SVE STRANE CVETA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
FOTOGRAFIJE PORTRETA: NEBOJŠA BABIĆ
FOTOGRAFIJE CVEĆA: NATAŠA KOMATINA
MAKEUP: SEKA MITROVIĆ
HALJINA: VESNA KRACANOVIĆ – MODLE
CVEĆE: OMO

NATAŠA KOMATINA, DIPLOMIRANI POLITIKOLOG ZA MEĐUNARODNE ODNOSE, ROĐENA JE 1975. GODINE U BEOGRADU. PREKO 20 GODINA RADI NA POSLOVIMA KOMUNIKACIJE SA POJEDNICIMA I DOMAĆIM I INOSTRANIM ORGANIZACIJAMA. PARALELNO SA NJENIM FORMALNIM OBRAZOVANJEM, POZNAVANJEM I INTERE­SOVANJEM ZA MEĐUNARODNU POLITIKU, NATAŠA VOLI UMETNOST, PRE SVEGA FOTOGRAFIJU. ONA JE PO PRVI PUT PODELILA SVOJE AUTORSKO ISKUSTVO SA PUBLIKOM IZLOŽBOM „TREN“ U GALERIJI ’73, U OKVIRU MANIFESTACIJE „DANI EVROPSKE BAŠTINE“.

DRUGA SAMOSTALNA IZLOŽBA NATAŠE KOMATINE NOSI NAZIV „SVE STRANE CVE­TA“ I BIĆE POSTAVLJENA U GALERIJI O3ONE NA DORĆOL PLATZU OD 25. OKTOBRA DO 02. NOVEMBRA 2022. GODINE. IZLOŽBU ĆE OTVORITI NAŠ RENOMIRANI FOTO­GRAF NEBOJŠA BABIĆ, 25. OKTOBRA 2022. GODINE U 19 ČASOVA.

TVOJA DRUGA SAMOSTALNA IZLOŽBA FOTOGRAFIJA NOSI NAZIV „SVE STRANE CVETA“. ZAŠTO CVET U FOKUSU TVOG INTERESOVANJA?

U teškim i neizvesnim vremenima, punim pre­viranja, kao što je ovo kome smo savremenici, svojstveno nam je da smernice i odgovore na bitna pitanja tražimo u prirodi koja nas okružuje. Tražeći lepotu, tražimo izgubljeni deo sebe. Možda i utehu. Kada se iz neurotičnog sveta in­formacija izmestimo u svet flore, pa bio to grads­ki park, botanička bašta ili obala reke, osećamo tu promenu duboko u sebi. Cvetovi na koje naila­zimo vraćaju izgubljeni mir i radost. Tu u harmo­niji sa prirodom ponovo povezani, makar i samo privremeno, nalazimo davno izgubljeni raj.

ŽIVELA SI NA RAZLIČITIM STRANAMA SVETA. DA LI BI MOGLA DA KROZ CVET DA OPIŠEŠ I SVET?

Nijedan cvet na zemlji nije tek tako zalutao. Var­ijetete nekog cveta srećemo širom sveta, a neke samo ponegde. Svaki cvet ima i svoj skrive­ni svet koji otkrivamo kao što otkrivamo i ovaj u kome svi jesmo. Ponešto cvet sam sobom nosi, a nešto mu mi kao značenje pripisujemo. Jezik cveća postoji u celom svetu i gotovo svaki narod ima svoj način izražavanja misli i osećan­ja putem cveća. Nekada se i ovde kod nas po bontonu znalo kada i u kojoj prilici poklanjamo koje cveće. Za mene svaki cvet ima svoje poseb­no mesto, čarobno i čisto, iznad društvenih kon­vencija i materijalnih vrednosti. Ako bih trebala da izdvojim neki cvet, to bi svakako bila hrizan­tema, jedan od mojih omiljenih cvetova. Bila je simbol japanskih careva koji su koristili stilizo­vane predstave tog cveta i kao zvanični pečat na službenim dokumentima.

NA IZLOŽBI ĆEŠ SE PREDSTAVITI SA 20 FOTOGRAFIJA. KAKO SI OPREMILA IZLOŽBU I KOJU SI SIMBOLIKU UNELA U NAZIVE RADOVA?

Na izložbi ću se predstaviti sa 20 fotografija cveća. Cvet je za mene tako jednostavan, neza­visan, lep po sebi, rasterećen. Biće predstavljen uslovno kao četiri strane cveta: sam cvet, cvet u vodi, cvet u planini i cvet iza stakla. Nazivi će biti određeni mojim doživljajem, osećanjem ili asoci­jacijom.

VELIKI SI ESTETA, TVOJ PRAVAC GLEDANJA JE USME­REN KA MINIMALIZMU, A ON JE TAKO SVEDEN I JA­SAN. ZAŠTO?

