Dragi naši čitaoci,
Postoji jedan tihi, gotovo nečujni kompas u svakome od nas. Ne vidi se, ne čuje glasno, ali se oseća – u trenucima kada smo u miru sa sobom, kada odluke ne bole, kada ne objašnjavamo sebe svetu, već jednostavno postojimo. To je mera duše. Tema ovog meseca maja nosi naziv
ŽIVOT PO MERI DUŠE
Nemojte da se zavaravate, život po meri duše nije savršen život. On ne podrazumeva odsustvo straha, sumnje ili gubitka. Naprotiv – to je život u kojem smo spremni da budemo iskreni prema sebi, čak i kada ta istina nije laka. To je izbor da ne živimo prema očekivanjima, već prema unutrašnjem osećaju smisla. Da ne nosimo uloge koje su nam dodeljene, već da ih svesno biramo – ili odbacujemo.
U svetu koji nas neprestano meri – uspehom, izgledom, statusom, godištem – najteže je ostati veran nečemu što nema spoljašnju potvrdu. A upravo to je duša: ne traži aplauz, ne takmiči se, ne poredi se. Ona zna. Ima jedan mali, prazan prostor u srcu, kažu tamo obitava duša.
Ovaj broj posvećen je toj nečujnoj istini. Ljudima koji su imali hrabrosti da skrenu sa očekivanog puta. Onima koji su zastali, preispitali, promenili smer. Onima koji su naučili da slušaju sebe – i kada je to značilo da će ih drugi manje razumeti.
Živeti po meri duše nije luksuz. To je odgovornost prema sopstvenom životu. I možda jedina mera koja na kraju zaista ima smisla. Biti svoj, imati sebe, voleti, sebe i zaštiti sebe. Voleti onu devojčicu ili dečaka u sebi, i misliti na onu staricu i starca koji su na putu da postaneš.
Izmeri dva put i preseci jednom, jer jednom se i živi.
Vaša Anima Mundi
