MISTIČNI ALHEMIČAR U FOTOGARFIJI

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: PAVEL SUROVI
FOTOFRAGIJE: PAVEL SUROVI

PAVEL SUROVI JE DIREKTOR KULTURNOG CENTRA KISAČ I POSLANIK U SKUPŠTINI AP VOJ­VODINE, AUTOR JE I FOTOGRAF UMETNIČKOG ETNO ART PROJEKTA I IZLOŽBE “SLAVE”, KOJA SE ODRŽAVALA U VREME PROSLAVE TITULE EVROPSKE PRESTONICE KULTURE U NOVOM SADU. AUTOR JE IZLOŽBE „SLOVAČKA SVADBA“, KOJA JE PRVI PUT PRIKAZANA NA KALE­MEGDANU U BEOGRADU, U SKLOPU ETNOLOGYFESTA, A DOBITNIK JE I BROJNIH NAGRADA, MEĐU KOJIMA SU SLOVAK MULTIMEDIA PRIX 2003 ZA NAJBOLJU MULTIMEDIJU U SLOVAČ­KOJ REPUBLICI, ZATIM NAGRADE HIIIBRAND 2010 U KINI ZA NAJBOLJI SVETSKI BREND I EVROPSKOG OSKARA DESIGN ANGEL NA ADPRINTFESTIVALU 2012 ZA NAJBOLJI LOGO DI­ZAJN U EVROPI. NAJNOVIJE PRIZNANJE JE PRVA NAGRADA ŽIRIJA NA IBEFF FESTIVALU ETNOMODE U RUSIJI, U KATEGORIJI MODNA FOTOGRAFIJA. VELIKO INTERESOVANJE KOD NAS I U INOSTRANSTVU IZAZVALA JE I NJEGOVA ETNO ART IZLOŽBA „CORONA“, KOJA ĆE NAKON PREMIJERE U BEOGRADU IMATI SVETSKU PREMIJERU U PARIZU. PAVEL JE OSVOJIO PRVO MESTO U KATEGORIJI FOTO-PORTRETI RAĐENI SA AI (VEŠTAČKOM INTELIGENCIJOM) NA TAKMIČENJU U PARIZU. AI PORTRET NOSI NAZIV „NEMAČKA DAMA“. U OKTOBARSKOM IZDANJU RYL MAGAZINA SA PAVELOM RAZGOVARAMO O IZLOŽBI „TRON“ I NOVOM PROJEK­TU „P. S. MIRA BRTKA“.

„TRON” PREDSTAVLJA ORIGINALNE I AUTENTIČNE NA­RODNE NOŠNJE BALKANA I PROJEKAT JE IZAZVAO VELIKU PAŽNJU NA KULTURNOJ SCENI SRBIJE. ZA TRI MESECA, USPEO JE DA OSVOJI 100 MEDALJA NA FOTOGRAFSKIM TAKMIČENJIMA ŠIROM SVETA.

KROZ „TRON“, SUROVI PRIKAZUJE SRPSKE RATNI­CE, ANĐELE, KRALJICE I GROFICE, KOJE ĆE BITI PO­STAVLJENE U ČEŠKOJ REPUBLICI, U GALERIJI „JOŽA UPRKA”.

ZAŠTO JE BAŠ OVA GALERIJA ZNAČAJNA I U ČEMU VIDIMO KONTINUITET?

Galerija „Joža Uprka” se nalazi u kraljevskom gradu Uherskom Hradišću u Češkoj Republici. Joža Uprka je poznati češki slikar i grafičar, čiji radovi su kombinacija impresionizma i secesije, a na slikama je dokumentovao narodni život Mo­rave. Pored folklora i narodnih običaja, u njego­vim delima je dominantna i religiozna tematika. Uhersko Hradišće je centar kulturnog i duhov­nog života regiona Južne Morave. U ovom gra­du je prošle godine sagrađen muzej posvećen Ćirilu i Metodiju, koji su došli upravo na područje Uherskog Hradišća, naseljenog još od doba pra­istorije.

