PIŠE: IVAN MARKOVIĆ
IG: @SCHUMADINACSHEF
FOTOGRAFIJA: IZ PRIVATNE ARHIVE
Prestao sam da objašnjavam ljudima zašto volim da kuvam. Kako? Otkud? Od kad?
Srećom, prolazi vreme kada se pod lupom preispitivala muškost svakog muškarca u kuhinji, pa je i moj odgovor „zato što volim“ postao, nekako, društveno prihvatljiv.
U svakom slučaju, muškarac u kuhinji i dalje kod žena izaziva isključivost – odmah dobija crveni karton ili automatski plasman u finale.
Uspeo sam da ostanem dosledan sebi i prihvatio rizik kategorizacije bilo koje vrste. Nedavno me je podsetila mama kako sam, kao četvorogodišnjak, pokušavao da osvojim simpatije jedne devojčice rečima „kada porastem, biću pekar i mesiću ti lepinje“. Inače, ne sećam se da je u Srbiji bilo kroasana i drugog finog peciva u to vreme. Prvo jelo, musaku, skuvao sam u četvrtom razredu i tako razmazio svoju majku, postavši „kuvar na rezervi“, kada se ona naplanirano zadrži na poslu ili ne stigne da skuva ručak dan ranije.
Nisam postao kuvar, ali nisam ni prestao da kuvam. Znate, sve više verujem u to da je barem zbog našeg mentalnog zdravlja važno da uvek kuvamo dva jela istovremeno. Jedno će biti glavno, naš zaštitni znak, a drugo ćemo služiti, onako, diskretno, nenametljivo. Vremenom, glavno jelo može da dosadi, i doći ćemo na ideju da drugo, „prateće“ jelo, može da se transformiše u nešto neponovljivo, i u potpunosti promeni naš pristup kuvanju. Baš ta, „prateća jela“, mogu da osveže ili potpuno promene naš život. Podsećaju nas na to da uvek postoji alternativa i pomažu nam da udobno promenimo pravac, stil ili tempo života.
Imam kolekciju koja broji preko 40 kuvara. Volim da ih listam, čitam ih pred spavanje. Retko kuvam isključivo po recepetu. Samo kada su baš kompleksni. A kompleksna jela kuvam kada mi je teško i kada želim da u potpunosti skrenem misli. Tako se ponašam i u drugim situacijama u životu. Volim fleksibilnost. Međutim, „kredit“ za fleksibilnost dobijate ukoliko ste dobro informisani i prisutni u različitim segmentima života.
Šta god mislili o kuvanju, to je najbolja vežba kreativnosti, ali i za procenu sistema vrednosti. Kada budete kupovali „zelen za supu“, obratite pažnju na paškanat. Izgleda bezlično, mlitavo, kladim se da ne znate zašto mu je tu mesto pored tako karakternog celera, mirišljavog peršuna i atraktivne šargarepe. Međutim, kada paškanat presečete uzduž i pustite da u supu izađe njegova srž, osetićete razliku i možda imati više poštovanja prema njemu.
Šta kuvate sutra?
Tart Tatin sa kruškama
- 1 kg krušaka
- 50 g putera
- 100 grama šećera
- čašica viljamovke
- 1 lisnato testo
U šerpi ili tiganju, na laganoj vatri, istopiti šećer, vodeći računa da ne previše ne potamni. Dodati puter i pustiti da se se sjedini sa karamelom. Očistiti, preseći na pola i izdubiti kruške, pa ih dodati u karamel. Lagano uliti čašicu viljamovke i pustiti da se krčka 5 minuta. Istanjeno lisnato testo staviti preko krušaka, tako da u potpunosti pokrije površinu. Staviti da se peče u rernu na 180 stepeni, oko 20 minuta. Izvaditi iz rerne, ostaviti kolač da odmori desetak minuta i pažljivo ga izvrnuti. Služiti sa umućenom slatkom pavlakom ili sladoledom od vanile.