PIŠE: VOISLAV ILIĆ
Da ste pre dvadesetak godina ljudima pomenuli termin “influenser“, verovatno bi vas gledali bledo i mislili da vam u najmanju ruku nije dobro.
– Čime se ti baviš?
– Ja sam influenser.
– Ma, šta si bre ti??? Je l’ ti dobro???
A danas? Danas svi znamo ko su influenseri, koliko su postali uspešni, koliko dobro zarađuju, pa često kažemo kako na «gluposti» uzimaju «velike» pare. Podržavali ih ili ne, oni su tu. Influenserski posao je postao jako unosan i profitabilan. Donosi novac kreatoru sadržaja, agencijama koje ga zastupaju, ljudima koji angažuju te agencije da im odrade marketing. Veliki je to krug ljudi koji dobro zarađuju zahvaljujući «brojkama» na društvenim mrežama. Kada smo kod društvenih mreža, one su ogromno, još nedovoljno iskorišćeno tržište za sve i svakoga. Od svih društvenih mreža, Facebook je najviše iskorišćen, ali još je tu prostora za razvijanje i unapređivanje biznisa. Društvena mreža koja ima možda i najveći potencijal, a ljudi su je iz nekog razloga totalno potcenili i gurnuli u stranu je Tviter.
Moja priča, moj brend upravo nastaje na Tviteru.
Kada vam kažem svoje ime i prezime Voislav Ilić (da bez j), možda će neko od vas znati ko sam, ali kada kažem ‹‹Džentlmen sa Tvitera››, sasvim sam siguran da će mnogi od vas mnogo bolje znati ko sam. ‹‹Pa to je onaj momak koji piše citate (aforizme) na društvenim mrežama. Izdao je tri knjige.››
Da, to sam ja. Pisac, motivator, neko ko se bavi međuljudskim odnosima sa fokusom na partnerske odnose, a u slobodno vreme sam po struci diplomirani pravnik.
Prvi pseudonim ‹›Džentlmen›› koji je nastao na društvenim mrežama 2012. godine je moj. Ja sam tvorac tog pseudonima koji će kasnije postati brend koji će mnogi kopirati. Danas imate copy/paste stranica ‹›Džentlmen›› koliko god želite. Nema veze, kopija nikada ne može postati original.
Na samom početku, Tviter je bio sjajno mesto za beg mladih od komentara ‹›pile tetkino/bakino›› koji su bili sve učestaliji na Facebooku, kao i od igrica ‹›lep/bleja/veza›› koji su dosadili svima. I meni je bio beg od svega toga, ali i zanimljiv jer je imao ograničen broj ‹›karaktera›› te me je terao da razvijam svoj mozak i da pišem suštinu u što manje slova. A onda se taj beg vremenom pretvarao u posao. Ljudima se dopadao moj stil pisanja i sve više njih me je pratilo, čitalo, delilo, moja popularnost na toj društvenoj mreži je postala sve veća. Prvo su se moji aforizmi pojavljivali po portalima, novinama, a zatim i po televiziji. Postajao sam influenser iako sebe tako nikada nisam gledao/smatrao (pa ni danas). Brojke pratilaca su rasle, ponude oko saradnji vezanih za marketing su postajale sve učestalije. Prva saradnja (prvo pa muško) je bila sa brendom Coca-Cola. Moj aforizam ‹›Luksuz je kada te neko sluša i razume u isto vreme›› je postao deo njihove kampanje koju su napravili sa ‹›kolačićom sreće››. Moje misli su se našle u rukama ljubitelja kratkih porukica. Ta saradnja mi je otvorila oči i pokazala potencijal tržišta koje Tviter kao društvena mreža pruža. Naravno, mozak je počeo da razmišlja koji je naredni korak, kako da iskoristim potencijal i drugih mreža.
Naredna stanica je bio Instagram. Iako je on prvobitno bio društvena mreža samo za kačenje sopstvenih fotografija, ja sam odlučio da budem u prvom talasu pisaca koji su počeli da dele svoje misli i na toj mreži. Kada ste prvi u nečemu, razumljivo je da ćete dobijati raznorazne komentare – i dobre i loše. ‹›Nije vam Instagram mreža za tvitove, debili.›› ‹›Hahahha, toliko su ružni da ne kače svoje fotke nego tvitove.››
Kad ono, pravi bum!
