PIŠE: JELENA MILANOVIĆ, BARS FACILITATOR, NLP TRENER I COACH
Pre mnogo hiljada godina u galaksiji Svetlosti, postojala je LiY planeta. Na njoj su živela bića koja su u svom centru imala iskričavo svetlo koje se širilo i obasjavalo sve oko njih. LiY bića razlikovala su se po svojoj jedinstvenoj boji, specifičnoj težini (od najlepršavijih do najgušćih svetlosnih tela) i nijansi, koje su za svakoga bile drugačije. Iako su ponaosob bili jedinstveni, imali su i nekoliko zajedničkih obeležja – bili su visoki, transparentnih tela, dobronamerni i emitovali su energiju topline i bezuslovne ljubavi. Stanovnici planete LiY živeli su u miru i blagostanju. Međusobno su se poštovali, bez obzira na svoju različitost i znali su da je za sve njih neophodno postojanje baš svakog člana zajednice. Komunicirali su energetski kroz svoja svetlosna tela i dobro su znali da razlikuju međusobna raspoloženja.
Boje kojima su zračili bile su različitih frekvencija i kvaliteta i svako je imao svoj zadatak ili ulogu na Planeti.
Kada su bili zadovoljni, mirni i srećni, njihova svetla su bila proširena, kristalno čistih nijansi i isceljivala svako polje u kome bi se nalazili. Kada su bili tužni i uplašeni, njihovo svetlo se skupljalo unutar njihovih velikih transparentnih tela i slabašno tinjalo mutnom, bledom svetlošću. Kada su bili ljuti, njihovo svetlo je postajalo crveno, sjajno, njihov unutrašnji plamen je puštao jezičke svuda unaokolo kako bi oterao strah, sumnju i mrak.
Na planeti LiY vreme nije postojalo. Jedini njihov jezik je bio jezik ljubavi, jedine energije koju su emitovali. Njihova misija je bila dopreti do planete Zemlje i pomoći Zemljanima da opet u sebe vrate ljubav i svetlost.
Rasa koja je živela na planeti Zemlji zvala se Čovek i bila je po mnogo čemu slična njima, ali je zapela u vremensko-prostorni vakuum odakle joj nije bilo pomaka – (bili su uplašeni, nije bilo ljubavi). Bića Senki sa planete Ro stalno su ih držala pod svojom vlašću, usađujući u njih strah, sumnju, beznađe i mrak. Rasa Čovek skoro da je zaboravila kako izgleda biti u svetlosti i ljubavi.
Bića sa planete LiY imala su zadatak da im vrate bezuslovnu ljubav i svetlost. Kako bi došli do rase koja se zvala Čovek, trebalo je da organizuju ekspediciju silaska na planetu Zemlju. Ona se nalazila u drugoj Galaksiji, ali to nije bio problem, jer su LiY bića sa lakoćom prolazila kroz prostore i galaksije. Nisu poznavali dimenziju koja se zvala vreme.
Bića Senke živeli su na susednoj planeti Ro. Oni su hteli da preuzmu planetu LiY i da ih spreče da ostvare svoju misiju. Oni su se hranili njihovom svetlošću koja je obasjavala celu galaksiju Svetlosti. Često su se udruživali i bacali svoje senke na stanovnike planete LiY, ali snažna odbrana njihovih svetlosnih štitova reflektovala je Senke nazad na planetu Ro i vraćala im svu tamu i mrak. Oni su znali da ako pošalješ zrak mraka, mrak će ti se vratiti. Ali Senke nisu imale svest o tome. Senke su, pak, dobro poznavale Zemljane i nisu dozvoljavali da svetlost prodire do njih, jer su tako držali pod kontrolom. Imali su svoje izaslanike među Zemljanima koji su proveravali da li se redovno sprovodi strah i da li su Zemljani dovoljno uplašeni i odvojeni od ljubavi.
