MOJ PUT

PIŠE: MARKO NIKOLIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

Moj život je moja priča, moj put, moj san,  moja borba..

Toliko sam puta u životu padao da sam u nekom trenutku izgubio sebe, izgubio sam snagu i veru u sebe. Roditelji su se borili, radili po dva posla da bismo imali za neke osnovne stvari, a i ja sam radio po dva posla da bih zaradio novac da upišem fakultet. Šta je život nego usponi i padovi – ponekad se smeješ, ponekad plačeš, ponekad dobiješ, ponekad izgubiš. Jedino što znam je da nikada nisam odustao, bez obzira na sve. Na svakom koraku ljudi su pokušavali da me zaustave, govorili su kako nije to za mene, da ne vredim, da ne sanjam… Završio sam osnovne i master studije sa prosekom 9.30 i upisao doktorske studije. Gledao sam samo svoj put i nastavio dalje, jer sam verovao u sebe. U trenutku kada padneš imaš osećaj kao da je cela zemlja pala na tvoja leđa, ali u tom trenutku ti Bog šapne – ustaj! Vreme je da radiš više, vreme je da ustaneš i pokažeš svima šta možeš. Vreme je za borbu, bićeš sam na ovom putu, ali taj put na kraju vodi do najlepših destinacija. Shvatio sam da se to zove hrabrost. Čuvao sam svaki dinar, nisam izlazio po klubovima i kafanama, jer sam imao cilj da otvorim svoj fitnes centar. Na kraju sam ostvario svoj cilj, otvorio sam fitnes centar u Nišu i tada je sve krenulo nabolje. Previše zadovoljnih klijenata, ta sreća i radost dali su mi novi vetar u leđa. Nakon toga kreirao sam svoj fitnes program, počeo da snimam motivacione spotove, postao sam ambasador nekih velikih kompanija u Srbiji, počeo sam da radim i online treninge  veoma uspešno. Posle svega toga želeo sam da testiram sebe i svoje granice, svoj limit, rešio sam da hodajući pređem 1000 kilometara od Niša do Atine i ujedno da sakupimo novac za jednu malu bebu koja je danas živa i zdrava zahvaljujući svim dobrim ljudima. Životna trka je uspešno završena, beba spašena, uspešno operisana, cilj ostvaren. Hiljadu kilometara za jedan život. Misija uspešno završena.

Ono što se sledeće dogodilo je da sam dobio poziv da dođem u Kuvajt da radim kao fitnes menadžer i kao lični trener u jednoj kompaniji. Prihvatio sam ponudu bez razmišljanja, jer duboko u sebi znam da mi Bog uvek pokaže pravi put i ja ga samo pratim… Prvo što sam pomislio je pustinja, more, klima – jednostavno ja živim za avanturu, a život jeste prelepa avantura. Nisam od onih koji žive za petak, kafane, klubove, volim drugačije stvari, volim prirodu, uživam u nekim drugim stvarima. Posle svega što mi se desilo, posle svih tih borbi, evo dok ovo pišem, sedim u svom stanu sa pogledom na more, pijem kafu i sećam se svega kroz šta sam prošao da bih došao ovde gde jesam trenutno. Pored svog posla počeo sam da snimam reklame za razne kompanije, jedna od njih je reklama za najveći air show na Bliskom istoku koji se održava u mesecu januaru. Mogu reći da sam ponosan na sebe, jer nikada nisam odustao, bol je postao moj prijatelj, postao sam otporan na sve probleme. Sada znam kako da pobedim svaki problem, kada padnem – vratim se, pronađem trenutak kada se to desilo i onda rešavam problem. Nikada nisam ni sanjao da ću doći baš u Kuvajt. Drago mi je, jer su ljudi tako dobri, nema negativnosti među njima, ljubomore, mržnje. Svako gleda svoja posla. A zalazak sunca je posebna priča, zalazak sunca u Kuvajtu je predivan i nestvaran. Mir, tišina, posao… to je sve što sam u životu želeo. Pored svog privatnog menadžerskog posla, pored snimanja reklama, učlanio sam se i u humanitarnu organizaciju. Želim da pomažem ljudima, želim da budem od koristi. Trenutno sam skoro dve godine ovde i lepo mi je, hrana je okej i nije skupa, naša je bolja, ali i njihova može da prođe, svako može da pronađe posao ako se samo malo potrudi, cena goriva je baš niska, nema taksi, nema poreza. Svako može dobro da zaradi ako se samo malo potrudi i da sve od sebe. U Kuvajt sam doveo nekoliko naših ljudi i pronašao im posao. Volim da činim dobra dela, uživam u tome da pomažem koliko mogu, srećniji sam. Želim da širim ljubav i pozitivu, želim da ovde vide da smo mi Srbi dobri i vredni ljudi. Mogu da kažem da nas baš cene i poštuju, znaju da smo vredni i pametni. Upoznao sam dosta Srba u Kuvajtu i svi su stvarno dobri, vredni, radni, uporni, istrajni. Mi smo ambasadori Srbije i moramo se držati zajedno. Mnogi su krenuli od nule i uspeli.

Sve je moguće, možeš biti sve što poželiš – samo treba da promeniš svoj svet. Moje vreme tek dolazi, naše vreme tek dolazi. Samo ostani na dobrom putu, čuvaj taj kompas, budi dobar kapetan svog života i vodi ga u pravom smeru. Voli, ne mrzi, ne zavidi, ne budi ljubomoran, gledaj samo svoj život, pomozi ljudima koji padnu, podigni ih, pruži im ruku. Budi zahvalan što si dobio još jedan dan, dobio si život, budi srećan jer možeš da vidiš, čuješ, osećaš, voliš. Zapamti da prosjak i milioner imaju isto vreme na raspolaganju.  Sve zavisi samo od tebe, od tvoje upornosti i hrabrosti. Ja znam da ljudi mogu sve samo ako nešto jako žele. Uradiću sve što je potrebno da bih uspeo, uradiću sve samo da budem ponosan na sebe i na svoju borbu. Borimo se za našu decu, našu porodicu, da naša deca imaju sutra i da budu ponosna na svoje roditelje. Sutra mi treba da budemo velika motivacija našoj deci. Vreme je mnogo vrednije od novca, zato je svaka sekunda  vašeg života važna, svaki minut… Uloži u sebe, budi hrabar da napustiš komfornu zonu, izdrži, stegni zube i reci – ja to mogu, ja to želim i ja to hoću. Vreme ne možemo kupiti, ubrzati,  usporiti. Moja misija je da motivišem ljude, da pomažem ljudima da pronađu pravi put, da širim ljubav i da pružim podršku mladima da naprave nešto od svog života. Na dobrom sam putu i srećan sam zbog toga.

Šta uradimo u životu odjekuje u večnosti. – Markus Aurelius