TEKST: NAĐA HADŽISTEVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
Svako od nas nosi autentičnost u sebi. Sa njom se rađamo.
Mnogi od nas nisu toga ni svesni, već željni da budemo prihvaćeni, postajemo deo grupe. I tada, postanemo ona izmešana, umrljana, neodređena boja na slikarskom platnu, na paleti boja.
Jednostavno izgubimo autentičnost u hodu života.
Nije ni to strašno, ako se u jednom trenutku trgnemo i vratimo da je uzmemo i prigrlimo.
Bilo bi lako kada bi se taj gubitak čuo, odjeknuo, poput zvuka pada metala na pod, da nas prene iz klišea, monotonije ili učmalosti, koja nas vodi iz dana u dan, mesec, godinu.
Ne sećam se svoje autentičnosti, a znam da je imam od rođenja. Znam sigurno, kao što znam svoje ime u svako doba dana i noći.
Pišem ovo danas, u hotelskoj sobi, sama u tišini. Mogu da čujem svoje misli i da dozovem svoju autentičnost, da je svim čulima prizovem. Jedino mi nedostaju reči da je opišem, ali pokušaću.
U Veneciji sam. Osećaj olakšanja, uspeha i ponosa. Danas sam uspešno završila pilates master instruktor trening drugi deo, po metodu Balanced Body škole. Volim da kažem da ako bi postojao fakultet za pilates, onda bi to bio Balanced Body fakultet.
Prijemni je težak. Ne primaju svakog ko želi da se upiše, već onog za kog procene da, posle minimum pet godina rada, može, ima želju, kapacitet da napreduje i gradi sebe i raste u pilates svetu.
Nas jedanaestoro!!! Tako dobar osećaj! Ja sa najmanje iskustva. Ostali imaju minimum 10 godina rada. Šest godina je prošlo od moje prve edukacije iz pilatesa, tj. od trenutka kada sam kancelariju zamenila pilates studijom.
Osećaj ličnog postignuća.
Niko me ne tera, niko me ne obavezuje da idem dalje, da učim, da ulaganjem u sebe budem bolji pilates instruktor i da ljudi dobiju najbolji čas ikada baš sa mnom.
I od edukacije do edukacije, srećem mnogobrojne pilates instruktore.
I shvatam koliko smo svi različiti. Koliko svako od nas ima da ponudi nešto svoje. Kako sada razmišljam i pišem o Nađinoj autentičnosti, kažem koliko je Nađa drugačija.
Znam da čujem vežbača, da mu intuitivno dam vežbu koja njemu baš treba; da na grupnom času, svaki vežbač ima osećaj da je on sam, da je njemu vreme posvećeno.
Uprkos toj posebnosti, znam koliko imam i dalje da radim na sebi.
Sećam se da nisam uvek bila autentična. Zalutala sam u svoj prošli život, kojim sam išla po inerciji. Od osnovne škole do fakulteta, pa preko raznih kancelarija i kompjutera.
Sećam se, imala sam više znakova pored puta, ali sam propuštala prilike, do trenutka kada sam se vratila svojoj autentičnosti.
I jednoga dana, kada mi se pružila prilika, iskočila sam na većoj krivini.
Sada, u svojoj koži, najudobnijoj, koja je baš po mojoj meri skrojena, uživam u svom pilates studiju, sa divnim vežbačima.
Svaki dan se radujem svom poslu i on meni.
I dok mi misli lutaju, vidim boje. Plava, žuto-zlatna i zelena se prelivaju. Boje prirode. Opet mi se misli vraćaju bojama i velikom slikarskom platnu i paleti.
Osećam da je kičica u mojoj ruci!
Osećaj sreće me preplavljuje!
