HILJADU GLASOVA U VASELJENI

PIŠE: CECA MARJANOVIĆ, PROFESIONALNI ČITAČ VREMENSKIH LINIJA

Svako od nas nešto želi, nečemu teži, o nečemu sanja. Svakodnevno se susrećem sa velikim i malim snovima i željama svojih klije­nata. Njihovo pitanje uvek bude: “Zašto on ne ostane u mom životu zauvek? Zašto ne mogu da nađem posao? Zašto ne mogu da prome­nim sve ono što želim?” Hiljadu pitanja, hilja­du glasova u Vaseljeni, a malo vere. Stojiš i ne radiš ništa. Ništa se ne dešava. Osluškuješ samo vreme, ono te nosi. Postoji puno mo­gućnosti koje vreme nosi. Ako ih iskoristimo, desiće se veliko buđenje. Upoznaćemo našu vanvremenu prirodu. Mogućnosti daju odgov­ore na sva pitanja. Mnoge se odnose i na rad na sebi. Isceljujući povrede svoje duše, posta­jete celoviti.

Energija Vaseljene je magična, beskrajna! Kako Paolo Koeljo kaže: „Ako nešto dovoljno jako želite, cela Vaseljena se uroti da vam se želja ispuni.“ Energija Vaseljene je božanska energija. Mi je nosimo i čuvamo u sebi.

Kroz svoj rad, upoznala sam ljude koji su dar­oviti a zaglavljeni, blokirani. Nisu svesni koliki doprinos bi dali našoj planeti. Pomogli bi sebi i ostalima. Sa njima volim da putujem kroz vre­me. Kada osetite unutrašnju Vaseljenu, odva­jate se od Ega i materije, samo osećate energi­ju kako vas pokreće.

Ništa nije slučajno, susreti, putovanja, poz­nanstva – sve je sa razlogom. Bog ima najbolji plan za sve nas.

Ljudi su različiti. Ima i onih koji ismejavaju one koji rade na sebi, za njih je to laž. Oni nikada nemaju svoj mir, a glasni su da dokažu kako je sav rad na sebi velika glupost. Uvek daju odgo­vore, svoje mišljenje, čak i kad ih ne pitate. Oni veruju samo sebi. Vole svoju grupu istomišlje­nika. Naravno, treba i oni da postoje, nisu sves­ni koliko pomažu, a ne odmažu. Što smo više slepljeni sa egom koji negira drugačije i ne prihvata tuđi način života, to smo glasniji da dokažemo kako je samo naš put ispravan. To što se razlikujemo je zdravo. Poput kontras­ta koji će pokazati koliko smo napredovali od nesvesnog ka svesnom.

Čak i kada imamo najsnažniju potrebu da od­branimo sebe od drugih i da dokažmo kako smo u pravu, setimo se da je tišina veliki bla­goslov. Moj put je dobar za mene, dok za druge ne mora biti. Istina je relativan pojam, posebno lična istina. Ne ubeđujmo se sa drugima u vezi sa njihovim životnim istinama.

Zahvalna sam svemu što je oko mene. Svima nama zajedničko je rađanje i smrt. Kad se ro­dimo, mi dobijamo i nosimo, a kad umremo, ništa ne nosimo sa sobom. Sve ostalo je lično, individualno i doprinosi raznobojnosti našeg sveta. To moramo poštovati.