PIŠE: M. KNEŽEVIĆ, UREDNIK RUBRIKE RADIO BG2
“Kus petlić“ Aleksandar Popović, režija Milan Nešković, gostovanje Drame na srpskom jeziku Narodnog pozorišta iz Subotice u Narodnom pozorištu u Beogradu 19.04.2022.
Aleksandar Popović, ne mnogo voljeni pisac za života, pravu slavu stekao je posle smrti kada su neka njegova dela počela da se igraju po pozorištima sve više i više. Skoro da nema pozorišne kuće koje nije imalo ili nema na repertoaru neki njegov komad. Sa razlogom, Popović je pisao o nama u posleratnim godinama, a mi se očitujemo u njima i danas.
Uprava drame Narodnog pozorišta u Subotici odlučila se za komad „Kus petlić“ a režija je poverena Milanu Neškoviću. On se već pokazao kao provereni reditelj na Popovićevim komadima, režirao je „Mrešćenje šarana“ u Ateljeu 212 i „Belu kafu“ u Narodnom pozorištu uspešno. Tako je i sa „Kusim petlićem“. Jednostavno Nešković razume Popovića.
Videli smo odličnu predstavu koju su subotički glumci igrali dva puta, prvo u pet sati popodne a zatim u pola devet, jer je publika na sceni i ne može mnogo da ih stane. Hvala im na tome, jer iako vole svoje uloge i već su uigrani, teške likove kakvi jesu u ovom komadu nije lako igrati u tako kratkom roku dva puta.
Aleksandar Popović nikada nije dobio Sterijinu nagradu za originalni dramski tekst, a ova predstava bila je apsolutni favorit na prošlogodišnjem Sterijinom pozorju. Milan Nešković za režiju, Minja Peković za ulogu Milje Bušatlije, Srđan Sekulić za Komnena barjaktara, Biljana Grgur za kostime, Saša Latinović za scenski govor, Miloš Lazić najbolji mladi glumac iz fonda „Dara Čalenić“ i nagradu kritike „Dejan Penčić Poljanski“. Nagrade su ovog puta potpuno opravdane, jer Minja Peković svoju Milju igra sa lakoćom, razumevanjem složenosti života žene kojoj je muž na ratištu, a u vezi je sa drugim i golgotu koju prolazi živeći u oskudnim vremenima, negde na periferiji grada koju deli sa komšinicom i drugaricom Sejom, odličnom Sanjom Moravčić kao i ostali glumci, pomenuti Sekulić, Igor Greksa, Dimitrije Dinić, Miliš Lazić. Sjajno se snalaze u skučenoj scenogrfiji Marije Kalabić koja nam dočarava bedu 50 tih, a Biljana Grgur naglašava.
Reditelju čestitke na finoj, čistoj režiji i odličnom izboru muzike koja ublažava gorke priče aktera.
