GALERIJA BORIS

PIŠE: ANIMA MUNDI
INTERVJU: BORIS MARINKOVIĆ
FOTO: IZ PRIVATNE ARHIVE

BORIS MARINKOVIĆ, GLUMAC ROĐEN U PARIZU, ALI I GALERISTA KOJI RADOVE UMETNIKA, SLI­KARA IZ REGIONA, IZLAŽE U SVOJOJ „GALERIJI BORIS” U FRANCUSKOJ. PARISKOJ UMETNIČ­KOJ PUBLICI ČINI DOSTUPNIM AUTORE MLAĐE GENERACIJE SA PODRUČJA BIVŠE JUGOSLAVI­JE.

NA NJEGOVOJ ŽIVOTNOJ MAPI SE UKRŠTAJU PARIZ I BALKAN, KOJIMA OVAJ MLADI I HRABRI UMETNIK HODI KROZ SLIKARSTVO I GLUMU.

KAKO SI DOŠAO NA IDEJU DA OTVORIŠ GALERIJSKI PROSTOR U PARIZU?

Pošto sam glumac po profesiji i pripadam umet­ničkom svetu, imao sam veliku želju da šaroli­ku i autentičnu umetnost sa Balkana približim svetu umetnosti Pariza i Francuske. Veliki pod­strek i ohrabrenje za realizaciju svoje ideje sam pronašao u aukcijskoj kući Drouot.

ZAŠTO I KAKO PARIZ NA MAPI TVOG ŽIVOTA?

Rođen sam u Parizu i, sticajem tih okolnosti, taj grad se nalazi na mojoj životnoj mapi. Iako tu živim od rođenja, svakog dana se iznova di­vim raznih estetskim oblicima koje svetski grad umetnosti sam po sebi nesebično pruža.

KOJI IZLAGAČKI KONCEPT NEGUJE „GALERIJA BORIS“?

„Galerija Boris“ promoviše izlagački koncept mladih umetnika sa prostora bivše Jugoslavi­je. Za godinu dana od kad postoji, u galeriji su predstavljene četiri tematske, dve grupne i dve samostalne izložbe.

U GALERIJI SU SLIKE NAŠIH SLIKARA AUTORA IZ REGIONA. KAKO USPOSTAVLJAŠ SARADNJU SA NJIMA?

„Galerija Boris“ je otvorena za priču svakog umetnika kroz komunikaciju i zajednički dogov­or. Za sada se pokazalo da je saradnja na do­brom putu, nadam se da će tako i ostati.

ŠTA JE DANAS U TRENDU U SLIKARSTVU? ŠTA FRANCUZI VOLE DA VIDE?

Umetnost izlazi iz okvira akademskih trendova i približava se modernom svetu kroz pop art i street art, što predstavlja novi umetnički izraz. Francuzi kao znatiželjan narod, uvek rado prih­vataju ideje i novine modernog stvaralaštva.

ČIME SE „GALERIJA BORIS“ IZDVOJILA U ODNOSU NA MNOGE DRUGE GALERIJE U PARIZU? ŠTA GLEDALAC PREPOZNAJE KADA VIDI TVOJU POSTAVKU?

Jedinstvenost i novitet u odnosu na sve druge galerije se ogleda u tome što samo ona posetio­cu donosi balkanski duh i stvaralaštvo. Gledao­ci prepoznaju talenat i veliko emotivno angažo­vanje umetnika.

PRE PAR MESECI POSTAVIO SI IZLOŽBU I PREDSTAVU. SLIKAR JE ČITAO TEKSTOVE MOLIJERA. KAKO JE TO IZGLEDALO? DA LI ĆEŠ NASTAVITI SA TOM PRAKSOM?

Pre par meseci, organizovao sam grupnu izložbu devetoro umetnika. Taj koncept je u dosadašn­jem umetničkom svetu nov. Iskoristio sam pri­liku da spojim više umetničkih oblika sa pozo­rištem. Poduhvat je iziskivao i moje angažovan­je kao glumca i režisera ujedno, u vidu analize i približavanja Molijerovih tekstova umetnicima koje galerija prezentuje. To je kasnije posluži­lo za nastanak koncepta „režija na platnu“. To znači da su umetnici, pored prvobitnih profesija – slikara i vajara, postali glumci kroz njihova dela.

U planu je da svake druge godine koncept „režija na platnu“ realizujem kroz analizu dru­gih dramskih pisaca.

KOJE SU TI POSTAVKE NAJDRAŽE?

Svaka izložba je priča za sebe. Propraćena je željom stvaralaca za uspehom, a ja sam tu da im u toj nameri pomognem. Poseban utisak na mene je ostavila prva postavka (posvećena Molijeru), jer je bila prožeta emocijama visokog intenziteta i spojem moje dve velike ljubavi.

KAKO ĆE IZLEDATI BUDUĆNOST SRPSKE UMETNOSTI?

Verujem u neiscrpnost ideja umetnika, ali da bi se umetnost razvijala u dobrom smeru, potreb­no je veliko angažovanje i podrška mnogobro­jnih aktera. Za sada mogu reći da publika ima pozitivne reakcije na našu umetnost, jer u njoj prepoznaje kreativni impuls i celokupni kvalitet dela.