NJEGOV LIKOVNI SVET

PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE MIHAILA LIŠANINA

MIHAILO LIŠANIN JE ROĐEN 1949. U SELU LAZAC KOD KRALJEVA. S POLASKOM U SREDNJU ŠKOLU, ZARAZILA GA JE »KRA­LJICA SPORTOVA« I DUGE STAZE. TAKAV JE OSTAO CEO ŽIVOT – SVE ŠTO RADI, RADI NA DUGE STAZE. »KRALJICA SPOR­TOVA« GA JE 1974. ODVELA U ATLETSKI KLUB KLADIVAR CELJE, U SLOVENIJU, GDE I SAD ZVANIČNO ŽIVI. GODINE 1990. JE OSNOVAO PRIVATNU FIRMU I OD TADA JE »MULTIPRAKTIK« – MENADŽER, NOVI­NAR, GALERISTA, PROMOTER LIKOVNOG STVARANJA MLADIH SVETA, PUTOPISAC. 1991. JE ORGANIZOVAO PRVU SLIKAR­SKU MEĐUNARODNU KOLONIJU, 1995. JE USTANOVIO REVIJU ZA LIKOVNU KULTU­RU »LIKOVNI SVET« I MEĐUNARODNI KON­KURS ZA MLADE LIKOVNE TALENTE, 2000. PRVU DEČJU GALERIJU U SLOVENIJI, 2002. MEĐUNARODNU GRAFIČKU RADIO­NICU U CELJU. SVI TI PROJEKTI JOŠ ŽIVE I USPEŠNO OPRAVDAVAJU SVOJE OSNIVA­NJE. OD 1997. DO SADA JE ORGANIZOVAO I OTVORIO 272 IZLOŽBE MLADIH LIKOVNIH TALENATA, U 33 DRŽAVE SVETA, NA SVIM KONTINENTIMA.

U MISIJAMA SARADNJE, PRIJATELJSTVA I POVEZIVANJA U KULTURI OBIŠAO JE 70-AK DRŽAVA, NAGRAĐEN JE RAZLIČITIM PRIZNANJIMA U 32 DRŽAVE ZA DOPRI­NOS RAZVOJU MEĐUKULTURNE SARAD­NJE MEĐU MLADIMA. ZVANIČNO ŽIVI U CELJU, U SLOVENIJI, MADA SVE MANJE, JER JE SVET IPAK NJEGOV IZBOR.

VAŠA IDEJA, KOJA SE JAKO CENI I PLASIRA U SVETU, JESU DEČJI RADOVI, KOJE USPEŠNO IZLAŽETE ŠIROM PLANETE. KAKO STE DOŠLI NA IDEJU DA SE BAVITE DEČJIM CRTEŽOM I SLIKARSTVOM?

Nakon osnivanja privatnog preduzeća 1990. godine, 1995. osnovao sam časopis za likovnu kulturu mladih i odraslih »Li­kovni svet« i konkurs za likovne radove mladih Slovenije. Već su sledeće godine časopis i konkurs dobili međunarodni ka­rakter, te se 23 godine odvijaju u kontinui­tetu. Logičan sledeći korak je bio pokaza­ti te mlade umetnike svetu na izložbama. Skoro da je »Misija nemoguće«, ali mi je uspelo. Danas, posle 23 godine, i sam sa čuđenjem gledam moje tragove po svetu. Na konkursu je do sada učestvovalo oko 130.000 mladih iz 110 zemalja, što ga čini jednim od deset najvećih u svetu. Kao pri­vatni konkurs je jedini ovakve vrste na sve­tu, a časopis »Likovni svet« je jedini časo­pis u Sloveniji koji obrađuje međunarodne likovne konkurse, likovne izložbe mladih i izložbe akademsko obrazovanih autora. Približno 2 % prispelih radova međunarod­na stručna komisija nagradi i oni putuju po svetu i promovišu likovnu kulturu mladih.

ŠTA VAŠA IDEJA I RAD DONOSI MLADIM LIKOVNIM TALENTIMA SVETA?

