PIŠE: TANJA OBRADOVIĆ
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: UNSPLASH.COM
Alhemija je reč koja nas u današnje vreme asocira na nešto nepoznato, okultno i transformativno. U suštini, alhemija nas upućuje na poreklo, zato što na staroegipatskom “AL” znači od, a “KEM” Egipat – dakle, od Egipta ili iz Egipta. Ova mala igra reči je pre par godina potpuno oživela, jer su i alhemija i Egipat zauzeli veoma važno mesto u mom novom, transformisanom životu.
Naime, sakupila sam hrabrost da kroz iskrenost i nežnost iscelim svoj stari život i započnem oslobođeni novi, upravo kao što su stari alhemičari pretvarali olovo u zlato, prolazeći kroz pet velikih etapa na tom putovanju. Da bih stari život dostojno ispratila i zahvalila mu se, bio mi je potreban “closure” ili način da ga napokon podelim sa celim svetom i otpustim. Tako sam postala deo međunarodnog bestselera, zbirke priča “Žene koje se uzdižu”, koji je nastao iz želje da bude inspiracija drugim ženama u maju 2020, baš kada je ceo svet imao potrebu da se uzdigne i izdigne iz neobične situacije u kojoj se našao.
Zbirka priča „Žene koje se uzdižu” za mene nosi duboko isceljujuću snagu. Jedna od mojih namera dok sam pisala svoju priču “Ljubav je ključ” bila je da mogu, sada na onom najdubljem nivou, jer tako isceljenje i dolazi do nas, u talasima, da kroz ovaj najveći talas koji predstavlja deljenje prvog dela moje životne priče sa celim svetom (jer je knjiga na dan kad je izašla postala broj jedan bestseler u 23 kategorije, uključujući i broj jedan međunarodni bestseler) napokon u miru i ljubavi stavim tačku na nju.
Baš kao i u alhemijskom procesu, žene koje se uzdižu nikada ne potiskuju niti poriču da su patile, da su bile poražene i slomljene. Taj pad su prihvatile sa velikom mudrošću i razumele da je on bio neophodan da bi one pronašle put do sebe, put do svoje duše, što su životna mudrost, prihvatanje i ljubav. Namera mi je bila da i drugim ženama pomognem da prođu kroz sličan proces isceljenja, okončanja priče, tako što ću im pokazati na primeru kako je to imati hrabrosti da našu priču podelimo sa svetom, bez imalo srama ili zabrinutosti. Ispričati svoju priču, a zatim izaći iz nje i započeti novu, lepšu, životniju. Na neki način, započeti novi život, jednom kad je priča podeljena sa svetom. Namera mi je bila da priča zaživi novi život u svetu, jer pomaže drugima da se uzdignu kad se osećaju najslabije u svom životu, a da ja dobijem novi život i počnem da pišem drugu, istinitiju i radosniju, životniju priču.
Volela bih da žene nauče da kada su najranjivije, ako imaju hrabrosti da to iskreno pokažu svetu, tada postaju najsnažnije. Ženska snaga je u našoj ranjivosti, osećajnosti, iskrenosti i nežnosti. Kad sve što nam se dešava u životu prihvatimo sa ljubavlju i razumevanjem i ne dozvolimo da nas bilo kakvi događaji ogrube, kad ne dozvolimo da nam okamene srce, kad ostanemo u svetlosti, veri i zahvalnosti, tada se za nas otvaraju nove dimenzije, novi svetovi, snovi počinju da se ispunjavaju, čuda postaju naša svakodnevica.
