IZAZOVI ŽIVOT LEPOTOM

PIŠE: DRAGANA STOJIĆ, LIFE COACH I AUTOR KNJIGE „KREIRANJE RADOSTI“

Život nam može biti prepun mogućnosti, a može biti i teskoba. Može biti mir ili nemir, lju­bav ili strah, mudrost ili neznanje, kreativnost ili uskogrudnost.

Možemo imati veru ili sumnju. Živeti svoju istinu ili laž.

Život će nam uvek vratiti ono što mu sami da­jemo. Da živimo punim jedrima dopustiće naša svesnost da imamo mogućnost da biramo. Bi­ramo odnosom prema sebi i mislima kojima hranimo svoj život. Biramo svoj pogled na sebe i ljude oko sebe. Da li sebe vidimo kao neuspešne i ljute, ili se sa puno jasnoće krećemo kroz život? Ako već imamo tu moć izbora, zašto onda ne bismo birali lepotu i dobrotu u sebi? Tako mo­žemo živeti svoje mogućnosti, svoj mir, znanje i mudrost.

Život je jedini poklon koji ne dobijamo dva puta. To je moja istina. Prihvatam da je odgovornost moja da takav dar učinim vrednim, mudrim i lepim. Želim da i vi izaberete da taj poklon koji ste dobili bude lepota u vama. Ako je ne vidite ovog časa, ne brinite, nego upoznavajući sebe birajte šta je to što možete uraditi da, od dara koji ste dobili, učinite dobro sebi, dobro drugima, stvarajte lepotu oko sebe. To svi možemo samo onim što je lepo u nama. A za to je bilo potrebno puno rada.

Ako niste zadovoljni onim što dobijate od živo­ta, menjajte ono što dajete.

Šta je to što sebi dajete? Da li živite savijeni od brzine života, užurbanosti, potrebe za što ve­ćom zaradom, trošenjem, potrebom za pokazi­vanjem, ili se identifikujete sa sopstvenim do­stignućima? I na kraju dobijete još više užurba­nosti i osećanja nemanja. Stalno vam još nešto nedostaje. Tada veoma teško sebi priznajete da vi niste svoja dostignuća. Niste svoj automobil, niti ste svoja kuća, niti ste par brendiranih ci­pela. Važno je da vaša potreba da budete bude veća od potrebe da imate. Tako ćete izbeći ose­ćanje nedovoljne lične ispunjenosti i teskobe. Jer nema lepote bez zahvalnosti.

S druge strane, možda ste od onih koji misle da neko drugi mora da duva u vaša jedra, da biste se osećali vredno i mogli srećno da plovite ži­votom. Tako postajete zavisni od odluka drugih. Zamre vam sopstvena kreativnost i zaboravite da ste za svoj život odgovorni sami. Kao da je neko ugasio svu lepotu u vama. Tada očekuje­te da neko drugi nešto učini za vas, što takođe može dovesti do osećanja neispunjenosti i te­skobe.

Kada svoj život doživimo kao poklon koji do­bijamo samo jednom, onda je naša dužnost da dajemo lepotu, užitke, ljubaznost, iskrenost, smirenost, veru u sebe, entuzijazam i strast. Ta­kav život je potrebno izazvati istinom:

– ko smo u onome što živimo i
– šta od života želimo.

Dakle, koja je vaša istina, to sebe pitajte. Ispod kojih slojeva ste lepotu svoju sakrili.

A vaša istina su vaše emocije. Njih prepoznajte. Prihvatite i svoju ljutnju, i bol, i svoje odustaja­nje, i kolebljivost. Ne ljutite se na svoju netole­ranciju ili lenjost. I ljubomoru ili zavist. Što pre prihvatite osobine na koje niste ponosni, pre­tvarajući ih u svoje vrline, pre ćete otkriti svoju unutrašnju lepotu. Njoj se posvetite. Bez lepote u vama, nema lepote života. Da bismo postigli, osetili i živeli zadovoljan život, upravo je do nas da izazovemo tu lepotu u nama samima. Zato su nam vrline važne. Onim što jeste naš sadržaj iznutra, a ne samo rad na spoljašnjem. Ukraša­vamo svoje trenutke, sate, dane i godine samo onim što sami stvorimo. Onim što mislimo, go­vorimo i činimo. A stvaramo resursima iz nas. Čista misao, afirmativni govor i naši postupci odrediće koliko lepote će biti oko nas. Sve sam bliža ideji da samo takva lepota i ljubav u nama mogu spasiti svet. To je moje iskustvo i kroz ži­vot i kroz rad.

