INTERVJU PRIPREMILA: SNEŽANA KOSTADINOVIĆ
FOTOGRAFIJE: BLAŽENKA BABIĆ
BLAŽENKA BABIĆ, PROFESOR JE FRANCUSKOG I ENGLESKOG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI, RADILA JE KAO PREVODILAC U UNPROFOR-U, A VEĆ DUGO JE POSVEĆENA SVOJIM UČENICIMA U ŠKOLI. BLAŽENKA JE SKROMNA, ALI I STROGA PREMA SEBI, PA MNOGI NE ZNAJU NITI SLUTE KOLIKU STRAST PREMA PUTOVANJIMA I FOTOGRAFIJI NOSI U SEBI. OVO JE PRIČA O ŽENI KOJA JE SVOJE TALENTE I LJUBAV USMERILA U ISTOM PRAVCU – PUTOVANJA KROZ FOTOGRAFIJU ILI FOTOGRAFIJE KROZ PUTOVANJA. NJENA VIZIJA PRILAGOĐENA JE VEKU U KOJEM ŽIVI.
GODINAMA SI VEOMA USPEŠAN I PREDAN PROFESOR, A ZNAMO I DA SI PROPUTOVALA POLA SVETA. KADA JE FOTOGRAFIJA UŠLA U TVOJ ŽIVOT I ŠTA TE JE POSEBNO INSPIRISALO DA JOJ SE POSVETIŠ?
Čini mi se da je oduvek bila u meni, samo je trebalo vremena da je prepoznam. I kad se nisam bavila fotografijom, uvek sam uočavala lepe kadrove, slikala ih za sebe i uživala u njima. Naravno, uvek su mi neke bile posebne, premda sam mnoge izgubila. Ipak, najvažniji je osećaj zadovoljstva kad uspeš da napraviš fotografiju koja prevaziđe tvoja očekivanja i kažeš sebi: “Wow, kako je dobra!” Mislim da je taj trenutak neprocenjiv.
VEOMA SI ODGOVORNA I NIČEMU NE PRISTUPAŠ POVRŠNO, TE SI I FOTOGRAFIJOM OZBILJNIJE POČELA DA SE BAVIŠ TEK NAKON EDUKACIJA. KAKO SI DOŽIVLJAVALA FOTOGRAFIJU PRE, A KAKO NAKON STRUČNIH USAVRŠAVANJA?
Sve je počelo jednom igricom na kompjuteru u kojoj razni ljudi kače svoje fotografije i glasanjem se bira najbolja. Nisam pobedila, ali sam shvatila da imam još mnogo toga da naučim. Kupila sam svoj prvi profesionalni aparat i upisala školu fotografije. U to vreme sam upoznala Nikolu Miljkovića, fotografa iz Kragujevca, koji se dugo bavi fotografijom i postavlja ih na Istock sajt. Mislim da je njegov nagovor bio presudan. „Kad već voliš da se igraš, probaj!“ I tako je sve počelo. Sada sam mnogo veštija nego što sam bila na početku. Učim i dalje svakoga dana, a najbolji način usavršavanja je fotografisati što više. Sada svet često gledam kroz foto-aparat i, kad ga nemam pri sebi, primećujem više detalja u svakodnevnom životu. Često pomislim: “Kako bi ovo bila dobra fotografija!”
Danas imam svoj profil na sajtovima koji se bave prodajom fotografija onlajn – Adobe stock, Shutterstock i Istock (Getty images). Na svakom od njih je oko 2000 mojih fotografija, što nije malo, ali granice nema jer se portfolio gradi godinama tako da je strpljenje preko potrebno.
MEKSIKO, ISLAND, RUSIJA, HOLANDIJA, EMIRATI, MAROKO, FRANCUSKA, ITALIJA, NORVEŠKA… SAMO SU NEKE OD ZEMALJA KOJE SI POSETILA. KADA BI BIRALA JEDNO MESTO SA SVOG PUTOVANJA I JEDAN TRENUTAK KOJI SE ZAUVEK ZAUSTAVIO U TVOM SEĆANJU, KOJA BI TO ZEMLJA I KOJA BI TO SLIKA BILA?
Svako putovanje je lepo jer ti otvori neka nova vrata i osveži te. Ali najveće iznenađenje mi je bio Plovdiv u Bugarskoj, verovatno baš zbog te neočekivanosti. Stari deo grada je neverovatno živopisan, prepun prelepih fontana i toliko mi je ostao u lepom sećanju, i u duši i na slikama.
