LJUBAV JE BUDNA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: MILICA PANTOVIĆ
FOTOGRAFIJE: DRAGAN GAGI NIKOLIĆ

MILICA PANTOVIĆ, AUTORKA ZBIRKE PRIČA „LJUBAV JE BUDNA“

Kada bih se predstavljala u muškom obliku, bilo bi ovako. Pisac, zaigranik za reči. Igrom slučaja, diplomirani pravnik, iako slučajnosti ne postoje. Zaverenik ideologije da će ljubav spasiti svet. Zaljubljenik u svesnost – do u večnost, zadivljenik u sada. Sve to jesam, samo u ženskom obliku. A opet, duša nema pol, pa to i nije mnogo važno. Rođena sam jedne decembarske zime 1983. godine u Beogradu, tačnije u Zemunu, gde i danas živim i dišem. Pisanje je moj način da udišem vazduh i jedini način da izdišem slobodu. „Ljubav je budna“ jeste moja prva objavljena knjiga i otvoren je poziv – na buđenje ljubavi.

KOLIKO SI DUGO PISALA SVOJU PRVU KNJIGU KRATKIH PRIČA?

Ne bih znala tačno da kažem s obzirom na to da se ona sama pisala i da je ta kratka forma nešto što ne prestaje da izlazi iz mene i dan-danas, ali onako odokativno – recimo da je to trajalo nekih pola godine. Inspiracija je bila neumorna, a ja prezahvalna Univerzumu što je šalje da izađe baš kroz mene i na taj način dobije pisanu formu. Najlepše u vezi sa pisanjem i jeste taj kreativni stvaralački zanos koji dok traje ne smemo prekidati – sve dok i dalje ima šta da kaže i poruči.

ODAKLE SI CRPELA IDEJE ZA SADRŽAJ?

Imam utisak da su ideje tražile mene i da sam ih ja samo lako uočavala. Inspiracija je znala biti svuda – u tri reči koje bih „slučajno“ čula od prolaznika na ulici… U pogledu između dvoje zaljubljenih koje bih krajem oka primetila šetajući zemunskim kejom… U šuštanju lišća i oblacima koji po nebu beže… U nekim iskustvima koje sam sama doživljavala i prolazila, pa iz njih dobijala uvide koji su nestrpljivo želeli da budu zapisani. Knjiga i jeste, grubo rečeno, podeljena na dva dela. U prvom delu je zastupljena neka vrsta ispovedne proze gde razgovaram sa samom sobom, odnosno sa božanskom iskrom u sebi kada se sa njom povežem i tako dobijam odgovore na postavljena pitanja – zašto smo ovde, koja je svrha života, možemo li osim što imamo snove – i da ih živimo, koliko smo veliki i moćni ili mali i nemoćni usled strahova kada nas obuzmu ponekad itd. Dakle, u prvom delu knjige fokus je na našoj unutrašnjosti i na našim emocijama koje kao ljudska bića imamo – i na prijatnim i na neprijatnim, te na njihovom priznanju i oslobađanju. Kao i na istraživanju pravog značenja reči ljubav prema sebi i na razotkrivanju naše autentične prirode i svih onih talenata i potencijala sa kojima smo došli na ovaj svet, a da to i ne znamo. Drugi deo knjige se odnosi na partnersku ljubav – moji junaci kroz dijaloge međusobno preispituju šta je zapravo zdrav i svestan partnerski odnos i da li su i koliko u stanju da istinski vole jedno drugo, a koliko su (i da li su) prethodno zavoleli sebe. Drugom delu pripada i nekoliko ljubavno–filozofskih razgovora između nekih dvoje (namerno ne pišem „ljudi“, jer neki od njih nisu sa planete Zemlje ili tek treba da postanu njeni stanovnici) koji se vole, verujući da ovaj život nije sve. Te priče se graniče sa bajkama za odrasle i imaju više spiritualnu tematiku, a meni su posebno drage.

DA LI SU PRIČE AUTOBIOGRAFSKE?

I jesu i nisu. Neke jesu – proistekle iz mog doživljenog i preživljenog iskustva, a ove koje nisu – imam utisak da su mi se desile na nekom nevidljivom nivou, u nekoj paralelnoj realnosti postojanja, s obzirom na to da je emocija sa kojom su pisane bila izuzetno jaka. Prednost pisanja svakako jeste što svako ko piše može lako da menja životne uloge, kao i da ulazi u one koje u „realnom“ iskustvu nije imao.