Naravno da se u našem životu ne događaju samo lepe i fine situacije. Jer je i to život. I ta iskustva dobijamo na dar. U redu je da nismo oduševljeni. Ali nije potrebno da osećamo ne­moć zbog toga. Da grdimo život kako je prete­žak i sumoran. Život nas i smešta u takve situ­acije, jer mu je stalo do nas. A do nas je kako ćemo reagovati na situacije koje nas bole, vre­đaju, ostavljaju rane po nama.

Tu gde nas boli, tu je najveća lekcija. Takva lek­cija može biti put do najlepšeg u vama.

Tu nas život izaziva na pretraživanje nas samih. Najgore što možemo činiti je ljutiti se na takve situacije i upasti u nemoć. Vezati se za osećanja svojih gubitaka, tražiti opravdanja, kriviti rodite­lje, partnere, rođake, državu, vezati se za gubitak posla, gubitak ljubavi, sve nam to oduzima sna­gu. I život pretvara u teskobu.

A nama su potrebne mogućnosti da do lepote stignemo.

Da bismo stvarali sopstvene mogućnosti, naj­pre je potrebno menjati navike koje nam nano­se štetu. Stekli smo ih uglavnom ugledajući se na druge i ne poznavajući dovoljno svoje Biće i sopstvene potrebe. Kada imamo bolje navike, imamo i bolje rezultate. Taj proces nije lagan i zahteva prisustvo nas. Često mislimo da smo prioritet sebi, ali još češće se događa da to ne živimo. Kada pitam druge šta u svom životu žele, dobijam odgovore poput „zdravlje“, „lju­bav“, „novac“, „sreću“, „mir“, ali kada pogledam njihove navike, shvatim da tako malo toga čine za svoje zdravlje, da ljubav ne pružaju sebi, pa ni drugima, za novac misle „da se teško zarađuje“, a sreću čekaju godinama da dođe. A sreća koja dođe od drugih lako može i da ode.

Zato je potrebno da svoje mogućnosti stvara­mo radom, umećem, vrlinama, sastavljenim u osećanje vlastite ispunjenosti. Za sve to vam je potrebna disciplina. Da sve što ste započeli, do­vedete do kraja. Da istrajete. Da biste istrajali, potrebna vam je odgovornost za stvaranje svog mikrosveta. Da odgovorite na vlastite zahteve. Za takve odgovore potreban vam je rad na sebi. To je sposobnost da prepoznate u čemu je sve potrebno da budete bolji. Sebi bolji. Tada stva­rate lepotu iznutra. A za to vam je potrebna hra­brost kao spremnost da se suočite sa rizicima dok hodate po sopstvenim promenama i svim svojim osobinama koje nikako ne možete lepim zvati.

Mogućnost za sve to i otklanjanje unutrašnje teskobe potrebno vam je umeće meditacije. To je jedinstvena disciplina koja teži umirivanju sopstvenih misli. Vizuelizacija vam pomaže da koristite svoju maštu za kreiranje emocija koje vam donose dobro. Jer ne kreirate maštom, već emocijom koju ta mašta stvara. To mnogi za­borave. Nova mogućnost jeste i afirmacija, koju na žalost mnogi doživljavaju veoma površno, ni sami ne znajući kako da je koriste. Praktikuju­ći sve ove mogućnosti, vi stvarate unutrašnju lepotu i ljubav kao najvažniju sposobnost da dajete i primate. To je put da živite svoju isti­nu. Ovim alatima osnažujemo svoje unutrašnje resurse, ostvarujemo bolje veze, jer bolje razu­memo sebe, negujemo svoje zdravlje i dopu­štamo sebi uspeh na poslu. Ne odustajemo od sebe. Vrednujemo više ono što jesmo i ono što tek možemo postati. Tako osećamo sebe u svoj svojoj lepoti stvaranjem novih mogućnosti. Ži­vot ste dobili na poklon, a vi ste jedina sila koja može nešto da učini za sebe.

Ali ne silom, već unutašnjom lepotom koja izlazi iz vas.