Naravno, Sankt Peterburg ostavlja svakog posetioca bez daha, kao i crkva Hristovog vaskrsnuća. Ceo grad je neverovatan, kao muzej na otvorenom. Tamo bih se ponovo vratila.
SVAKI UMETNIK ILI STVARALAC ŽELI DA NAM SVOJIM RADOM POŠALJE NEKU BITNU PORUKU. KOJI SU TVOJI NAJDRAŽI MOTIVI I KOJE IDEJE TE VODE DOK FOTOGRAFIŠEŠ?
Sve može da bude motiv. Od obične viljuške do neke velelepne građevine. Bitan je tvoj ugao gledanja, osećaj za lep kadar, želja da zadovoljiš vlastite estetske standarde. Meni je važno da fotografija budu što jednostavnija, bez previše detalja koji je guše i odvlače pažnju od glavnog motiva. Želim da poseduje dozu elegancije, da ne kažem – minimalizma. Jednostavnost i čistota u svemu, kako u fotografiji, tako i u životu, možda bi to bila moja poruka.
MNOGI OD NAS SA NESTRPLJENJEM OČEKUJU TVOJE POSTOVE NA FEJSBUKUU I INSTAGRAMU @BADA_011, PA SI NAS IZNENADILA KADA SU SE ISPOD FOTOGRAFIJA NEOČEKIVANO POJAVILI #AIART #AIARTWORK #MIDJOURNEY #MIDJOURNEYART. OTKUD TO NEOČEKIVANO ĆASKANJE SA BOTOM I INTERESOVANJE ZA FOTOGRAFIJU GENERISANU VEŠTAČKOM INTELIGENCIJOM? U ČEMU SE OGLEDA NJIHOVA JEDINSTVENOST?
Generalno nemam ništa protiv inovacija bilo koje vrste iako mnogi ljudi imaju otpor prema tome. Konkretno, u ovom slučaju, to su tzv. AI fotografije. Neki će reći da to i nije fotografija i da je jedino klasičan način, pravi način, ali meni je dobro sve što stvara lepotu, samo treba biti otvoren i probati. Zahvaljujući svojoj radoznalosti, upisala sam onlajn edukaciju na tu temu kod braće Zamurović koji se time bave od začetka, dakle, nekoliko godina, jer je to, bar za većinu ljudi, relativno nova pojava kod nas. Nisam zažalila, naprotiv. Generisanje fotografije uz pomoć veštačke inteligencije pruža bezbroj mogućnosti. Možeš se igrati kao dete, zamišljati i opisivati sve što poželiš, a program “Midjourney” će prevesti naše vizije u fotografiju. Ima i ograničenja, ali je u suštini veoma interesantno jer nikad ne znaš kakav će biti konačan rezultat.
DRAGO MI JE ŠTO SI RAZBILA PREDRASUDU DA AI FOTOGRAFIJE „NEMAJU VREDNOST, NI DUŠU“, ALI NAM POVERI, SADA KADA SI SE DOKAZALA I U TOJ SFERI, KAKO DOŽIVLJAVAŠ RAZLIKU MEĐU NJIMA, PREPOZNAJEŠ LI IH I KOJE SU TEBI DRAŽE?
Ne mogu da kažem da mi je neka draža. Podjednako su mi zanimljive i jedna i druga. Trenutno sam možda više okupirana AI fotografijom jer je to novo i treba malo vremena da se savladaju i oprobaju razne varijante i da tako učis šta možeš. Pošto su mogućnosti neiscrpne, trudim se da pravim AI fotografije koje će se što manje razlikovati od standardne fotografije, ali se ne libim ni ilustracija. Ponekad se razlika stvarno ne primećuje. Volim AI jer postoji taj momenat iščekivanja kako će ispasti, pa si presrećan kad vidiš da se neka tvoja ideja realizovala baš onako kako želiš, a nekad i bolje od toga.
TEMA NOVEMBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „GODINE SE VETRU NE BROJE, KOLIKO GOD BRZO SAZREVAO“. KAKO TI VIDIŠ OVAJ STIH NAŠEG PISCA VESELINA MIŠNIĆA?
Učimo i sazrevamo ceo život, to je proces koji ne poznaje bilo kakve granice. Dok god radiš, stvaras, kreiras, dok god postoji radoznalost, vreme nije bitno. Granice možemo da postavimo jedino sebi samima. Kao vetar, treba pustiti duhu i masti na volju, pa gde nas odnese, a uvek ćemo negde stići. Ni sama ne znam dokle će mene odvesti, ali samo neka duva…