Meni je bila velika čast da moji radovi, fotografi­je narodnih nošnji, ispričani kroz alegorije, budu postavljeni u Galeriji „Joža Uprka” tik do njego­vih fascinantnih umetničkih dela.

Joža i ja imamo mnogo toga zajedničkog. Obo­jica smo rođeni u malim selima, u poljoprivred­nim porodicama, obojica smo završili fakultete i uspeli da prekoračimo sopstvene senke svojim nadvremenskim umetničkim radovima koji su nas proslavili. Obojica prikazujemo bogat­stvo narodnih nošnji svog vremena. Naši umetnički radovi daleko prevazilaze lokal­ne, regionalne i državne granice.

Obojica koristimo grafiku kao osnovni me­tod svog rada. Uprka se proslavio u Parizu dobivši prvu nagradu na umetničkom salo­nu i time postao umetnik svetskog ranga. Čak su ga posetili Roden i Alfons Muha. Ja sam takođe izlagao u Parizu, gde sam dva puta nagrađivan. Uspeo sam dva puta za­redom da osvojim prvu nagradu za modnu fotografiju u Rusiji, što mi je pomoglo da lansiram svoju umetničku karijeru. Mene je u Kisaču posetio najpoznatiji ruski modni dizajner Slava Zaitsev.

JOŽA UPRKA – KAROL MILOSLAV LEHOTSKI – PAVEL SUROVI! U ČEMU JE POVEZNICA OVIH JUNAKA?

Poveznice su Isus Hrist, mističnost, slična tematika na slikama, narodna nošnja, van­vremenski stil i estetika i harizma ličnosti. Geografske poveznice su Pariz, Balkan i Bratislava. Poveznice su brojne nagrade i uspon karijere. Karol Miloslav Lehotski, naš prvi slovački akademski slikar sa po­četka veka, koji je tačno pre 100 godina, tj. 1923. godine imao izložbu kod Jože Upr­ke. Strastveni sam kolekcionar umetničkih dela Karola Miloslava Lehotskog i izgleda da nas je ta energija i spojila posle 100 go­dina.

DA LI SI PONOSAN NA SVOJE STVARALAŠTVO I VIĐENJE STVARNOSTI KROZ OBJEKTIV KOJI NAS VUČE U PROŠLOST, A MOŽE DA POSLUŽI I KAO PREDLOŽAK BUDUĆNOSTI?

Dobio sam dva prideva – mističar i alhemi­čar. Prvi u Srbiji, a drugi u Mariboru. Tako su me videli kao fotografa mističara i alhe­mičara u Češkoj Republici. Moje fotografije predstavljaju ili daleku prošlost ili daleku budućnost! Tako ih ja vidim. Ponosan sam što mi je Bog dao snage i duhovnosti da u svom najtežem životnom periodu napravim fotografije koje su postale umetnička dela. Dela koja su odskočila i iznenadila profe­sionalnu javnost u Srbiji i svetu. Nisam ni sanjao da će takav odjek napraviti i doneti mi veliki uspeh.

Tako počinje priča o „Coroni” i „Tronu”. Pri­ča koja je glorifikovana u Rusiji, pa putu­je do Pariza, Slovenije, Češke, Republike Srpske, Mađarske, a nađe publiku bilo gde u svetu. Zaslužan za moj profesionalni rast i uspeh je i Nemanja Milenković, direktor Fondacije „Evropska prestonica kulture Novi Sad 2022”, koji je na mojim fotogra­fijama iz ciklusa „Corona” prepoznao pre­stonicu kulture i pre proglašenje prestonice i koji je verovao da mogu napraviti nešto fascinantno za otvaranje ove značajne evropske titule. Grad Novi Sad zaslužuje da i moja dela koja ga prezentuju imaju du­hovnu, filozofsku i hrišćansku jačinu i dušu. Hteo sam da moje fotografije budu više od lepih devojaka u narodnim nošnjama. Dao sam im novu estetiku i formu, interpretaci­ju, kontekst, filozofiju. Udahnuo sam novi život narodnim nošnjama Balkana. Moje fotografije fasciniraju, edukuju i provocira­ju.