Bića sa planete LiY su se spremala za ekspediciju dugo i temeljno. Znali su da su im potrebne ujedinjene snage i podrška čitave galaksije Svetlosti kako bi doprli do Čoveka, koji je bio zaslepljen Senkama i udaljen od njih hiljadama svetlosnih godina. Plan je bio da osvetle čitavu planetu Zemlju i svojom svetlošću zauvek oteraju Senke i strah iz Galaksije Sunčevog sistema. Pozvali su sva Sunca iz svih galaksija da se udruže i da zajedno pobede i iskorene sa Zemlje Senke sa planete Ro.
Senke su predosetile da se nešto sprema i napravile čvrst obruč oko planete Zemlje. Toliko čvrst da je ona jednostavno stala. U jednom trenutku sve je stalo na Planeti Zemlji. Nije bilo vazduha, nisu tekle vode, sva živa bića su se sakrila u svoje domove, pećine, jazbine gde su imali još male zalihe vazduha, prigušene svetlosti i hrane. Niko nije komunicirao ni sa kim. Čovek se još više uplašio da ako sa bilo kim komunicira ili se zagrli može da izgubi i to malo što ima. Situacija na Zemlji je bila veoma kritična, svako je gledao sebe, nije bilo više zajedništva i ljubavi.
Nije više bilo vremena za gubljenje i LiY bića su znala da moraju što pre da deluju kako bi spasili Zemljane. Imali su i oni među njima svoje ljude, ali ih je bilo toliko malo da su se njihova svetla jedva videla u tom sivilu koje je obuhvatilo Zemlju.
Zato su odlučili kao prvi korak da im pošalju što više Svetlosti sa planete LiY. Slali su im svetlost noću, danju, u svako doba kada su Zemljani mogli da je prime i osnaživali ih da izađu iz svojih kuća i skrovišta i da što više svetle. Uveravali su ih da će uskoro stići ekspedicija i da će vreme Svetlosti doći, pa će opet svi slobodno hodati na planeti Zemlji koja je obasjana svetlošću.
I jednog dana, kada su se okupile sve snage Svetlosti iz svih galaksija, na čelu sa bićima planete LiY, sproveli su plan. Svojom svetlošću pravili su tanke proreze kroz pukotine u obručima koje su postavile Senke na planetu Zemlji i sve više ih osvetljavale. Svetlost je polako počela da prodire kroz planetu Zemlju, sve više uništavajući tamu. Prvo su počele da se bude insekti, pa biljke, pa životinje, pa su se uskomešale vode i potekli potoci, vazduh se obnovio i pročistio, na kraju je i Čovek izašao iz svog skrovišta i udahnuo vazduh punim plućima.
Kako bi koji Čovek izašao i pogledao u nebo, tako bi mu se aktivirala mala svetlost u centru njegovih grudi i on bi počeo da se osmehuje. Osetio bi ljubav prema svim živim bićima na planeti i toplinu koja se širi unutar njega kroz celo telo i znao bi da se svetlost proširila svuda. Jer Čovek je poznavao Svetlost oduvek. I nikada nije zaboravio taj osećaj kada ga preplavi toplina njegove unutrašnje svetlosti i bezuslovne ljubavi.
Nije bilo lako odjednom dopreti do svih Zemljana i ta borba još uvek traje. LiY bića i dalje šalju svoju svetlost svakome ko želi da je primi. Dovoljno je samo da izađe iz svog skrovišta tame na svetlo dana, pogleda u nebo, duboko udahne, raširi ruke i primi zrake Svetlosti.
Ako i vi sada osećate tu toplinu unutar vaših grudi, dodirnite je i nasmešite se. To je vaša unutrašnja Svetlost! Proširite je izvan granica svog tela, izađite i podelite je sa Svetom! Osnažite sve oko vas da urade isto!
Bića sa planete LiY će vam biti zahvalna!
Zemljani će vam biti zahvalni!
Zemlja će vam biti zahvalna!
Jer na kraju svega je bezuslovna ljubav i svetlost – podeli je sa Svet(l)om.