Ljudi koji su bar donekle uspeli da proniknu u moj senzibilitet, mogli su da osete jednostavnost i rasterećenost uma kao osnovu. Minimalizam za mene predstavlja oazu mira i zadovoljstva. Ambijent u kome se estetski i duhovno osećam ispunjeno i kao u kapsuli zaštićena od banalnos­ti kojima smo zatrpani u pojedinim segmentima života.

Minimalizam je za mene sloboda u svemu bez ikakvih predrasuda.

KAKO IZABAREŠ CVET KOJI ULAZI U TVOJ STVARALAČKI OPUS? ILI CVET ODABERE TEBE?

Postoje neke neosvojene daljine koje nas, naiz­gled ničim izazvane, zovu i tada se otisnemo. U planinu, na obalu, u istraživanje predela na koji­ma nikada nismo bili. Na tim stazama nas čekaju mali skriveni znakovi pored puta – cvetovi. Da, pre oni nađu oko u kome će se okupati nego što ih pogled izdvoji iz vatrometa prizora pred so­bom.

DEJAN SANDIĆ, ISTORIČAR UMETNOSTI KOJI JE PI­SAO TEKST ZA TVOJU IZLOŽBU REKAO JE – „U OSNOVI LIČAN I NEPRETENCIOZAN U KOMUNIKACIJI NATAŠIN IZBOR CVETA KAO TEME IZLOŽBE NIJE SLUČAJAN, JER JE SVUDA PRISUTAN I LAKO DOSTUPAN. CVET BIO I OSTAO UNIVERZALNI AMBASADOR PRIRODE, DETALJ NEPREGLEDNE CELINE, NJENIH SVETLOŠĆU I VAZ­DUHOM ISPUNJENIH PROSTRANSTAVA KAKO U NE­POSREDNOM DODIRU NA OTVORENOM TAKO I POS­REDNO, U ZATVORENIM I SKUČENIM ENTERIJERIMA NAŠIH DOMOVA.“

Hvala Dejanu. Ništa ne bih ni dodala ni oduzela ovde rečenom.

PUNO SE KREĆEŠ U PRIRODI, PLANINARIŠ, IS­TRAŽUJEŠ I ŽIVIŠ U SKLADU SA PRIRODOM. KOLIKO TAJ KONTAKT DOPRINOSI RAZUMEVANJU CVEĆA, NJEGOVE PRIRODE I ŽIVOTA?

Da nema kretanja i radosti u otkrivanju prirode, u spektakularnim prizorima koji nas osvajaju, ne bi bilo ni emocija, relacija, niti prepoznavanja te lepote u našem oku i duhu. Neraskidivo su po­vezani potreba odlaska u prirodu sa njenim ra­zumevanjem jer što je više upoznajemo, to više shvatamo koliko ustvari malo znamo o njoj i ko­liko se ponašamo kao stranci na ovoj planeti. Cveće nije promenilo svoju suštinu kroz vekove. Ljudi jesu.

ŠTA JE ZA TEBE FOTOGRAFIJA?

Fotografija nije samo škljoc, škljoc. Fotografija je za mene ljubav, umetnost, način života i beleška o trenutku vremena u kome živimo. Fotografija govori o dubini osećanja, inspiriše i daje mi pro­stora da istražujem. Ne trudim se da bude per­fektna niti sa suviše detalja, jer to stvara gužvu i deluje zbunjujuće. Volim da je čista i koncen­trisana na suštinu. Kod fotografije nema mes­ta neiskrenosti i uzdržanim emocijama. Moraš uneti čitavo biće u taj momenat koji izdvajaš za večnost.

SEM NA FOTOGRAFIJI, DA LI SE SLUŽIŠ JEZIKOM CVEĆA?

Naravno, cveće i ja smo stari drugari.

Kad odem na Bajlonijevu pijacu, tog dana sve najatraktivnije cveća okreće, kao suncokreti, svoje glave prema meni i šapuće: “Nato, uzmi me.”

DOSTOJEVSKI JE REKAO DA ĆE LEPOTA SPASITI SVET. ŠTA TI KAŽEŠ – DA LI JE TO MOŽDA UMETNOST ILI LJU­BAV?

Zašto razdvajati te dve stvari koje od pamtiveka opstaju u čvrstom zagrljaju?

Tražeći lepotu, nalazimo ljubav. Kada iznutra pre­poznamo lepotu blisku našoj suštini, onu stvore­nu samo za nas, darujemo joj ljubav. Nesebično i bez očekivanja da nam se uzvrati. Umetnost je samo materijalizacija prethodno rečenog.

TEMA OKTOBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „PRATI SVOJ BLAGOSLOV“. DA LI PRATIŠ ŽELJE SRCA SVOG I BLAGOSLOV NA SVOM UMETNIČKOM PUTU?

Bilo bi neskromno govoriti o mom umetničkom putu na samim počecima tog neizvesnog krsta­renja kroz uzbudljive koridore umetnosti.

Ali blagoslove osećam i zahvalna sam na tom zovu koji miriše na dobro. Na divlji cvet koji je samo vas čekao da vam podari aromu koju svet još nije upoznao.