DIGITALNI NOMAD

PIŠE: ANIMA MUNDI
INTERVJU: ROBERT DACEŠIN
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

ROBERT DACEŠIN, DIGITALNI NOMAD, MAGI­STRIRAO JE EKONOMIJU NA EKONOMSKOM UNIVERZITETU U BRATISLAVI, SLOVAČKOJ, A VEĆ NEKOLIKO GODINA SE BAVIM DIGITAL­NIM MARKETINGOM. POKRENUO JE MNOGO VLASTITIH PROJEKATA, POPUT NAJČITANI­JEG PUTOPISNOG BLOGA U BIH (RIO PRIČE SA PUTOVANJA), PRVOG INTERAKTIVNOG TURISTIČKOG VODIČA ZA GRAD (TRAVEL MA­PPING), DUGO GODINA RADI KAO MEĐUNA­RODNI TENISKI SUDIJA, PA JE IMAO PRILIKU DA SUDI NADALU, MAREJU, BERDIHU, MONFI­SU I MNOGIM DRUGIM IGRAČIMA.

GOVORI 5 STRANIH JEZIKA (ENGLESKI, ŠPAN­SKI, PORTUGALSKI, ITALIJANSKI I SLOVAČKI), A DOBIO JE NAGRADU GRADA ZA DOPRINOS RAZVOJU TURIZMU I SPORTU U BANJALUCI.

DANAS, ONO OD ČEGA ŽIVI, POSAO JE DIGI­TALNOG MARKETARA. SA DVA PRIJATELJA, POKRENUO JE SVOJU ŠKOLU DIGITALNOG MARKETINGA – „MOJA DIGITALNA AKADEMI­JA“, A RADI I KAO FREELANCER I DIGITALNI NOMAD. SVE ŠTO MU TREBA ZA POSAO JE LAPTOP I DOBRA INTERNET KONEKCIJA, A MOŽE DA GA OBAVLJA SA BILO KOJE DESTI­NACIJE NA SVETU.

KAKO SI SE ODLUČIO NA AVANTURU U ŽI­VOTU – DA OSTAVIŠ POSAO OD 8 DO 16 H I KRENEŠ NA PUT OKO SVETA?

Trenutno nisam zaposlen niti u jednoj firmi, već radim kao freelancer za pojedine klijente. U pre­vodu, to znači da sve što mi treba za posao je laptop i dobra internet konekcija. Oduvijek sam znao da posao od 8 do 16 h nije za mene i da se ne pronalazim u tome. U samo tri godine, dao sam otkaz u tri firme, što je ubjedljivo najviše po­gađalo moju mamu, koja nije mogla da se pomiri sa tim da dajem otkaz u stabilnim firmama. Onim gdje plata ne kasni i gdje je sve super. “Zašto se ne strpiš malo, pa ne sačekaš kako će biti”, govo­rila mi je. Ali jednostavno nisam uživao u tim po­slovima i nisam želio da provedem godine života ustajući, gledajući se u ogledalo dok se umivam i mrzeći dan koji je ispred mene. Dao sam otkaz kada i nisam imao nekih opcija, ali to me je i na­tjeralo da više radim na sebi, te danas živim bolje nego ikada prije i nikada nisam bio sretniji nego sada dok ovo pišem, samo zato što sam odlučio da pokušam.

KO SE NAJVIŠE PROTIVIO TOJ ODLUCI, A KO TE JE NAJVIŠE PODRŽAO?

Mama se uvijek protivila tome. I dalje se nekada protivi zato što misli da neću imati penziju, ali ne krivim je. Jednostavno, u pitanju je generacijski jaz – drugačije se živjelo prije, tako da je razumi­jem. Tata je, sa druge strane, uvijek u potpunosti podržavao sve što radim. Čak i kada je možda mislio da nisam u pravu, stao bi uz mene i davao mi punu podršku. Kada sam bio klinac, išao je sa mnom na svaki teniski turnir koji sam igrao i stajao uz teren, i to mnogo znači. Danas, kad god nešto radim, prvo njemu pokažem te ideje, pa ih onda zajedno razrađujemo dalje.

