BUDI PLES

PIŠE: MAJA PAKIĆ

Čemu tako strmoglavo hrliš?

Koje to nemire tako uporno hraniš?

U kom to jezeru ustajalih misli

i dalje svakog jutra umivaš svoje usnulo lice?

Od kojih potajnih želja već godinama bežiš, iako nemaš gde da pobegneš

skrivaš se, iako nemaš gde da se sakriješ

ignorišeš to izgladnelo nezadovoljstvo dok gutaš svoje suze

koje žele da te probistre, da te pročiste, da te usmere i ohrabre

Skoči sada skoči i zaroni duboko

u okean tuge u dubine čežnje u svoje sopstveno srce

tamo gde istina prebiva, tamo gde istina nikad ne spava

u tišini tvog srca ta istina gromko odzvanja

kao muzika sfera, kao pesma tvoje duše, kao ritam života

Sva su ti vrata otvorena i svi putevi slobodni

na tebi je da se usudiš, da kreneš, da veruješ, da otvoriš oči

Otvori oči otvori oči otvori srce otvori ruke

tvoj um je tvoj prijatelj

ne nasedaj na jeftine laži prevare manipulacije

ne nasedaj na skupe šarene laže, na marketinške trikove,

na društvena očekivanja, na pritiske sopstvene sujete

Ne nasedaj. Biraj. Biraj svoje stavove, svoje reči i reakcije

oslobodi svoj korake, zbaci sa gležnjeva te okove od straha i depresije

Oslobodi svoje korake, veruj svojim stopalima i pusti

pusti neka kiša pada, pusti neka reka teče, pusti neka liju suze

I oslobodi se oslobodi se svega što nisi ti,

svega što ti je nametnuto, svega što te guši i iscrpljuje

Ispravi se, ne moraš da nosiš ceo svet na svojim plećima

Ne moraš

Opusti se i uspori, ne moraš da juriš i žuriš i glavu da gubiš

što više žuriš imaš sve manje vremena i praviš sve skuplje greške

što više žuriš više zaboravljaš

da smo rođeni slobodni,

I da imaš sasvim dovoljno vremena

da pevaš, da plešeš, da stvaraš, da se igraš

da u životu uživaš

Osećaj krivice je iluzija, osećaj inferiornosti je iluzija, osećaj nemoći je iluzija

jer svi smo instrumenti u božanskim rukama

Udahni izdahni i prestani da se opireš

prestani da se opireš životu

Stavi tačku na svoja jadikovanja, na svoj žal za mladost, na svoje poraze

stavi tačku na stalno vraćanje u prošlost, odveži se od tog mentalnog rikverca

stavi tačku na isprazne ideje, na beskrajne samokritike i samosabotaže

stavi tačku.

A sada tu tačku pretvori u ples. Ples života.

I u nadi i u beznađu i u snazi i u slabosti i u svetlu i u tami

ti si jedno ti si svemir ti si jedinstvena životna kreacija

I zato pleši

pleši kroz svoje misli, pleši kroz svoje emocije

ispleši ta razočarenja, te gorčine, te zaglavljenosti

i pusti neka te ples vodi, neka te ples razbije na atomčiće

i neka te ponovo sastavi

u taj božanstveni mozaik koji jesi

Samo pleši

i pusti

pusti neka Ljubav uvek bude vodič tvoj.