KAKO TI DOLAZE REČI I KAKO IH KORISTIŠ U STVARANJU I SVOJOJ KREACIJI?

Reči sam oduvek volela i igrala se njima, često smišljala i izmišljala i neke nove. Kao mala, pisala sam pesme kroz celu osnovnu školu, a pre koju godinu pronašla sam i svoju prvu ljubavnu priču napisanu sa nekih osam ili devet godina – što je još jedan dokaz da kao deca jako dobro znamo šta je to što nas istinski čini radosnim i što volimo iz srca da radimo. Kroz dalje odrastanje, bar u mom slučaju, taj talenat je bio potisnut, gurnut u senku i zaboravljen, ali je na moju veliku sreću na vreme ponovo našao način da se vrati i iskaže. Što se samih reči tiče, one su moćne i magične – zato treba dobro da vodimo računa kako ih koristimo. Sve što mislimo, ako još i zapišemo – dobija mnogo veću snagu. Pa ako taj zapis prati i neka naša namera – magija postaje još jača. Ono što je interesantno je da do sada nijedan tekst nisam napisala tako što sam mu prvo dala naslov – reči dolaze same i kada je ispred mene ceo tekst onda mu intuitivno dodam i naslov.

ŠTA ŽELIŠ DA PORUČIŠ KROZ SVOJE PRIČE?

Da je život itekako vredan življenja, bez obzira na raznorazna iskušenja i izazove kroz koje kao ljudi prolazimo. Da nema problema kom ne možemo da doskočimo. Zato su nam i dati – da bismo ih rešavali, duhovno rasli, veru u sebe i u neku višu kosmičku inteligenciju (čiji smo svakako deo) vraćali (u Kosmos, Univerzum, Izvor, Tvorca, Boga, Ljubav, Život, sinonima je puno) – jer nijednog trena nismo sami, već smo uvek vođeni – pogotovo kada sumnjamo. Da nastavimo da sanjamo i snove u javu pretvaramo, kao i da shvatimo da ne živimo mi za naše snove, već da oni žive kroz nas čim su tu – mi samo treba da im pružimo šansu. I iznad svega želim da poručim da mi sami budemo Ljubav, jer Ljubav jesmo. Sve ostalo su prolazne titule ili životne uloge koje igramo, ali ispod svih tih slojeva mi zaista jesmo Ljubav. Ona je sve vreme u nama – nećemo je naći nigde spolja. I strpljivo čeka da je primetimo, da sa nje maknemo sve što možemo što nije ona sama (Ljubav) i što smo za života nakupili, pa takvu čistu da je razbudimo – da osetimo tu božansku iskru u sebi i pustimo je samo da bude, da postoji. I kad je prigrlimo i njen plamen razbuktimo, tek onda je po prirodi stvari dajemo čitavom svetu oko nas, i znanom i neznanom – a za sebe je imamo više nego dovoljno. I tada, tek tada, prestajemo da budemo zavisni od bilo čije Ljubavi sa strane, jer se energetski napajamo iz naše sopstvene, iz našeg unutrašnjeg Izvora. I tu se nalaze odgovori na sva naša pitanja. Ljubavno partnerstvo tada postaje svesno, jer nastaje kao posledica našeg izbora i čiste želje, a ne iz bilo kakve nužde ili moranja. A ona poznata glad za ljubavlju koju smo imali i možda prethodno tražili od partnera da nam je utoli, gubi se i nestaje – jer mi više nismo gladni i sami smo se za sebe pobrinuli. Glavna poruka je ta, i meni i svima – da težimo tome da osvestimo to ogromno Izvorište Ljubavi u sebi.

KAKO SE JEDNA PRAVNICA OHRABRILA DA BUDE SPISATELJICA?

Uh… Trajalo je to ohrabrivanje i to je zaista bio proces. Intenzivan pune dve godine i praćen sa puno kolebanja i preispitivanja, jakih unutrašnjih borbi, ali i sa mnoštvom sinhroniciteta koji su sve do jednog govorili – „Možeš ti to i hajde, otisni se i kreni. Ceo Univerzum je uz tebe, čuvamo ti leđa.“ A onda se odnekle začuo i moj unutrašni glas povrh razuma i viknuo, tačnije zaurlao – «Kreni, da. Nema više čekanja. Vreme je.» – nadjačavši tako sve moje preostale sumnjive glasnobrižnike. Mada, sada kada posmatram stvari, mislim da je to što sam prekinula da se bavim pravnom strukom i samo eto tako otišla da pišem – u nekom trenu i prestao da bude moj izbor. Ili mogu to i drugačije da kažem – to je bio jedini moj izbor, moja nasušna potreba i htenje, samim tim – i moranje, u najlepšem smislu te reči.

