LJUBAV ZA SVE, MRŽNJA NI ZA KOGA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ I ABDUL WAHEED

Prošlog meseca, bila sam pozvana od strane Ahmadija muslimanskog džamata u Srbiji na okupljanje Ahmadija muslimana iz celoga sve­ta, koji su u Štutgartu od 1. do 3. septembra 2023. obeležili 100 godina Ahmadija zajednice u Nemačkoj.

Muslimanska zajednica Ahmadija je islamska religijska zajednica utemeljena krajem 19. veka u Pandžabu u Britanskoj Indiji. Osnovana je od strane Hazreti Mirze Ghulama Ahmeda (1835–1908), koji je tvrdio da je zajednicu osnovao po božjoj naredbi.

Mirza Ghulam Ahmed utemeljio je zajednicu 23. marta 1889. Nakon njegove smrti, zajednicu su vodile halife, a do danas se nalazi u preko 210 zemalja i teritorija sveta sa najvećim članstvom u južnoj Aziji, istočnoj i zapadnoj Africi i Indone­ziji. Ahmadija neguje snažnu misionarsku tradi­ciju i bila je među prvim muslimanskim zajed­nicama koje su stigle u Veliku Britaniju i druge zapadne države. Zajednicu trenutno predvodi Halifa Mirza Masroor Ahmad, a njeno članstvo broji oko 20 miliona pripadnika širom sveta.

Bilo je ovo njihova 47. Jalsa Salana – godišnji skup na kojem su proslavili 100 godina zajedni­ce u Nemačkoj. Na jednom mestu preko 46.000 ljudi sluša Njegovu Svetost Hazreti Mirzu Ma­sroor Ahmada, duhovnog vođu Ahmadija mu­slimana širom sveta, koji zagovara put islama kroz poruke mira i saosećanja. Organizacija je bila na zavidnom nivou. Na skupu je bilo preko sto nacija. Ahmadija zajednica propagira ljubav i mir, a njihov slogan je „Ljubav za sve, mržnja ni za koga“.

Imala sam priliku da slušam govore gostiju i Njegove Svetosti Halife i na muškoj i na žen­skoj strani. Halifa je govorio o raznim temama, a najviše mi se svideo deo koji je uputio žena­ma – kako one danas treba da se bore olov­kom, znanjem, da su apsolutno izjednačene sa muškarcima i da se traži njihova večna žrtva i služba. Služiti Gospodaru, zajednici, porodici. Halifa je podvukao kako žena mora da bude pokrivena zarom i feredžom, jer ne treba da se vide obrisi njenog tela.

Na muškoj strani su bile obrađene priče po­put duga, društvenih medija, LGBT zajednice, svetske krize i puta do mira.

Konferenciju su obeležile i mnogobrojne izlož­be – 100 godina Ahmadija zajednice u Nemač­koj kroz fotografiju i biografije prvog imama Hazreti Malika Ghulama Fareeda, koji je došao u Nemačku 1923. godine i način na koji je za­jednica napredovala. Organizovana je i izložba prevoda Kur’ana na preko 70 stranih jezika, kao i izložba kaligrafije oca i sina Razwan Bai­ga i Shazan Baiga.

Razwan Baig iz Londona je drugi najveći kolek­cionar islamskih rukopisa i umetnosti u ovom delu Evrope. Izložbu koju su postavili na Jal­sa Salani bila je ekskluzivna izložba islamske umetnosti i antikviteta. On je istakao da je svr­ha umetnosti da pravi mostove i razbije sve barijere u razorenoj kulturi i društvu. Umetnost je najbolji medij za spajanje. Umetnost nikada nema religiju. Njegov koncept umetnosti je du­hovna umetnost koja može da prenese poruku mira, a nikada ne možete imati tu poruku ako ne prekršite poruku ratova i propadanja sveta.

Razwan Baig se umetnošću počeo baviti u svojoj 12 godini kada je prvi put počeo da piše Kur’an. Nije bio kaligraf u to vreme, ali su ga vo­lja i ljubav držali na tom putu. Kada je počeo da pravi izložbe Kur’ana, započeo je da sakuplja i druge medijume Kur’ana, nakit, posude sa ma­stilom, potpisane instrumente. Na moje pitanje da li bi voleo da ima izložbu u Beogradu, rekao je da jedva čeka. Sa zadovoljstvom bi izlagao bilo gde na svetu gde možemo da kreiramo mir i lju­bav.

Otac i sin zajedno pišu stihove Kur`ana na veli­kom papiru i zajedno prikazuju koncept Kur’ana, a takođe pišu i persijsku poeziju i razne stihove na Urdu jeziku. Bilo je lepo videti ova dva umetni­ka koja srcem i dušom stvaraju umetnost, negu­jući tradiciju i lepotu svojih korena. Shazan Baig mi je objasnio: „Islamska umetnost je predivan koncept. Svako ljudsko biće je u potrazi za har­monijom i ritmom, a harmonija i ritam duše je islamska kaligrafija. U kaligrafiji, uzmete pero i sva vaša osećanja su preneta iz pera u mastilo. Izložba koja je postavljena je zrak svih tih lepih umetnina koje datiraju iz vremena od pre više od hiljadu godina. U kolekciji porodice Baig su i ru­kopisi Kur’ana stari 1300 godina, koji su među najranijim rukopisima na svetu, tu su i keramič­ke ploče iz Irana sa slikama i sjajnim pričama iz literature. Posedujemo i Kur’an sa 23-karatnim zlatom, a predstavili smo i Kur’an koji ima svo­je ajete, preko 6000 stihova napisanih na malim površinama stranica.“ Sve su to prikazali kako bi pokazali da je umetnost jedini način na koji se mir može uspostaviti. Mir i tolerancija se uspo­stavljaju upravo kroz umetnički izraz.

Tri dana je bilo dovoljno da osetite veliku ljubav i poštovanje Ahmadija muslimanskog džamata, koji su se molili i ujedinjeni na kraju trećeg dana kroz Bajat – davanje zakletve odanosti, kojom su se zvanično pridružili novi članovi džamata. Energija je bila nestvarna. Snaga srca i ljubavi se mogla osetiti.

Ahmadija zajednica u Srbiji prisutna je u Beogra­du od 2021. godine. Ove godine će na Sajmu knjiga u Beogradu predstaviti knjigu „Svetska kriza i put do mira“ – izdvojene govore Halife Mir­ze Masroora Ahmada, u kojoj poglavar Ahmadija muslimanske zajednice upozorava svet na nado­lazeće opasnosti i otkriva kako izbeći propast i utrti put mira.

Kako zaključiti ovu priču nego sloganom – „Lju­bav za sve, mržnja ni za koga“.