KVINTESENCIJA BIVSTVA

PIŠE: JELENA VUJAČIĆ

Tema “Iza kulisa, u sred srca” je definitivno moja tema. Sjajno, potpuno u skladu sa mojom lju­bavlju i terapijskim radom, mojim svetonazorom i onim što živim i pomažem i drugima da žive, da dosegnu svoje središte i trajno se u njemu nasele, da se oslobode svega što im stoji na putu ka lepoti, radosti i ushićenju bivstvovanja i svedočenju veličanstvenoj kreaciji života, čiji su atributi Lepota, Radost, Ljubav i, konačno, sama Istina. Pišem ih velikim slovima, jer ih smatram suštinskim principima svekolikog postojanja, vr­hunskim atributima Istine i božanstvenosti celo­kupnog postojanja.

Mnogi već znaju da je moja velika ljubav regreso­terapija, smatram je kraljicom među terapijama, a reći ću vam i zašto. Na veoma dubok i sofistici­ran način, regresoterapija nam pomaže da očisti­mo sve ono što stoji na putu između našeg istin­skog bića i realnosti koju doživljavamo i živimo. I to radi na dubljim nivoima našeg postojanja, na nivou podsvesnog, omogućavajući nam da bilo koji aspekt našeg iskustva i života koji živimo – emocije, obrasci koji nam se ponavljaju, odnosi, fizičke bolesti, šta god – otkrijemo na samom izvorištu, u minulim iskustvima i sećanjima koja nosimo na nivou podsvesnog i da ih, nakon što ih otkrijemo, i terapijski obradimo, nastavljajući da­lje da živimo i uživamo, oslobođeni pritiska isku­stva koje je tražilo da bude osvešćeno i isceljeno, sve dok veličanstvena psiha ne odluči da donese sledeću temu koju želi da isceli i spozna.

U konačnici i iza svega otkriva se Ljubav, ona je jedino što je krajnja suština i Istina našeg Posto­janja. Ona u sebi nosi sve kvalitete svega što je naša suština – to su istina, mir i spokoj, čaroli­ja, magija, život, kvintesencija, sve ono što naše biće jeste u predivnoj suštini naše individualizo­vane svesti, koja se, po indijskoj legendi, kada su se igrali Bog i Maja (princeza iluzije), sakrila od sebe same u potrazi za sobom.

Termin svetlost je poslednjih decenija dosta ko­rišten u različitim kontekstima i pametni ljudi su shvatili da bez tame nema svetlosti i da je sva­ka strana polariteta podjednako važna i istinski vredna. Svako iskustvo je apsolutno i podjedna­ko vredno, zato što smo baš njega odabrali i ži­vimo ga, zarad našeg ličnog puta i rasta. Svaka emocija, svaki bes, tuga, bol ili mržnja, podjedna­ko su vredni kao i sreća, optimizam, euforija, jer su to polariteti emotivnog kontinuuma. A iznad ili ispod svih njih je Svetlost i njen osnovni kvali­tet Ljubav, koje objedinjuju i trancedentiraju sve prethodno ili pojedinačno.

Jedno mora da se spozna u svim svojim delovi­ma i iskustvima, da ih sve integriše u sebi, i u tom alhemijskom procesu se rađa divota Bića. Naj­veličanstveniji čin Postojanja da se poput cveta koji se rascvetava pretvara u izraz potpune svoje lepote i čarobnosti, pri tome pokazujući svoju su­štinu, centar, odakle potiču svi miomirisi i magi­ja postojanja. Nema važnijeg posla u životu od posvećenosti procesu samospoznaje i spoznaje Istine, što su sinonimi.

Pri tome valja napomenuti da je svako iskustvo podjednako vredno, i zidanje cigli i proučavanje duhovnih spisa, i iskustvo propalice i zvezde sjaj­ne, svi nose u sebi apsolutno jedno Biće i jedno isto postojanje. I svako iskustvo koje živi bilo ko od nas, ili svekolikog postojanja čitave vasione, manifestacija je i iskustvo Bića kroz koje ono samo raste u procesu Samospoznaje. I to smo upravo mi.