Kako je rekao Vojislav Lukovich, slikar, iko­nopisac i predsednik foto-kluba Beograd, na otvaranju izložbe „Tron”: „Pavel Surovi se iznenada pojavio na fotografskoj sceni Srbije, u suštini kao oluja. Ono što se u pr­vom trenutku vidi na njegovim fotografija­ma je tehničko savršenstvo, to savršenstvo i veliki fotografski formati fasciniraju! Dru­go, lepota devojaka u narodnim nošnjama fascinira, ali tu se njegova priča ne završa­va. Ako bolje pogledamo, taj treći sloj – po­mešana mitologija, arhetipovi, religija i filo­zofija – neverovatan je i fascinira najviše! On upravo nudi estetsko i duhovno isku­stvo do kojeg treba sami da proniknemo!”

TVOJE FOTOGRAFIJE DIŠU POSEBNOM ESTETI­KOM I LAKO NAS UVEDU U PRIČU.

Specifična lica izabranih modela, centralna kompozicija, globalno osvetljenje sceno­grafije, prekombinovani kolorit, stari ćilimi, tepisi i prekrivači – sve to daje čarobnost na vizuelnom polju. Tu estetiku sam ovde kao grafički dizajner razvijao, sve je ekspo­nencijalno eksponovano. Predmeti u ruka­ma, uloga modela – čine posebnu vizuelnu bajku koja je primamljiva, ali ne bi bila tako upečatljiva da tehnički i svetlosni uslovi nisu perfektni. Fotografije odskaču jer su modeli dobro osvetljeni, koristim kombina­ciju različitih svetlosnih stilova, kao i kom­binaciju tehničkih parametara foto-aparata i objektiva u prostoru i na adekvatnim raz­daljinama, koja celokupnom stilizacijom dobija konačnu glorifikaciju – postaje „Su­rova alhemija”.

TVOJ NOVI PROJEKAT „P. S. MIRA BRTKA“ JE PRIČA O HALJINAMA I KREACIJAMA MIRE BRT­KE KOJE STAVLJAŠ U KONTEKST SVOJIH JUNA­KINJA. U PRVOM PLANU NIJE VIŠE NARODNA NOŠNJA, ALI JESTE FASHION STYLE ČUVENE SRPSKO-SLOVAČKE UMETNICE. ZAŠTO MIRA BRTKA?

I tu postoji priča koja je prvo sudbonosna, ali i duhovna. Putevi su nam se spojili tek posle njene smrti. Mira Brtka je bila stra­stveni kolekcionar narodne nošnje kao i ja, koristila ih je u svojim modnim kreacijama, ali to nije bilo presudno. Miru Brtku nisam poznavao niti pratio njen umetnički rad. Jedan sudbonosni događaj je ostavio na mene tako veliki utisak da sam posle rekao da ovoj kreativnoj ženi, najvećoj slovačkoj umetnici, moram posvetiti godinu-dve svog života da bi je ljudi upoznali i kao talentova­nu modnu kreatorku, koja je značajna mul­tidiciplinarna umetnica. Oboje smo mega­lomani, kolekcionari, kreativci, svoji i to nas je valjda spojilo. Ne poznaješ je, ali znaš šta je sve htela reći svakom haljinom. To je duhovna ljubav, ali prevashodno sudbina!

KOLIKO ODEVNIH PREDMETA MIRE BRTKE IMAŠ I KOM PRAVCU IDE PREDSTAVLJANJE NJENE MODE KROZ TVOJE FOTOGRAFIJE? TVOJ RAD JE ODA MIRI BRTKI U VIZUELNOM I ME­TAFORIČNOM SMISLU. ODA RADOSTI. ODA LJU­BAVI KREIRANJU.

Hteo bih da ih imam još više i јоš tragam za njenim komadima! Sredstvo mi je modna umetnička fotografija preko koje pričam o DNK Mirine mašte i dodajem svakoj haljini priču, kontekst i dušu. Celokupna sceno­grafija na setu je moja imaginacija. Pored toga što fotografišem, u projektu nastupam i kao kreativni direktor, modni stilista, sve­tlar i scenograf. Koristim haljine Mire Brtke, a sve ostalo je moja kreativnost – spajam nespojivo i dodajem elemente koji pomažu da objasnim Mirinu filozofiju haljina. Puno sredstava sam uložio u stvari da bih uopšte mogao da ispričam pravu ODU Miri Brtki.

