PIŠE: ERNEST VLAČIĆ, PHD, PROF.
Kada govorimo o dugovečnosti, često se fokusiramo na broj godina koje ćemo živeti. Impresionirani smo činjenicom da se očekivani životni vek produžava, da medicina postiže rezultate koji su pre samo nekoliko decenija delovali nezamislivo i da sve veći broj ljudi doživljava duboku starost. Međutim, prava tema našeg vremena nije dugovečnost sama po sebi, prava je tema zdrava dugovečnost.
Produženje života predstavlja nesumnjivo dostignuće civilizacije, ali ono nema puni smisao ukoliko dodatne godine nisu ispunjene zdravljem, vitalnošću, samostalnošću i mogućnošću da i dalje stvaramo vrednost za sebe, svoje porodice i zajednicu u kojoj živimo. Upravo zato danas sve više govorimo o potrebi da životu ne dodajemo samo godine, već da godinama dodajemo život.
Takva promena perspektive menja gotovo sve. Menja način na koji posmatramo zdravstvene sisteme, tržište rada, obrazovanje, finansije, urbanizam, turizam, pa čak i samu svrhu ekonomskog razvoja. Ona nas podseća da čovek nije trošak koji treba održavati, već potencijal koji treba razvijati.
Decenijama su demografske projekcije predstavljane kao svojevrsno upozorenje. U javnom prostoru dominirale su priče o starenju stanovništva, pritisku na penzione fondove, rastu troškova zdravstvene zaštite i smanjenju broja radno sposobnih ljudi. Iako su takve analize delimično tačne, one zanemaruju jednu veoma važnu činjenicu. Nikada u istoriji čovečanstva nismo imali toliko zdravih, obrazovanih, profesionalno ostvarenih i društveno angažovanih ljudi u zrelijim godinama života.
Upravo u toj činjenici krije se jedna od najvećih razvojnih prilika savremenog sveta.
Koncept Silver Economy nastao je kako bi opisao ekonomsku snagu populacije starije od pedeset godina, koja danas predstavlja jednu od najznačajnijih potrošačkih, investicionih i društvenih grupa na svetu. Međutim, verujem da je vreme da odemo korak dalje. Zrelije generacije ne treba posmatrati samo kao potrošače proizvoda i usluga, već kao aktivne učesnike ekonomskog razvoja, nosioce znanja, iskustva, društvene stabilnosti i inovacionog potencijala.
Iz tog razmišljanja nastaje koncept Evergreen ekonomije, koji polazi od jednostavne pretpostavke da produktivnost, kreativnost i društveni doprinos ne prestaju određenim brojem godina. Naprotiv, u mnogim slučajevima upravo iskustvo, sposobnost donošenja odluka, strateško razmišljanje i mentorska uloga postaju najvredniji resursi koje jedno društvo poseduje. To je posebno važno za zemlje Balkana, odnosno cele Adria regije.
Za razliku od nekih razvijenih evropskih ekonomija koje se prvenstveno suočavaju sa starenjem stanovništva, naše zemlje istovremeno prolaze kroz još jedan složen process, kontinuirani mehanički odliv stanovništva. Hiljade mladih, obrazovanih i radno sposobnih ljudi svake godine napuštaju region u potrazi za boljim profesionalnim i životnim prilikama. Posledica toga nije samo smanjenje ukupnog broja stanovnika, već i ubrzano pražnjenje lokalnih zajednica, gradova i pojedinih regiona od ljudskog kapitala koji je ključan za njihov budući razvoj.
U takvim okolnostima zdrava dugovečnost postaje mnogo više od zdravstvenog pitanja. Ona postaje pitanje nacionalne konkurentnosti, regionalne otpornosti i dugoročne održivosti ekonomskih sistema.
Svaka dodatna godina provedena u zdravlju predstavlja dodatnu godinu stvaranja vrednosti. To znači više aktivnih građana, više mentora, više preduzetnika, više stručnjaka i više ljudi koji mogu doprinositi svojim zajednicama. U regionima koji se suočavaju sa depopulacijom i odlaskom mladih, to postaje izuzetno važan razvojni faktor.
Zbog toga koncept zdrave dugovečnosti nije namenjen samo pojedincima. On se podjednako odnosi na države, regione, gradove, lokalne zajednice, univerzitete, zdravstvene sisteme i kompanije. Svako od njih mora pronaći svoje mesto u novoj demografskoj realnosti.
Gradovi budućnosti moraće da budu prilagođeni ljudima svih generacija. Lokalne zajednice moraće da razvijaju programe koji podstiču aktivno starenje, socijalnu uključenost i međugeneracijsku saradnju. Države će morati da kreiraju politike koje podstiču prevenciju, zdravije stilove života i produženje zdravog životnog veka. Kompanije će morati da redefinišu svoje politike upravljanja ljudskim resursima, prepoznajući da iskustvo postaje jednako važno kao i energija mladosti.
Upravo zato poslednjih godina sve više govorimo i o konceptu Healthivity.
Ako je produktivnost bila dominantna paradigma industrijskog doba, onda Healthivity predstavlja razvojnu paradigmu budućnosti u kojoj zdravlje postaje generator ekonomskog razvoja, inovacija i društvenog prosperiteta. Drugim rečima, zdravlje više nije samo posledica razvijenog društva; ono postaje jedan od njegovih najvažnijih preduslova.
Društva koja budu uspešna u očuvanju zdravlja svojih građana istovremeno će biti uspešnija u stvaranju novih ekonomskih prilika, privlačenju investicija, očuvanju socijalne kohezije i podizanju kvaliteta života. Takva društva neće posmatrati starije generacije kao trošak koji treba finansirati, već kao resurs koji treba aktivirati.
Poslednjih godina upravo se intenzivno bavimo svim ovim aspektima života kroz različite inicijative, istraživanja, stručne skupove i razvojne programe koji povezuju zdravlje, ekonomiju, tehnologiju, gradove, turizam, finansije i društveni razvoj. Sve više postaje jasno da dugovečnost nije izolovana tema medicine ili socijalne politike. Ona postaje horizontalna razvojna tema koja utiče na gotovo svaki segment društva.
U tom kontekstu posebno je važno razumeti da zdrava dugovečnost nije privilegija pojedinca. Ona predstavlja zajednički interes čitavog društva. Od nje podjednako profitiraju građani, porodice, lokalne zajednice, kompanije i države.
Možda je zato vreme da prestanemo da postavljamo pitanje koliko nas košta starenje stanovništva i da počnemo da se pitamo koliko vrednosti možemo stvoriti ukoliko ljudima omogućimo da ostanu zdravi, aktivni, uključeni i profesionalno relevantni znatno duže nego što je to danas slučaj.
Verujem da se upravo u odgovoru na to pitanje nalazi jedna od najvažnijih razvojnih strategija budućnosti. Ne samo za Evropu, već posebno za Balkan, koji se istovremeno suočava sa izazovima dugovečnosti i odliva stanovništva. Ukoliko budemo dovoljno mudri da prepoznamo potencijal koji se nalazi u zdravim, iskusnim i aktivnim generacijama, tada će dugovečnost prestati da bude demografski izazov i postati jedan od najvrednijih resursa našeg vremena.
U tome se krije suština Evergreen ekonomije. I u tome se krije budućnost društava koja će znati da zdrav život pretvore u dugoročnu društvenu i ekonomsku vrednost.