Koliko god u ovom životu, kojeg smo trenutno svesni, negujemo principe moralnosti, dobro­te ili plemenitosti, kroz iskustva regresoterapije se otvaraju ogromna prostranstva svakojakih iskustava u najrazličitijim oblicima postojanja. Svi mi u svom podsvesnom nosimo podjednak broj iskustava kao oni koji povređuju i oni koji su povređeni, dobrotvori i oni drugi. Apsolutno svi. Činjenica je da su u našoj podsvesti pohranjena sećanja na živote u raznim oblicima postojanja, čak i u obliku komete, ribe, vode, cveta, leptira i, naravno, svakojakih ljudskih postojanja. Ova iskustva takođe potvrđuju istočnjačku kosmogo­niju po kojoj svest na putu samospoznaje evolui­ra od najnižih oblika postojanja svesti, što je nivo kamena i minerala, nakon kojih sledi svet biljnog carstva, zatim životinjskog, i na kraju ljudskog, koje nosi najveće kapacitete spoznaje i samos­poznaje.

Koliko god vam sve ovo zvučalo pomalo nemo­guće, činjenica je da se u praksi regresoterapi­je, kada se radi sa tim iskustvima i obrađuju se od negativnih sećanja, emocija i odnosa, dešava promena u našem životu koji trenutno živimo. Dakle, neprikosnovena potvrda istinitosti svih tih iskustava postoji, jer njihovom obradom dolazi do promene u našim životima sada i ovde. A da li je to zaista lično naše proživljeno iskustvo ili nosi­mo u svom podsvesnom sećanja evolucije vrste i predaka ili raznih nivoa, manifestacija i iskustava Postojanja, na to ne znamo odgovor. Ali znamo, da kako god da jeste, naša psiha i naše Biće to doživljavaju, nose i žive kao lično iskustvo i kao takvo i utiče na naše sadašnje živote.

Dakle, dva su moguća zaključka – ili da je sve to naše individualno iskustvo, što potvrđuje da smo proživeli mnogostrukost različitih oblika i iskustava koja postoje u čitavom Postojanju, ili da smo svi jedno, u smislu da iskustva drugih je­dinki i oblika postojanja u našoj psihi nosimo kao svoja, jer je zaista tako.

Predivan način da u sebi negujemo sve ove to­kove samospoznaje jeste da postanemo mali detektiv velike Ljubavi u svim aspektima našeg iskustva i postojanja. Posmatrajte nežno i istini­to koji deo vašeg tela, emocije, iskustva ili odno­sa ne živi Ljubav. Možda zvuči utopijski na prvu pomisao, ali vaše srce nosi tu Ljubav, a sve što vam čini nelagodu u vašem postojanju su mesta koja ne žive Istinu i Ljubav. Koji god da je prin­cip Istine, ako se ona ne živi, donosi patnju, ali ta divna patnja je najveća Učiteljica i treba da joj se zahvalimo na velikim lekcijama koje nas uči. Što bi rekao Tič Nat Han, patnja je hrana za duhovni rast. I to je to, prigrlite svoju patnju i sve što vas boli, obgrlite je ljubavlju, obgrlite ljubavlju sebe i sve oko vas, potom i čitavo postojanje, i nastavite da radite to iz trenutka u trenutak. I svaki trenu­tak kada to ne uradite, potpuno je ok.

Istina je da je u samoj suštini svih nas Svetlost, ona je naša kvintesencija postojanja i ona će se u potpunosti Samospoznati i manifestovati kada obuhvati dovoljno iskustva koja će je dovesti do mesta potpune realizacije. Bez obzira na naše trenutno stanje i polaznu tačku, Svetlost i Ljubav su naša suština. Sve što treba da radimo jeste naše nastojanje da je sve više negujemo, otvara­mo joj vratanca magije i kroz posvećenost omo­gućujemo da sve jače sija kroz nas i naše živote. I taj proces već traje hiljadama godina, uglavnom nesvesno. Sada možete i svesno da se posvetite tom procesu i da se transformišete u manifesta­ciju Svetlosti i Ljubavi.

To je jedina alhemija i istovremeno najveličan­stvenija – postajemo zlato i svetlo i Ljubav. Može se reći da je to trenutak kada smo zaista i jedino rođeni. Negde u prošlosti je bio trenutak usniva­nja i na putu smo ka trenutku buđenja. U čitavom ciklusu našeg postojanja postoji zaista samo jedno Usnivanje i jedno Buđenje naše Duše i Isti­ne koju spoznaje i živi.

Na kraju ostaje samo Sećanje i tihi ekstatičan osećaj Blaženstva, jer stižete na izvor Života.

I znate šta je divno? Koliko god da nam se neka iskustva čine bolnim, traumatičnim, teškim ili du­gotrajnim, Svetlost je uvek u esenciji i jača i več­nija od svega drugog. Ona će pobediti, neumitno, samospoznaće se i tu nema mesta nijednom nespokoju.