KAKO SE PREPOZNAJE ZOV DUŠE?

Tako što vreme stane dok to nešto radiš. A ti se raduješ, uživaš, zanesen si i unešen – uvuče te to nešto potpuno u sebe… i dok to što radiš traje, ništa drugo ne postoji i nije ti bitno. I kad krene sa vremenom sve više da te obuzima (zato je potrebno da to nešto istražujemo i da smo tome sve više posvećeni) da čak zaboravljaš da jedeš i odlažeš odlazak u toalet, voilà. To je zov. Zov duše.

PROŠLO JE PET I PO GODINA KADA SAM TE KONTAKTIRA­LA DA NAPIŠEŠ SVOJU PRVU PRIČU ZA RYL MAGAZIN, TADA SI BILA PRAVNICA KOJA JE RADILA U PUTEVIMA SRBIJE, DANAS NAKON TOLIKO GODINA OSVESTILA SI DA ŽELIŠ DA BUDEŠ ONO ŠTO TI JESI – ŽENA KREACIJE I REČI.

Zar je prošlo toliko?! Hvala ti za tu priliku – neću nikad zaboraviti koliko mi je to tada značilo. Moje priznanje sebi se tada i desilo – shvatila sam da sam na mestu na kom ne treba da budem, jer radim posao koji ne volim i nesrećna sam. Da, onoliko koliko je sam posao bio siguran (a šta je danas pa sigurno :)), toliko ja sebe kao pravnika nisam videla. Preispitivanje oko toga šta da rad­im sa tim saznanjem u tom periodu je i počelo. Sećam se da sam pisala na temu broja Metamor­foza – tada sam upravo kroz tako nešto i prola­zila, a naslov mog teksta bio je „Oluja u duši“. I tako je i bilo – olujno, praćeno nesanicama i dubokim osećajem praznine u duši koja je bila teško objašnjiva. No, ja sam znala. Da pisanjem spašavam sebe. Da kroz pisanje oslobađam jak kreativni potencijal u sebi koji je bio skrajnut i po­tisnut i koji sada na sve moguće načine traži izlaz napolje i priznanje, moje bavljenje njime. Znala sam da bukvalno moram da odem, dam otkaz i bacim se u nepoznato. I da taj posao ostavim merama neke druge osobe čije će baš to radno mesto biti ispunjenje sna – ako ćemo po pravdi i pravičnosti. A ja odoh u nepoznato – za svojim snom. Da pišem i dišem, bez ikakvog plana B, C ili bilo kog drugog – pa kako bude. I tako i bi. I da, ovaj put nije lagan, jer ni sa jedne strane nije utaban. Ali je moguć – o, da, jeste. I put je istine, odnosno zova moje duše i mog srca. I svaki korak napravljen dalje i onaj najmanji je jedan novi rast, zadovoljstvo i snaga – a pre svega radost. I da, podrška i potvrda da sam na pravom putu dolaze iz najrazličitijih mogućih izvora, gotovo čudesnih, kako mi je davno i rečeno. I nikada, baš nikada, nisam dovela u pitanje svoju odluku od onda – naprotiv, ona mi je spasila život.

TEMA FEBRUARSKOG ROĐENDANSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „BUDI SVET(LOST)“. KAKO VIDIŠ SVOJ SVET I TU SVETLOST?

Moj svet je Svetlost sve više i više, iz dana u dan, iz noći u noć. Samo iz razloga što sve bolje učim da grlim svoj Mrak – i tako svedočim alhemiji. I hej – srećan rođendan, draga urednice! I neka RYL magazin nastavi da traje, budi nas i nadahnjuje! Jer Ljubav je!

Knjiga je izdata kao autorsko izdanje, a za više informacija o knjizi i kako je poručiti evo sajta https://milicapantovic.com/ljubav-je-budna/

PRATIMO SE I NA MREŽAMA:

Instagram – milica.m.pantovic
Facebook stranica – Milica Pantović