NEBO OKIĆENO BROŠEVIMA

PIŠE/FOTOGRAFIJE: VESNA NIKOLOVSKI

Gradić na krajnjem severu Vojvodine – imenom Senta, ima jedan lep običaj polovinom septembra: svake godine, Dan grada proslavljaju organizujući (između ostalog) Festival toplovazdušnih balona.

Redak prizor mnoštva ovih veselih, šarenih giganata niče prvo na podužoj livadi, a potom, tako divno i neobično, zašarene nebo poput broševa.

A kakav je osećaj biti ispod te ogromne kupole u majušnoj korpi?

E, to je zaista nešto posebno.

Kada se odvoji od zemlje i vine put visina… kada je otprilike na pedesetak metara iznad svega, eh… tada se, rekla bih, lagano uplovi u jednu drugu dimenziju.

Više ne dopiru nikakvi zvuci, jednostavno nestane buka motora, glasovi ljudi, cika i vriska dece, žamor i sve ostalo što nas okružuje do pre samo par minuta. Osećaj je da se ušlo u neku drugu dimenziju – gde vlada divna, svečana tišina, a pogled… pogled oduzima dah! Gdegod se okrene i pogleda, samo horizont je granica.

Veličanstvena kombinacija!

Lični utisak je bio da smo svo troje (tri člana ekipe beše u korpi balona tada), nečujno odahnuli i u sebi pomislili: “Sada ćemo samo da uživamo!”

Daleko od svega… tamo gore u čarobnim visinama.

Ploveći nebom kao da lebdimo, upijala sam prizore i utiskivala ih u svoje sećanje. Tako da i sada u svakom trenutku, mogu samo zatvoriti oči i osetiti upravo ono što sam tada doživljavala… kako sam bila srećna, ispunjena, očarana pogledom i samim poimanjem da sam u balonu i da plovim nebeskim svodom. Nezaboravno iskustvo!

Zanimljiv je i osećaj kada se dnom korpe, spuštajući se sve niže radi prizemljenja, dodiruju suncokreti ispod nas. Skoro da se može osetiti golicanje istih… I balon se spusti, jednostavno i gotovo nežno, na ravnu površinu puta kraj polja.

Umeće pilota tada dolazi do izražaja.

Osmeh na licu se zakači svom svojom širinom i jednostavno ne ume da se skine.

Potom sledi nešto što je tradicija nakon prvog leta balonom.

Naime, legenda kaže da je krajem XVIII veka jedan zatvorenik pobegao iz krajnje nepristupačnog zatvora na visokim stenama upravo uz pomoć balona. Kako je njegov beg delovao poput samoubilačkog akta zbog hladnih vazdušnih struja, vrhova planina i ostalih nepovoljnih uslova za let balonom, kralj je izjavio da će ukoliko zatvorenik bude preživeo beg, biti oslobođen i još će pride dobiti titulu barona.

Desilo se čudo: on je ostao živ, a kralj je održao obećanje.

Tako balonari, u skladu sa legendom, prave krštenje svakoga ko je prvi put leteo balonom, te ga proglašavaju baronom/baronesom.

A to izgleda ovako: potrebno je kleknuti na jedno koleno i saslušati zvaničan tekst, potom se manifestuju na vama četiri elementa prirode (zemlja, voda, vazduh, vatra): malo zemlje s biljčicama završi na vašoj glavi, spale vam jedan pramenčić kose i zaliju vas šampanjcem koji stigne u majicu na leđnom delu… I tada, dobijate titulu barona/baronese u vidu povelje – sertifikata. 🙂

Tako je to svetu ovih, uzbuđenja željnih ljudi, koji žive punim plućima, delom na zemlji, delom u vazduhu.

Predivan je osećaj kada imate priliku zaviriti i biti, makar na čas, deo njihovog sveta.

Iskrena preporuka.

Još uvek – negde u visinama, Nicol