Učestvovanje na Međunarodnom konkur­su »Likovni svet« omogućuje mladima iz celog sveta ravnopravno takmičenje, ne­zavisno od verske pripadnosti, boji kože, nacionalnosti ili države iz koje dolaze. Teme konkursa proteklih godina su bile: Mrtva priroda, Konji, Istorija mojega naro­da, Zamkovi kulturno nasleđe, Etno odela i ples mojeg naroda itd.

Radovi koji se izlažu na izložbama po sve­tu se biraju iz arhiva nagrađenih likovnih radova s dosadašnjih međunarodnih kon­kursa revije »Likovni svet«. Kroz motive izloženih radova na izložbama, deca se međusobno upoznaju kroz razne običaje, različite narode, države, nove kulture, te stvaraju svoju novu sliku o svetu oko sebe. Posmatrajući radove drugih, deca dolaze do novih spoznaja o likovnim tehnikama, pristupima, koloritu, načinu izražavanja, upoznavajući istoriju i umetnost svog na­roda, ali i drugih naroda i narodnosti raz­nih zemalja iz celog sveta. Sve to pozitiv­no utiče na umetnički, mentalni i misaoni razvoj dece, njihovih roditelja, mentora i šire zajednice.

Uz pomoć izložbi, ostvaruje se mogućnost upoznavanja, komunikacije i razmena is­kustva s drugim likovnim stvaraocima i stručnjacima, kao i mogućnosti njihove buduće saradnje i povezivanja.

GDE STE SVE DO SADA IZLAGALI I KOJA VAM JE POSTAVKA NAJDRAŽA?

Bio sam prvi koji je otvorio kulturnu sa­radnju između Slovenije i Srbije izložba­ma u Subotici i Kikindi 1997/8. i Beogradu 2000, u onim teškim, nerazumnim vreme­nima, kada sam iz Slovenije dolazio preko mostova u bodljikavoj žici i po auto-putu sa oznakama »Pazi mine». Posebno sam ponosan na izložbe u Parizu, Teheranu, Moskvi, Ankari, Seulu, Pragu, Irkutsku, Vil­niusu, Minhenu, Minsku, Argentini, Gani, Gambiji, Indiji, SAD, Hong Kongu, Sudanu. Praktično sam mlade umetnike predsta­vio na 272 izložbe u 34 države ljubiteljima umetnosti mladih na svim kontinentima, osim Australije.

KO OTVARA PUT VAŠIM IDEJAMA – UPORNOST, SREĆA, ZNANJE?

»Snovi su ostvarivi, ako verujete u njih i čvrsto stojite iza njih« je moj životni moto, koji uz mnogo znanja i rada, i malo sreće, postanu »meso«. Često puta su moje ide­je unikatne, koje okolina ne razume i ne prihvata, a kada ih ostvarim, postanu za­vidni na rezultate.

KOJE SU ZEMLJE U KOJIMA BISTE VOLELI DA IZLAŽETE?

Trenutno se dogovaram za izložbe u 2019. godini, kandidati su »stari« – Indija, Si­bir, Argentina, i novi – Kanada, Kazahstan, Kraljevstvo Bahrein, Tajland, Vijetnam, Makedonija.

Svaka zemlja ima svoje draži, lepote i ne­gativne stvari, a ljudi su ti koji zemlji daju čar, toplinu ili loš osećaj.

IZDAJETE I NOVINE »LIKOVNI SVET«, U KOJIMA SU PREDSTAVLJENI RADOVI I INTERVJUI IZ SVETA UMETNOSTI. KOLIKO JE TEŠKO ILI LAKO BITI SAMOIZDAT?

U mojem poslu i životu je sve prepleteno, umetnost, konkurs, izložbe, putovanja, in­tervjui, prijateljstva, nebrojeni dani volon­terskog rada i neprospavane noći, i sve to čini jednu divnu celinu unutrašnjeg ispun­jenja sebe. Često puta ne možeš gledati samo na finansijski deo poslovanja, jer je i život sastavni deo poslovanja. I kad si na putu, kad srećeš prijatelja, posle 10 ili više godina, u nekoj dalekoj zemlji, njegove ra­širene ruke i iskrice u očima, vrede mnogo više nego novac na računu u banci.

