PIŠE: MARKO MAODUŠ, LIFE COACH
Da li ste nekada čuli rečenicu: „Samo budi ono što jesi.“? Kako reagujete na ove reči i da li su vam jasne? Kada ih čujete, da li samo klimnete glavom u znak odobravanja, a onda se u sebi pitate šta zapravo znače? Da li, možda, u vama izazivaju nervozu, ili čak gnev? Ili sa mirom i radošću, iznova i iznova, uživate u njima, svesni da ih već živite
Ovog jutra upitao sam se o čemu bih mogao da pišem. Čim sam osetio da se pojavljuje nemir, jer jasne ideje nije bilo, a rok za predaju teksta se bližio – jednostavno sam uradio kratku meditaciju i otpustio bilo kakvu potrebu za moranjem i žurbom. Odlučio sam da pišem kada u procesu budem mogao da nađem mir, radost i zabavu, a ne tenziju i mučenje. U prošlosti bih se upinjao, ali sada svesno biram da pronađem mir i to mi mnogo pomaže da živim slobodno i budem ono što jesam.
Život nepogrešivo odgovara na našu energiju. Zahvaljujući tome što sam uspostavio mir u sebi i sklonio se sa puta inspiraciji, kreativni proces je mogao lagodno da teče. Samo nekoliko minuta kasnije, „slučajno“ naleteh na misao legendarnog Oshoa: „Sve što je potrebno je da budete ono što jeste. Ali, to je i najteži zadatak, jer ste čitavog života učeni suprotnom.“ Nekoliko minuta kasnije, stigao je drugi znak kraj puta – jedna devojka mi je postavila pitanje: „Kako da budem ono što jesam?“ Odjednom je sve bilo kristalno jasno, naslov se sam pojavio i preostalo je da ispišem ove rečenice koje dolaze iz ličnog iskustva.
Dakle, kako zaista da budemo ono što jesmo? Moje iskustvo kaže da samo veliki mudraci imaju jednostavnost i jasnoću. U skladu sa tim, Šekspir je u samo jednoj rečenici, pre nekoliko stotina godina, dao savršen odgovor: „Ovo iznad svega; prema samom sebi budi iskren!“
Poenta svega nalazi se u ovih nekoliko reči. I ukoliko su vam one jasne, nema potrebe da gubite vreme i dalje čitate ovaj tekst. Jednostavno nastavite da svojom slobodom činite ovaj svet divnijim mestom. Ukoliko ipak vaš intelekt traži dalja objašnjenja, hajde da zaronimo dublje.
Kada smo zaista iskreni prema sebi, tada prihvatamo i volimo sve delove sebe, baš onakve kakvi jesu u tom trenutku. Volimo i svetlo i mrak u sebi, volimo sve vrline i mane. Iskreno govorimo ono što mislimo, ne stidimo se svojih osećanja, već ih slobodno iskazujemo. I baš tada, dešava se čarolija. Kao što mračna soba odjednom postane svetla kada pritisnemo prekidač, tako i kada nešto volimo bezuslovno – ono postaje slobodno! Ono postaje ono što zaista jeste.
Ali, kako da volim mrak u sebi, kako da volim svoje mane? Pa, to je suprotno od svega čemu sam učen – da nemam pravo na grešku i da je potrebno da baš uvek budemo snažan, uspešan, nasmejan, najbolji… Baš kao što Ošo reče, biti iskren prema sebi, prihvatiti i voleti sebe onakve kakvi jesmo, uopšte nije lako. Kada sam po prvi put čuo te rečenice, bilo je mnogo toga što kod sebe nisam voleo i što sam želeo da promenim. Bilo je preteško zagledati se u sebe i priznati sav taj potisnuti bol, te sam jednostavno odbijao da to učinim. Danas znam, sve je to logična posledica široko rasprostranjenog obrasca – „nisam dovoljno dobar“. Iz tog razloga, dominirao je perfekcionista u meni i govorio: „Ne mogu još da volim sebe, ali hoću kada budem savršen.“ Veoma neprijatan obrazac za življenje, kojim se nesvesno ukrcavamo na voz za depresiju u jednom smeru. Ipak, nisam odustajao od rada, polako sam prihvatao sebe i u jednoj meditaciji, pitao sam srce šta želi. Odgovor koji se pojavio u mojim mislima bio je: „Živi 100 % svoju istinu.“
– Uh! Pa moglo je i nešte lakše – pomislih.