Zato stvaranje ODE najvećoj slovačkoj pri­znatoj umetnici u Jugoslaviji, Srbiji i svetu, Miri Brtki, zahteva mnogo ljubavi i kreativ­nosti i to nije ni lak, a ni brz umetnički pro­ces.

Kada bi neko fotografisao haljinu Mire Brt­ke na običinoj pozadini, to bi predstavljalo samo bezdušnu katalošku fotografiju i tu nema ničeg posebnog, niti kreativnosti, a kamoli umetnosti. Mira Brtka zaslužuje oz­biljan pristup i još kreativniju, luđu nado­gradnju u umetničkom i filozofskom smislu. Zato pristupam sa respektom, sveobuhvat­no i svestrano, ovom projektu, koji je dosta složen, slojevit, a imam i pritisak od svet­skog uspeha „Corone” i „Trona” i moram da se trudim da sebe prevaziđem.

Projekt nosi naziv „P. S. MIRA BRTKA” što predstavlja spoj dva umetnika i dva sveta – Pavela Surovog i Mire Brtke. Svi ćemo se složiti da je Mira Brtka jedna od najpozna­tijnih multidisciplinarnih umetnica u Srbiji, ali i u svetu. Poznata je kao uspešna likov­na umetnica, modna kreatorka, pozorišna i filmska rediteljka, koja je iza sebe ostavila veliki opus umetničkih dela u različitim dis­ciplinama.

Zato se u ovom projektu fokusiram na mod­ne kreacije Mire Brtke, odnosno njene na­daleko poznate haljine, koje interpretiram iz svog estetskog i filozofskog ugla, ali i po­kušavam da objasnim publici Mirinu maštu i perspektivu u procesu stvaranja i krojenja haljina. Fotografije treba da objasne zašto je Mira Brtka baš tu haljinu ušila filozofski i estetski na svoj način, zašto je izabrala baš tu formu predstavljanja ženske linije, zašto je stavila i ušila baš one cvetove ili ružice, zašto je upotrebljavala materijale starih na­rodnih nošnji, ali prevashodno pretvaram modele u to što treba da budu i na taj način haljine dobijaju duhovni kontekst. Bez tog znanja, za publiku to mogu da budu samo haljine neke Mire.

ŠTA JE SVE MIRA KREIRALA? DA LI JE ONA BILA ZA KLASIKU ILI AVANGARDU?

Mira je bila iznad vremena, avangardna proročica, ona spaja prošlost sa senzual­nošću i erotičnošću ženskog tela i ženskim oblinama na prvom mestu, tako ja doživ­ljavam njene haljine. Prozirnost i lakoća materijala, sloboda, raj, višeslojnost, kratki krojevi, naglašeno žensko telo, senzual­nost, privlačnost, imaginacija i pre svega erotičnost žene. Ona se namerno poigra­va sa čipkama, providnim materijalima u provokativnim delovima, formirajući rajsku ženu 21. veka. Na drugim kreacijama ko­risti papagaje i ptice na minićima, koji su ujedno i spavaćice. Pa neprikosnoveni ba­de-mantili koji se prebacuju preko ženskog tela. U njenim kreacijama do izražaja dola­zi žensko telo, ono dominira i oslobođeno je od svih predrasuda društva. Ona sanja slobodu koju je i živela, stvarajući modernu ženu novog doba. Poslednje dve godine uviđam da svetski modni dizajneri koriste slične elemente kao davno Mira Brtka. Bila je iznad svog vremena u kreiranju haljina i kreirala ih je kao umetnik svetskog kalibra i zato su toliko posebne.

TEMA OKTOBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZI­NA NOSI NAZIV „ŽIVIM SVOJ BESTSELLER“.

Moj lični bestseller su ljubav, umetnost i etno, a bestseller u pravom smislu reči su moja dela – „Corona” i „Tron”, a biće usko­ro i „P. S. Mira Brtka”.