OVOG PROLEĆA I LETA PUTOVALI STE BALKANOM. ŠTA STE ISTRAŽIVALI, DO KAKVIH STE ZAKLJUČAKA DOŠLI?

»Da, njet«, rekli bi Rusi. U proleće sam bio na jednomesečnom putovanju, Poljska, ruski distrikt Kaliningrad, Letonija, Lit­vanija, Belorusija. Sarađivao sam u dva međunarodna žirija i otvorio 5 izložbi, prevozio cca 5000 km i sretao nebrojeno mnogo prijatnih ljudi u svim državama, nekad na granicama, iako sam na nekim čekao i po 5 sati. U Džeržinsku, Beloru­sija, sam zbog dugogodišnje saradnje na području kulture dobio diplomu Počasnog gosta grada. Putovanje za kulturu, sarad­nju i dušu.

Preko leta sam prokrstario Negotinsku krajinu, Bugarsku i Makedoniju, sa prijate­ljicom iz Sibira, pa smo po pečat i na kafu skočili još u Grčku i Albaniju. Zanimali su me, pre svega, stari prijatelji u tim država­ma, koje nisam video godinama, promene posle raspada Jugoslavije i socijalizma u Evropi, ostaci starih civilizacija, crkve i ma­nastiri kao predstavnici prohujalih vreme­na. Za 20 dana sam doživeo i video toliko da bih mogao da napišem roman o ljud­skim sudbinama, glupostima, herojstvima, prijateljstvima, arhitekturi i duhu dobrih vr­lina, koji i pored prodiranja neprijateljstva i kriminala još odlikuje te vredne i pošte­ne ljude brdovitog Balkana. A da, prevozio sam novih cca 3000 km i napravio 1200 dokumentarnih fotografija.

KOJI JE SLEDEĆI PROJEKAT NA KOJEM RADITE?

Pošto sam konkurs ove godine predao gradu Celju i Muzeju nove istorije Celja na dalje vođenje, vodim još, već 17 godina kao osnivač, Međunarodnu grafičku radionicu na temu »Arhitektura i istorija Celja«, koja je tradicionalno u decembru. Na njoj je do sada učestvovalo oko 60 akademskih umetnika iz 16 država, nastalo je oko 400 grafika, koje će bu­dućim generacijama biti uspomena, kako sada izgleda naš grad, i kako umetnici doživljavaju njegovu istoriju od rimskih vremena do danas. I dovršavanje dogovora za izložbe 2019. koje sam već nabrojao.

DA LI JE SVET PREPOZNAO I NAGRADIO VAŠE IDEJE I RAD?

Za svoj rad na povezivanju država na području likovne kulture i za promociju likovne kreativ­nosti i kulture mladih, primio sam više stranih priznanja, među kojima su:

• Zlatni ključ počastnog gosta u Argentini;
• Unikatna plaketa Ministra za obrazovan­je Turske;
• Memorijalna medalja Ministarstva za kulturu Rusije;
• Medalja počasnog gosta grada Montana (Bugarska);
• Status počasnog gosta grada Bangalore, Indija i Džeržinska, Belorusija;
• Saradnja u žirijama međunarodnih kon­kursa Gaziantep (Turska), Minsk, Beloru­sija, Hong Kong (Kina), Torun (Poljska), Vladimir i Kaliningrad (Rusija), Mionica (Srbija);
• Priznanje Aryabhata International Award of 2010 u Indiji (kao jedini stranac u toj godini);
• Bronzani grb grada Celja (Slovenija).

 

TEMA NOVEMBARSKOG IZDANJA MAGAZINA RYL NOSI NAZIV „LIMITED EDITION“. DA LI SE VI OSEĆATE TAKVIM? RAZLIČIT U MNOGO ČEMU OD OSTALIH, A OPET TAKO JEDINSTVEN.

To je i Ciganka rekla mojoj mami, kad mi je u kolevci gledala u dlan i proricala život.

I jednostavan, rekao bih, a možda je u tome čar mojeg života. Hvala za poklon mom novembar­skom rođendanu i čestitam vam na vašim ideja­ma i odličnom radu.