Ali, inspirativne ideje našeg srca gotovo uvek nas šalju u uzbudljive avanture, na kojima ćemo imati priliku da se suočimo sa svojim strahom i proširimo svoju zonu komfora. „Laganje sebe je najveći mazohizam“, poruka je koju sam sanjao tih dana. Bilo mi je jasno na šta se odnosi. U tom periodu sam se bukvalno borio da uvek budem srećan i na „visokoj vibraciji“, zavaravajući se na razne načine, ali mi je podsvest na ovaj način poslala jasnu poruku o stvarnom stanju mog bića. Bilo je potrebno da konačno napravim pravi korak i prihvatim sebe baš onakvog kakav sam bio u tom trenutku. I zaista, čvrsto sam odlučio da živim svoju istinu, a to je za mene značilo – hrabro koračam putem svojih snova, iskreno iznosim ono što osećam i želim, i od toga više ne odustajem. Takođe, nije bilo više mesta ni za „bele“ laži, koje sam koristio da bih navodno zaštitio druge. Totalna istina je podrazumevala veliku promenu i ulaganje mnogo energije, strpljenja, mira i ljubavi u odnose koje sam smatrao vrednim, jer sada nije bilo odlaganja nerazrešenih konflikata. Naravno da nekada deluje lakše da nešto važno jednostavno prećutimo, kako bismo izbegli potencijalno neprijatnu situaciju, ali dugoročno – ova odluka je na veličanstven transformisala moj život na svim poljima.
Danas znam, upravo mi je potpuna iskrenost omogućila da se bavim poslom koji sam toliko dugo želeo. Pre toga, konstantno sam sumnjao u svoje ideje i pitao se da li su „ispravne“. Jedno vreme sam mislio da je potrebno da sakupim svo znanje Univerzuma, a potom, kao da sam očekivao da se sam Bog pojavi sa detaljnim spiskom instrukcija kako treba da izgleda svaki moj dan. Bukvalno sam stajao u mestu i posmatrao kako život prolazi kraj mene. Zapravo, plašio sam se da ne pogrešim i zato sam uvek odlagao polazak u akciju. A onda, kada sam konačno smogao hrabrosti, desila se čudesna promena. Prestao sam da igram ulogu žrtve, žalim se na okolnosti i krivim druge. Prihvatio sam odgovornost, hrabro podigao ruku i rekao: „Univerzume, evo me, živim!“
Naravno da sve počinje od naših misli. I zaista, divno je afirmisati, vizuelizovati, čistiti, meditirati, moliti se i sve to ja radim – svakodnevno. Ali, dok ne napustimo zonu komfora i stupimo u inspirativnu akciju – NIŠTA se neće promeniti. Bar je takvo moje iskustvo. Potrebno je uključiti se u ples života i igrati, iako ne znamo sve korake koji slede, već samo sledeći.
Tek kada sam konačno poverovao sebi i počeo da pišem, organizujem radionice, kreiram video materijal i svakodnevno se izražavam na svoj, autentični način – nivo moje slobode počeo je ubrzano da raste. Kroz akciju, imao sam priliku da se direktno suočim sa strahom i uverim se da je osećaj manje vrednosti samo laž u koju sam davno poverovao.
Sada mnogo više volim svoj život i beskonačno mu se radujem. Imam slobodu da budem ono što jesam, odnose koje želim i radim posao koji volim. Prihvatam sebe i kada nisam u najboljem raspoloženju, ili kada nešto ne radim na „savršen način“. Naučio sam da zaboravim na sva pravila koja sam čuo i da kažem jasno „Da“ ili „Ne“, u skladu sa svojim osećajem. Naučio sam da opraštam sebi i drugima. I naravno, pošto sam sebi dao slobodu, sada je mnogo lakše dajem i drugima.
Za kraj, želim da vam kažem da ste već sada dovoljno dobri i da vas život beskonačno voli. Ali, ako želite slobodu – potrebno je da hrabro sledite svoje srce i živite svoju istinu. Želim vam beskonačno ljubavi i radosti i, naravno, mir koji prevazilazi svako poimanje.
