PIŠE: TATJANA MIHAJLOVIĆ, EETT COACH – EMOTIONAL AND ENERGETIC TRAINING AND TRANSFORMATION
Često smo skloni da mislimo da je razum taj koji je jedini oslonac pravilnog rasuđivanja u životu, a srce ono koje nas u tome remeti, sa kojim se pre treba boriti nego u njemu tražiti mudrost. Ipak, posle nekih proživljenih iskustava shvatimo da i naš razum kome smo tako verovali može da pogreši ništa manje nego srce i pomislimo da smo trebali drugačije. I tako se kroz život klackamo između emocija i razuma pokušavajući da nađemo najbolje rešenje, vozimo se putem života kojim upravlja razum, ali tu je i suvozač koji daje instrukcije kuda treba ići, naše srce. Kako ćemo na putu proći i gde ćemo stići, zavisi i od toga kako i kojim putem se vozi.
Razum i srce su neodvojivi, međusobno uslovljeni i povezani. Misli koje imamo trenutno stvaraju emocije, kao što emocije koje se pojavljuju u nama usmeravaju tok naših misli.
Hiljade misli nam prođe kroz glavu svakodnevno, a mnoge od njih se ponavljaju, iste su kao one od juče. Često to ne primećujemo, a još manje razmišljamo zašto je to tako, zašto baš te misli ponovo, da li nam one uopšte trebaju i šta nama čine. Skliznemo u njih kao pešak koji uvek ide poznatom utabanom stazom.
Prepoznavanje i razumevanje naših misli i osećanja proces je upoznavanja sebe, jer način na koji razmišljamo i osećamo zajedno sa nasleđenim i stečenim uverenjima, navikama, doživljenim iskustvom i prihvaćenim modelima realnosti, u velikoj meri definišu naše živote.
Upoznavanje sebe je dinamičan proces koji traje ceo život. Uzbudljiv je, nekada bolan i zahtevan, ali dragocen i potreban ako želimo da nam život ne bude skup slučajnih okolnosti u kojima smo se zadesili već da u njemu budemo učesnici koji biramo svesno po svojoj meri.
Svaka emocija koju osetimo je poruka ka nama usmerena. Bilo ona prijatna ili neprijatna, jednako je važna. Ono što je zanimljivo je da emociju proizvodimo mi sami kao reakciju na dešavanja oko nas, ali emocije nastaju i kao reakcija na naše razmišljanje o nečemu što se dogodilo ili zamišljanje nečega što nije realnost. Svako biće na isti događaj reaguje na svoj način, možda slićno, a možda sasvim drugačije. To nas čini jedinstvenim.
Mudrost srca je mudro tumačenje emocija.
Spektar osećaja koje možemo doživeti je velik i raznolik. Srce pamti sve doživljene emocije. Nekada taj unikatni okean sadržaja zovemo duša, tanana mreža koja prožima naše telo i vibrira našom vibracijom. Čuvajmo našu dušu od štetnih uticaja, negujmo je, hranimo onim što joj treba, volimo je i lečimo sve njene rane, oslobodimo je tereta koji joj je pretežak i ne služi joj. Prihvatimo je takvu jedinstvenu i nesavršenu i zavolimo je svim svojim srcem. Povedimo je na sigurno mesto u kome će se osećati prihvaćeno, potrebno i važno, jer bez nje mi nismo mi, nismo celi. Povedimo je u mir i spokoj, mudrost i ljubav neka joj bude dom, jer ako nam je dato da biramo, birajmo ono što je dobro i iskreno, birajmo jasno i pozitivno.
Postoje trenuci u životu koji nam daju jasan znak da ovako kako sam radila, mislila i osećala, nije dovoljno dobro. Pojave se tuga, bes, povređenost, nemoć, razočarenje, strah, nesigurnost, čiji intenzitet je teško podneti i koji protrese ceo naš organizam, njegovo mentalno, emotivno i fizičko stanje. Tu se priča ne završava, jer odjek našeg stanja prenosi se na naše odnose sa drugima, najbliže ljude, porodicu, decu, prijatelje, kolege, na naš posao, obaveze, tačnije na sve oko nas. Novo emocionalno stanje vidljivo je kroz promene našeg izgleda, ponašanja, a može se i osetiti kroz drugačiju vibraciju i energiju koju tada nosimo. Često se u takvim situacijama ipak jako trudimo da se taj bol ne vidi i to oponašanje prividno dobrog raspoloženja troši izuzetno veliku energiju, a ne rešava problem. Potrebno je prepoznati kada nam je potrebna pomoć, kada nam je potreban odmor, podrška, povlačenje u svoj mir, u razgovor sa svojim srcem.
Pravo razumevanje i izlečenje lakše se i brže postiže ako je uz nas drugo biće, u teškim trenucima potreban je neko kome možemo verovati, kome se možemo otvoriti, očekivati saosećanje i neosuđivanje. Neko ko može da razume naše stanje, da bude tu za nas i uz nas. Dobro je da imamo podršku ljudi koji nas vole i razumeju, koji nam žele dobro. Naša duša ima mudrost da prepozna drugu, sličnu a drugačiju, onu koja ima mudrost da se sa njom poveže. Dodir duša je lekovit proces, donosi iskru vere i transformacije.
Nepovoljne situacije u koje nekako dospemo, pogotovo ako se ponavljaju uz slične frustirajuće scenarije, kada ne možemo a da se ne pitamo gde grešimo, šta je to u nama da nas dovodi do rezultata koje nismo želeli i do emocija koje nas bole. Tada se ne osećamo dobro u svom telu ni u svojoj okolini, nismo dobri ni za sebe ni za druge. Koliko god da izgleda loše, znajte da će proći, postoje mnogi načini, tehnike i alati koji mogu pomoći, a tada ćete brže i zdravije kroz proces upoznavanja svoje duše otkrivajući njene snage, ranjivosti i potrebe pronaći jedinstveni, mudar način da zavolite sebe.
U tišini i miru sa sobom, u kontaktu sa svojim srcem, najjasnije dolazimo do sebe. Bilo koje pitanje da postavimo svom srcu, dobijamo jasan odgovor. Ne ignorišimo ga, možemo se posle mnogo godina setiti kad ga nismo poslušali. Otvorimo ga za istinu, dobrotu i razumevanje i biće naš unutrašnji mudrac koji nas prati, podržava i nikad ne napušta, jer sa njim smo jedno.
Sve moje tuge, besovi, strahovi, radosti, iznenađenja, nisu bili nevažni, sve su to koraci sazrevanja srca ako iz njih učimo.
Razumevanjem i prevazilaženjem bolnih delova duše, oslobađa se potencijal za nova, viša iskustva, za napredovanje u svim segmentima, što i jeste težnja ljudske prirode.
