PIŠE: VESNA VUKAJLOVIĆ
FOTOGRAFIJE: UNSPLASH.COM
Pre ovogodišnje dodele Oskara, pogledala sam filmove koji su bili favoriti, o kojima se pričalo i koji pulsiraju strašnim i dinamičnim pričama. Najviše nominacija imao je film „Siners“ Rajana Kuglera, a najviše Oskara odneo je „Jedna bitka za drugom“ reditelja Pola Tomasa Andersona. Obe filmske priče imaju zajednički imenitelj, temu koja je važna za Ameriku: odnos bele i crne rase. Danima sam razmišljala o tome koliko se društva međusobno razlikuju i koliko su oblikovana na potpuno specifične načine, kroz borbe i sučeljavanje suprotnosti i razlika naroda, rasa, nacija… Neiscrpna tema, jer umetnička poruka bi uglavnom bila uvek humana — najvažnije je biti dobar čovek! Setimo se dela kao što su „Šindlerova lista“, „Život je lep“. Ali da li je to tako jednostavno?
Kao fenomen 21. veka nametnuo mi se rep izvođač Eminem ili Marshall Mathers, jer to je lik koji je prekinuo stereotipe i pobrkao lončiće, srušio barijere i dokazao da čovek kroz svoj izraz i umetnost ne poznaje granice. On čini nemoguće mogućim i može ostaviti trag duboko i daleko. A u njegovom slučaju to je zemljotres i skup okolnosti koje samo život može da isplete.
Eminem je takođe dobitnik Oskara za najbolju originalnu pesmu „Lose Yourself“ u filmu „Osam milja“, sada već daleke 2002. godine. Nije došao na dodelu, jer je na kauču gledao crtaće sa svojom ćerkom. Ali se pojavio 2020. i otpevao je pred filmskim magovima Holivuda, uz naknadnu izjavu: „Izvinite, trebalo mi je 18 godina da dođem.“
Ponikao u Detroitu, u izuzetno teškim socijalnim okolnostima, kao belac je zavoleo rep nadmetanja i družio se sa crnačkom populacijom kojoj je imanentan izraz u pop kulturi upravo rep muzika.
Posebne životne okolnosti, disfunkcionalna porodica, otac kojeg nikada nije video, siromaštvo, problematična majka, devojka i majka njegove biološke ćerke postaju inspiracija i izvor tema za njegove stihove. Taj životni sinopsis postaje i okosnica filma „Osam milja“, a pesma „Lose Yourself“ koju stvara između setova i tokom snimanja filma postaje kultna numera novog doba. Doba u kojem je belac uspeo da obori barijere i postane najprodavaniji rep izvođač ikada, da u kasnijem periodu osvoji Gremi nagrade, proda milionske tiraže albuma širom sveta i postane najprodavaniji autor u istoriji Amerike.
Život Eminema je stratište borbe sa sobom i sa porodicom, ali i sa društvenim normama. Mnogi su okarakterisali njegovu umetnost kao socijalno neprihvatljivu, natopljenu agresijom i neoprostivom scenom ubistva majke njegove ćerke, vređenjem sopstvene majke… U lokalnim zajednicama raspravljalo se o cenzuri, jer je njegov uticaj na omladinu poguban. Ipak, širi se armija obožavalaca i poklonika njegove umetnosti. Mnogima je spasio život, oblače se i tetoviraju kao on, razumeju ga, obožavaju, veruju njegovoj iskrenosti, kroz njegove stihove proživljavaju katarzu i preživljavaju svoje živote. Prigrlili su ga celim bićem, sa svim manama i vrlinama. Pesma „Stan“ koju izvodi sa pevačicom Dido postaje planetarni hit i upravo govori o obožavatelju koji se poistovećuje sa njim do nemogućih granica.
Kruna ovog fenomena je i to da je 2017. godine reč stan uvedena u Oksfordski rečnik na osnovu Eminemove pesme, uz opis da je to osoba koja je zapravo fanatičan obožavatelj.