Ljudi masovno kreću da prate sve pisce, stranice koje kače svoje/tuđe misli. Instagram je postao mreža sa svakoga. Nema diskriminacije. Postao je najpopularnija mreža sa neverovatno velikim i brzim tržištem. Na njemu su nastale razne branše influensera. Biznisi su nastajali i razvijali se na njemu. Od opcija kačenja fotki samo preko Iphone telefona (da, Instagram je u početku bio samo aplikacija za IOS), Instagram danas nudi niz mogućnosti kako za kreatore, tako i za poslovna lica, biznise.
A šta je on meni doneo?
Doneo mi je sve ono što je nekada bio samo san.
Izdavanje tri knjige – ‹›Džentlmenova zbirka››, roman ‹›Moram, kako bude, želim›› i knjigu ‹›Ženo, saberi se!››, gostovanja na gotovo svim televizijama u Srbiji, na portalima, u novinama.
Doneo mi je saradnje sa poznatim ličnostima, brendovima, drugima… Doneo mi je zaradu jer sam postao influenser koji živi od svog pisanja, rada. Doneo mi je krov nad glavom. U pravom smislu reči ‹›živim od njega››, ne od struke.
Kako sam to sve uspeo?
Bio sam istrajan. Nisam odustao pre deset godina kada sam dobio prve negativne komentare, prve hejtere koji su mi pisali ‹›Ej, papučaru, nećeš j…..›› i slično.
Nisam odustajao ni kada su mi se smejali pojedini ljudi koji su tada bili u mom okruženju – ‹›Voja piše citate, hahaha!››
Nisam odustao ni kada sam okačio prvi tvit na Instagramu dok su drugi kačili svoje fotke, a mene gledali kao da sam pao sa Marsa.
NISAM ODUSTAO!
Uspeh na društvenim mrežama, kao i u životu, u najvećem procentu zavisi isključivo od vas samih i vašeg angažovanja. Vaše spremnosti da date ne 100% već 1000% sebe iako vam nije zagarantovano da ćete uspeti u tome što ste naumili.
Biti dosledan sebi, istrajan do cilja i ne obazirati se na komentare drugih ljudi. Razmišljati van kalupa, biti originalan i imati najveće moguće snove. Nemojte biti skromni sa snovima. Nemojte da vas vaše trenutne nemogućnosti sprečavaju da sanjate velike snove. Bio sam podstanar u sobici od devet kvadrata tokom studija. Sada imam svoj stan. Kako? Nisam prestajao da maštam i da verujem u sebe. Nije me bilo briga šta drugi rade, šta drugi misle o onome što radim. Bila me je briga samo da ljudima pružim što kvalitetniji sadržaj i da posao ‹›social media managera›› odradim najbolje što mogu. Rizikovao sam. Napustio sam pripravnički staž u sudu i upustio sam se u vode digitalnog marketinga. Radio sam svakodnevno na svom brendu, na svojim društvenim mrežama. Deset godina pisanja, bez dana pauze. Da li sam se umorio malo? Jesam. Da li je vredelo? Jeste.
Verujte u sebe, radite na sebi, dajte sve od sebe i ne odričite se svojih snova!
Dvadeset prvi vek je definitivno vek interneta i društvenih mreža. I ne znam da li ste ili koliko ste svesni, ali mi živimo u vremenu koje je nekada bilo samo naučna fantastika. Budućnost je sada! Imamo mobilne telefone koji su nam uz internet i društvene mreže dali tu nestvarnu mogućnost da pokrenemo brend, razvijemo biznis i da zaradimo. Vaš telefon nije samo telefon, on je vaš posao ukoliko znate da ga iskoristite na najbolji način.
Instagram, Facebook, Tviter, Tik-Tok, YouTube, to nisu samo društvene mreže, one su vaš biro za zapošljavanje, a na vama je odluka kojim ćete se poslom tačno baviti.
Ja sam svoj posao izabrao, ulažem u njega svoje vreme, trud, pišem, uživam, stvaram i ostavljam iza sebe trag. Vama svima od srca želim da sakupite hrabrost, donesete odluku i da date šansu nekom svom talentu koji će vam doneti više novca nego neki drugi posao koji biste radili na silu.
Za kraj, totalno je nebitno šta će drugi reći. Oni nisu vi. Oni vam ne plaćaju račune, ne oblače vas, ne kupuju vam hranu. Fokus na sebe, ne na njihove komentare i postanite ono što sanjate. Srećno!