KOJE SI SVE ZEMLJE OBIŠAO I KOJA JE NA TEBE OSTAVILA NAJJAČI UTISAK?

Obišao sam 47 zemalja do sada, a Tanzanija je ostavila nekako najjači utisak. Mislim da sam tamo tek shvatio koliko sam srećan u životu koji imam ovdje i da je stvar koju najviše nosim iz Tanzanije zahvalnost. Zahvalnost za one male stvari na koje često i ne obraćam pažnju, ali za koje kasnije shvatiš da si jako privilegovan što ih imaš. Nekako podrazumijevaš da imaš vodu za piće, krov nad glavom i hranu koje te čeka na sto­lu, da si zdrav i da su tvoji oko tebe zdravi. Tamo vidiš koliki dio stanovništva živi uskraćeno za ono što je nama normalno da imamo. Afrika te baš dozove pameti.

KADA SI NA NEKOM NEPOZNATOM TERENU, ŠTA JE PRVO ŠTO ŽELIŠ DA UPOZNAŠ?

Ljude. Ljudi su najbitniji dio putovanja. Usudio bih se reći da su oni poenta svega. Kada putuješ, ako nisi sa ljudima, džaba ti sve stvari koje tamo vidiš, jer bez ljudi ti ne možeš da dobiješ istin­sku sliku o toj zemlji. Kako se tamo živi? Kakav je standard? Šta ih čini srećnim? Koji su njihovi problemi? Ljudi su osnova svega u životu.

KAKO SI NAUČIO PORTUGALSKI JEZIK?

Prije nekih devet godina, upoznao sam na jednom sajtu za učenje jezika djevojku iz Brazila, koja je željela da uči engleski. Ja sam tada počinjao da učim portugalski, te smo spontano počeli da se dopisujemo i pomažemo jedno drugom. Imala je strpljenja u tom periodu da, iako sam znao svega nekoliko riječi, priča sa mnom i umnogome mi pomogne oko učenja. Dopisivali smo se godina­ma. Nekoliko puta planirali da se vidimo, te sam ja na kraju prošle godine po prvi put otišao u Bra­zil i vidio ju. Bilo je jako neobično. Nekako, toliko si dobar sa nekim i o njemu znaš skoro sve, ali se nikada niste vidjeli. Prije neki dan, ona je po prvi put bila u Banjaluci i posjetila me.

SVETLOST DANA UGLEDALA JE I TVOJA KNJIGA „PISMA IZ JUŽNE AMERIKE“. ŠTA JE SVE STALO U KNJIGU? KOME SI PISAO PISMA?

Jeste, skoro tri mjeseca života u Južnoj Americi stalo je u moju prvu knjigu i to me čini neizmjerno srećnim. Nisam bio siguran da li ću pisati knjigu ili ne, ali toliko toga se izdešavalo dok sam bio na ovom najdivnijem kontinentu da je bilo šteta ne sastaviti to sve u nešto mnogo veće. Mislim da je ovo nešto najemotivnije što sam ikada napisao. Potpuno drugačije od svega do sada što sam pi­sao na blogu. Cilj mi je bio da ovo ne bude samo puko putopisno štivo, već nešto iz čega će ljudi zaista moći da izvuku neku pouku o životu.

Kada sam krenuo na put, imao sam želju da sva­koj od osoba kod koje sam bio na couchsurfingu poklonim nešto. Neki magnet, čokoladu. Bilo šta. Ali s obzirom na to da je u pitanju bilo jako mnogo ljudi i jako mnogo mjesta, shvatio sam da bi bilo teško svima nositi nešto. Tada sam se dosjetio da svakoj od osoba kod koje sam bio poklonim jedno pismo. O našem odnosu i sve što smo pro­živjeli zajedno. Nešto što će im zaista ostati i što će ih dirnuti na neki način. Uostalom, ko danas piše pisma, a svi nekako volimo da ih dobijemo, zar ne?

