizacija, crkve i ma­nastiri kao predstavnici prohujalih vreme­na. Za 20 dana sam doživeo i video toliko da bih mogao da napišem roman o ljud­skim sudbinama, glupostima, herojstvima, prijateljstvima, arhitekturi i duhu dobrih vr­lina, koji i pored prodiranja neprijateljstva i kriminala još odlikuje te vredne i pošte­ne ljude brdovitog Balkana. A da, prevozio sam novih cca 3000 km i napravio 1200 dokumentarnih fotografija.

DIANA HRISTOVA, ATANASOVA, 8 GODINA, ART STUDIO SHARENI PRASTI, TARGOVISTE, BUGARSKA

KOJI JE SLEDEĆI PROJEKAT NA KOJEM RADITE?

Pošto sam konkurs ove godine predao gradu Celju i Muzeju nove istorije Celja na dalje vođenje, vodim još, već 17 godina kao osnivač, Međunarodnu grafičku radionicu na temu »Arhitektura i istorija Celja«, koja je tradicionalno u decembru. Na njoj je do sada učestvovalo oko 60 akademskih umetnika iz 16 država, nastalo je oko 400 grafika, koje će bu­dućim generacijama biti uspomena, kako sada izgleda naš grad, i kako umetnici doživljavaju njegovu istoriju od rimskih vremena do danas. I dovršavanje dogovora za izložbe 2019. koje sam već nabrojao.

DA LI JE SVET PREPOZNAO I NAGRADIO VAŠE IDEJE I RAD?

Za svoj rad na povezivanju država na području likovne kulture i za promociju likovne kreativ­nosti i kulture mladih, primio sam više stranih priznanja, među kojima su:

  • Zlatni ključ počastnog gosta u Argentini;
  • Unikatna plaketa Ministra za obrazovan­je Turske;
  • Memorijalna medalja Ministarstva za kulturu Rusije;
  • Medalja počasnog gosta grada Montana (Bugarska);
  • Status počasnog gosta grada Bangalore, Indija i Džeržinska, Belorusija;
  • Saradnja u žirijama međunarodnih kon­kursa Gaziantep (Turska), Minsk, Beloru­sija, Hong Kong (Kina), Torun (Poljska), Vladimir i Kaliningrad (Rusija), Mionica (Srbija);
  • Priznanje Aryabhata International Award of 2010 u Indiji (kao jedini stranac u toj godini);
  • Bronzani grb grada Celja (Slovenija).

 

TEMA NOVEMBARSKOG IZDANJA MAGAZINA RYL NOSI NAZIV „LIMITED EDITION“. DA LI SE VI OSEĆATE TAKVIM? RAZLIČIT U MNOGO ČEMU OD OSTALIH, A OPET TAKO JEDINSTVEN.

To je i Ciganka rekla mojoj mami, kad mi je u kolevci gledala u dlan i proricala život.

I jednostavan, rekao bih, a možda je u tome čar mojeg života. Hvala za poklon mom novembar­skom rođendanu i čestitam vam na vašim ideja­ma i odličnom radu.

LEE LING FENG, 16 GODINA, PENANG, MALEZIJA

AVRAM PAUL IUSTIN, 16 GODINA, SEMINARUL TEOLOGIC ORTODOX VENIAMIN COSTACHI, NEAMT, RUMUNIJA

ŠTA MISLITE?

100 Poena
Upvote Downvote

ŽENE 21. VEKA

THE SELF PORTRAIT