PIŠE: VLADIMIR CEROVIĆ
PHOTO: IZ PRIVATNE ARHIVE
Leta gospodnjeg 2026.
Jutros u 10.24 je stiglo leto kalendarski. Najduži dan u godini, najkraća noć. Letnji solsticij.
Šta na ovaj dan napisati o SUMMER VIBES, a da već napisano bilo nije?
More, sunce, provod, relaksiranost, pozitivna energija.
Moj pristup će biti malo drugačiji.
Podeliću sa vama uputstvo za upotrebu jednog letnjeg dana na obalama Jadrana.
Mesto radnje: Dalmacija, Boka kotorska, primorska Slovenija.
Vreme radnje: jedan ležeran četvrtak.
Jutro, lagano buđenje. Oblačenje koje se broji minutima, a ne satima. Sergej izlazi iz zgrade i seda na svoju belu vespu. Odlazi u stari deo grada na jutarnju kafu.
Ta letnja jutarnja kafa je za njega pravi mali ritual. Sam čin ispijanja je prava rutina koja ispunjava nepce, uz malu bocu kisele vode. Dnevne novine su neizostavni deo tog rituala, ali se ne čitaju početne stranice tipa politika, hronika. Čitanje počinje od poslednje stranice i sporta naravno.
Ustaje i odlazi na plažu usput pozdravljajući skoro svakog prolaznika. Vespa ostaje parkirana u hladu, a plaža je skoro prazna, jer on poznaje svaku malu i mirnu uvalu u svom kraju. More je kristalno čisto tako da može da se vidi šara na svakom kamenu u njemu. Taj lep osećaj kad zaroniš u more i istog trenutka svi problemi nestaju. Već je 11 sati i Sergej se ne sunča kao i svaki lik koji živi na moru. Nema vremena za to. Odlazi u borovu šumu uz more i tu ga čekaju njegovi prijatelji da bace karte. Briškula je trenutno aktuelna, kao i mote. Dan proleti uz laganu hranu, kasno popodne je već iza ugla. Čeka nas odbojka na pesku, mešoviti timovi. U publici su čuveni „galebari“, sociološki fenomen koji treba proučavati. Smiraj dana je pred njim. Naravno da ne žuri na večeru kao što to čine užurbani turisti koji odsedaju u hotelima uz obalu ne znajući šta propuštaju. Dan puzeći prelazi u noć. Bonaca je u to vreme najlepša. Sunce tone u more, sve se lagano umiri. Mirisi su drugačiji, nema graje turista. Osećas se kao osoba na pravom mestu, u pravom trenutku. Ne bi želeo da budeš nigde drugde u tom koloritnom momentu.
Sergej plivajući ka obali zastaje da memoriše taj tren u svom sećanju kome će se uvek vraćati. Ribarska koča, ribar baca mrežu u more, galebovi lagano iza broda, a sunce jarkocrvene boje silazi sa scene tiho i odlazi na drugu stranu.
Obrisao se, šlape su tu i lagano na vespu ka kući. Morska sol je na rukama, nogama i kosi i malo grebe po telu što je veoma poseban osećaj.
Večeraju se pidoče, ali ne u fensi restoranima nego kod šjora Marka, a potreba za bevandom je kao za vodom.
Prava noć počinje tek posle ponoći. Sergej je obučen u belo. Ide se u đir, a klape odjekuju iz svake druge konobe.
Klubovi će sačekati.
Prosečan dan Sergeja jednog četvrtka u julu.
P. S. Naš proslavljeni košarkaš Sale Đorđević je izjavio dok je igrao za Barselonu:
„U Barseloni je od 365 dana u godini sunčanih 355, tamo ne možeš da budeš neraspoložen.”
Taj summer vibe vam svima šaljem!