ŠTA BI IZDVOJIO KAO NAJJAČI DOŽIVLJAJ IZ JUŽNE AMERIKE?

U Medeljinu sam na ulici sreo čovjeka iz Španije, kojeg sam sreo prije nekoliko dana u Bogoti i sa njim pričao. Ovo možda ne bi bilo čudno da Bo­gota nema 9 miliona stanovnika, a Medeljin isto par miliona. U Brazilu sam boravio kod prijatelja koji zna više o eks Jugoslaviji i Titu, nego bilo ko od mojih drugara.

U policijskoj stanici u Čileu, nakon što su mi ukra­li telefon, policajac mi je prvo počeo davati turi­stiške savjete šta da vidim u zemlji, da bi kasnije, kada je uzeo da zavede to šta se desilo, rekao da na njegovom računaru ne postoji Bosna i Her­cegovina kao zemlja i pitao me pod koju zemlju da me evidentira. Ništa to ne bi bilo čudno da se na listi zemalja koje ima ne nalaze Burkina Faso, Burundi, Bocvana. U Ekvadoru se policija jednom ponudila da nas odveze do nekog mjesta, dok sam u Stockholmu u hostelu sreo drugara iz Ba­njaluke sa kojim često pijem kafu. U Gruziji smo drug i ja dobili mjesta na klupi za igrače i gledali finale gruzijskog kupa u košarci, nakon što smo rekli da smo novinari koji rade reportažu o uta­kmici. Na isti način smo ušli i na fudbalski stadi­on i sjedili do klupe za igrače, dok je 10.000 ljudi na tribinama posmatralo utakmicu.

BITI DIGITALNI NOMAD JE EASY GOING POSAO ILI IMA DOSTA STRESA?

Posao iz snova, što se mene tiče. Dopušta ti slo­bodu u svakom smislu. Vremensku i finansijsku. Radiš kad želiš. Odakle želiš. Nemaš šefa. Niko­ga da ti zvoca nad glavom. Ako znaš kako da se organizuješ i ako paziš na rokove, te ako voliš da stvari radiš sam i da si ti taj koji odlučuje o sve­mu, nema boljeg posla na svijetu.

KADA JE NEKO USPEŠAN I HRABAR, LJUDI VOLE DA PITAJU „KO STOJI IZA TEBE?“. POSTAO SI I PROMOTER.

Prije svega, moja porodica i prijatelji. Ništa bez njih. Oni su nešto najvrijednije što imam i hvala im na svoj podršci koju mi pružaju. U posljednjih godinu dana, počeo sam da sarađujem sa šest brendova. Tu su Qatar Airways, Raiffeisen ban­ka, Wiener osiguranje, Huawei, Staropramen pivo i Funky guerrila. Sve ove kompanije su na neki način prepoznale moj rad i zajednički radimo na promociji. Mislim da ne mogu opisati kolika mi je čast što mogu ovako velika imena da stavim po­red svog imena. Što sam pokazao sebi da čak i u ovom našem toliko kritikovanom sistemu, može da se živi bez politike i da je istrajan i predan rad jedino što opstaje na kraju.

TEMA MAJSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „NEKA SVEMIR ČUJE NEMIR“. DA LI TE NEMIR U TEBI I ŽELJA ZA DALEKIM PUTEVIMA POKREĆE NA AKCIJU?

I te kako. Ne znam da li ću se ikada smiriti. Vjero­vatno hoću. Vjerovatno će me neka žena smiriti. Oni koji me poznaju znaju koliko uživam u istraži­vanju novih stvari i upoznavanju novih ljudi. Koli­ko mi prija sve što je novo i neobično. Vjerovatno tu ima i do mog Blizanca u horoskopu i Strelca u podznaku. Stalno mi se smišljaju novi projekti i rade nove stvari i čim se završi jedan, odmah ide drugi. Već sad imam 10 novih ideja koje želim da pokrenem, ali uživam zaista u tome. Treba mi samo 2-3 dana da se malo odmorim i već kreće nova akcija i novi momenti.