Eminem će uvek spomenuti da je reper Dr. Dre njegov mentor, a mnoge izjave i njihovi zajednički nastupi, posebno govor na ceremoniji kada je Eminem primljen u Kuću slavnih rokenrol umetnika 2022. godine, svedoče o neporecivom talentu koji je Dr. Dre prihvatio i prepoznao rizikujući da ugrozi svoju karijeru u crnačkom okruženju. Otpor je bio veliki, jer Marshal je plavook, beo. Ali nije bilo povratka, tada početkom 21. veka, zvezdane staze su bile ucrtane za Eminema, uz uspone i padove neverovatnih razmera.
Jedan od najkritičnijih perioda u Eminemovom životu je od 2006. do 2007. godine kada se po drugi put razvodi od svoje jedine supruge Kim, kada se dešava ubistvo Proofa, njegovog druga iz detinjstva i podrške u umetničkom izrazu, kada je na ivici života posle predoziranja lekovima i drogom.
Sve to je neodvojivo u slučaju Eminema — sam je govorio da je njegova umetnost za njega terapija. Životno važne okolnosti opevao je i pretočio u albume, pesme i rep nastupe. Snagom i iskrenošću zasenio je izvođače i već postojeće rep ikone u Americi.
U tom usponu i nezapamćenom uspehu, bilo je i onih koji nisu izostavili da ga kritikuju i da je porodično nasilje o kojem peva neprihvatljivo, pre svih je istupila javno Kristina Agilera. Ono što je stajalo između Eminemovih redova napisanih neospornim talentom je povređena, emotivna duša, puna ožiljaka i borbe da ne potone. Borbe da ne ponovi greške svog oca koji ga je napustio, borba za egzistenciju, borba za uspeh, ali i glad da ne odustane.
Posle svih albuma: Slim Shady, The Marshal Mathers LP, The Eminem Show, Encore, Relapse, Recovery, Marshal Mathers LP 2, The Death of Slim Shady, nebrojenih koncertnih tura, nastupa, nagrada, došli smo do 2025. i istine koja kaže da ta karijera traje, ali i da se publika menja. Da je njegova umetnost kao tektonski poremećaj ostavila neizbrisiv trag, da je ona pečat jedne generacije, da njegov život i iskustvo čine njegovu poeziju, ali i da sada više nisu u pitanju crnačko-belačke razlike, već na sceni imamo Gen Z!
Možda opada interesovanje i razumevanje, možda se drugačije percipira umetnost čoveka sa tolikom količinom bola, ali tako je kako je! Novo doba, nova omladina, najezda društvenih mreža, drugačije poimanje komunikacije, socijalizacije, odnosa u vezama i porodici. Formula nije ista. Eminem kaže na jednom od profila na društvenim mrežama: „Hvala mojim obožavaocima, kome se ne sviđa… f.ck them!“
Ipak, krajem 2025. izlazi dokumentarni film pod nazivom „Stans“, posvećen upravo njegovim svetlim trenucima u karijeri i obožavateljima. Približiti i ovekovečiti uticaj koji je neoboriv novim naraštajima nije jednostavan. A na kraju dana — u pitanju je i biznis.
Sve što mi pada na pamet je kako čovek postoji na više nivoa, a čovek umetnik i na još nekim nevidljivim.
Privatan raj ili pakao mogu biti stvar pojedinca u njegova u četiri zida, a mogu postati nepresušni izvor univerzalnih istina. Da li ste belac, crnac, ove ili one nacije, jesu činjenice koje mogu obeležiti vaš život privatno, ali i pomeriti granice i približiti kulturi, učiniti da razumevanje i identifikacija budu glavni kriterijum za uspeh u umetničkoj karijeri.
Da li se umetnik može odvojiti od njegovog dela? Večna i zanimljiva tema. Da li se na današnji dan može više govoriti o životu Marshala Mathersa ili o delima koja ostaju iza Eminema?
Da li je moguće da se takav umetnik prilagodi novim okolnostima, podilazi novim slušaocima, novim kulturološkim okolnostima? Ostaje da vidimo, ali ono što je neporecivo je da istina mora biti rečena i mora dopreti do publike. Da li je crna, bela, rođena posle dve hiljadite, sedamdesetih godina prošlog veka… više nije važno. Jer formula trajanja je, izgleda, zapisana u zvezdama.