Žene koje se uzdižu su ženstvene i snažne, mudre i vesele. Žene koje se uzdižu su bile poražene. Bile su slomljene. Bile su na dnu. A zatim, one se isceljuju. One prevazilaze. One se uzdižu. Žene koje se uzdižu su prebrodile bolne periode u svom životu gde su doživele transformaciju i donele svesnu odluku da svaki put kad im je srce bilo slomljeno da se u tom bolu ne zgrče i ne postanu ogorčene na svet, već da udahnu duboko, smognu snage da se ne kriju, da ih ne bude sramota i da upravo to slomljeno srce pokažu svetu, da kroz takvo srce propuste svetlost. Svaki put kad im je srce naprslo od bola, one su opraštale, propuštale još više svetlosti, njihovo srce je tako raslo, one su imale sve više razumevanja i ljubavi za sebe, za svoj put i za ceo svet. Žene koje se uzdižu nisu žene koje se kriju, one otvoreno i sa puno samilosti i razumevanja dele svoju životnu priču sa svetom u nadi da će njihova poruka stići na vreme do nekog drugog slomljenog srca i pomoći da se to srce isceli i ponovo oživi. Žene koje se uzdižu svim ženama koje se osećaju slomljenim pružaju ruke, šalju ljubav i osvetljavaju put. Tako stvaraju veliko sestrinstvo, tako stvaraju nesalomivo zajedništvo i vraćaju se svojoj istinskoj nežnoj prirodi i lepoti. Žene koje se uzdižu nikada ne potiskuju niti poriču da su patile, da su bile poražene i slomljene. Žene koje se uzdižu su taj pad prihvatile sa velikom mudrošću i razumele da je on bio neophodan da bi one pronašle put do sebe, put do svoje duše. One nisu ogorčene, već su duboko zahvalne svima koji su im pomogli da padnu, jer iako bolan, taj pad je bio veliki čin ljubavi. Kao da to nije bilo dovoljno, jednom kad su se iscelile, shvatile su da je prošlo vreme kada se olovo pretvaralo u zlato. Žene koje se uzdižu žele da mlađim generacijama podare saznanje da svojom nežnošću, iza koje stoji samopouzdanje i snaga, mogu od običnog komada metala da naprave čisto zlato. Kad su uzemljene, kad su u potpunom kontaktu sa svojim emocijama, opuštene i zadovoljne, one lagano i bez ikakvog napora, sa puno ljubavi, svojim nežnim dodirom transformišu svoju realnost i oko sebe stvaraju čaroliju.
Ono što žene najčešće sprečava na putu uzdizanja je prvenstveno jaka identifikacija sa svojom pričom, Amerikanci bi rekli „Being stuck in their story“. Priča nam je potrebna, ona nas osnažuje, priče hrane našu dušu. Međutim, jednom kada je ta priča završena, kada smo naučile sve lekcije i savladale sve prepreke, treba krenuti dalje, jer ta jedna priča nije svrha našeg života, niti naša poslednja destinacija. Ta priča je samo prva i možda najteža dostižna stanica, jednom kad do nje doputujemo, ne treba prekinuti putovanje. Vrlo često svrha naše priče nije da nas slomi i veže za sebe, već naprotiv, da nas nežno ili malo oštrije natera da se pokrenemo, da nam proširi vidike, ojača mišiće, da započnemo i nastavimo putovanje. Drugi razlog zašto žene često odustanu od puta uzdizanja je bojazan od tuđih kritika, od toga kako će osobe iz najbliže okoline, poznanici i prijatelji reagovati, šta će misliti o njoj ako se promeni, ako postane više svoja, a manje ičija drugo. Šta drugi misle o nama nije ogledalo nas, već ogledalo njih samih. Međutim, kako je u ljudskoj prirodi duboko usađena potreba da budemo prihvaćeni, strah od odbačenosti ili kritike društva ili pojedinaca može da spreči žene da istraju na putu uzdizanja. Bol je još jedan razlog zbog koga put uzdizanja može da nam bude neugodan, ali bol je i znak progresa, znak da smo spremni da se uzdignemo na još veći nivo postojanja, bol je ponekad i znak da smo živi, jednako kao i ljubav.
Verujem da je život satkan od mnoštva putovanja, unutrašnjih i spoljašnjih, tako da to verovanje koristim i u radu sa svojim klijentima. Cilj mi je da svakom klijentu pružim ljubav i podršku, da mu pomognem da se oseti sigurno i posebno, da se odatle seti svoje svetlosti i svoje Bogom date sposobnosti da sebe isceli. Na taj način otvaramo srce čoveku, gradimo mostove od srca do srca, od grada do grada i od kontinenta do kontinenta, dok iza sebe ostavljamo ključeve ljubavi za svakog kome zatrebaju.
LJUBAV. Ljubav je najjača sila u univerzumu. Ljubav je motivacija. Ljubav je put. Ljubav je ključ.
Ljubav je ta tajni sastojak koji aktivira alhemiju života u nama.
