PIŠE: IVANKA NOVAKOVIĆ
FOTO: IZ PRIVATNE ARHIVE
Liderstvo je zanatska kategorija. Možda zvuči grubo ovako izrečeno, ali je zasta tako. I to ne znači ništa ružno. Za mene je i medicina zanatska kategorija i advokatura i arhitektura, ništa drugačije od stolarstva na primer. Ja pod zanatom smatram sve ono što u sebi sadrži puno znanja, puno veština i jednu dozu autentične lične kreativnosti koja se ne da naučiti već dolazi iz suštine našeg bića i stalnog rad ana ličnom upoznavanju i samo-razvoju.
Ono bez čega liderstva nema su: vizija, komunikacija i donošenje odluka.
Zašto bez vizije nema liderstva?
Ima puno lidera jako zaintersovanih za svoje saradnike koji puno vremena provode sa njima, rade sa njima, razvijaju ih, rešavaju tekuće probleme sa njima, ali nemaju viziju. Pitate ih “gde su krenuli” u tom radu sa svojim ljudima, pitate ih kako izgleda njihova idealna budućnost za godinu, dve, tri…a odgovora nema već se najčešće vrate na tekuće probleme sa kojima se u radu suočavaju, objašnjavaju vam kako je teško, kako ima puno problema, pričaju o opcijama rešenja…deluju jako posvećeno, sigurno i jesu, ali oni nisu lideri.
Oni gledaju u drveće ne videći šumu. Opasnost toga je da ceo tim može da se nađe u pogrešnoj šumi, baveći se pogrešnim temama, rešavajući pogrešne probleme jer su se ti problemi prosto tu zatekli i treba ih rešiti.
Lider prvo sagleda šumu u kojoj se nalazi iz jedne više perspektive i onda donese odluku je li to prava šuma, treba li se njome baviti ili treba iz nje što pre izaći i otići u neku drugu šumu i tamo predano raditi.
Ako želite da prepoznate lidera pitajte ga “u šta gleda” i kuda je krenuo, kako izgleda najlepša moguća budućnost ka kojoj ide. Ako umesto vizije budućnosti priča o tekućim problemima koje rešava, to nije lider.
Tek nakon vizije dolaze komunikacija i donošenje odluka.
Ta dva atributa izdvajaju uspešne od manje uspešnih lidera.
Često umem da kažem da je svaki lider profesionalni komunikator.
Lider nikada ne radi sam, uvek radi sa ljudima, obraća se ljudima, usmerava ljude, motiviše, ohrabruje, ili nekad prekoreva, preusmerava… svejedno šta je u pitanju lider nužno mora da komunicira. Da bi ta komunikacija bila uspešna potreban je jedan preduslov: da voli ljude, da je iskreno i autentično zainteresovan za ljude i da uživa u radu sa ljudima. Mnogi nemaju ove sklonosti i zbog toga postaju eksperti a ne lideri, što je jednako vredno.
Samo autentična potreba za rad sa ljudima, volja i želja da se učini nešto što u drugim ljudiskim životima ostavlja traga vodi ka liderstu.
Treći oslonac liderstva je taj da lider stalno i u kontinuitetu donosi odluke. A predsulov za donošenje odluka je hrabrost i obazrivost kao polaritet kojim vrhunski lideri umeju da upravljaju a spoj ta dva vodi ka mudrosti.
I to je to.
Deluje jednostavno 🙂
Za mnoge i jeste.
Pitaju me rađaju li se lideri. I ja kažem: da!
Ima onih baš rođenih lidera. Kako ih prepoznajemo? Tako još od malih nogu pokazuju neku inicijativu da nešto promene, da nešto novo uvedu, probaju…to znači da imaju viziju nečeg novog. Okupljaju druge oko sebe da to sprovedu, pričaju im o tome šta žele da urade, ubeđuju, vode ka tome i naravno donose puno odluka na tom putu…čak i ako je ta vizija kojku su zamislili da naprave teren na male goliće i imaju gde da igraju fudbal.
Ali čak i takvima nije na odmet da uče i o ciljevima i o komunikaciji i o donošenju odluka i unaprede svoje veštine liderstva, ili će ih neki koji se nisu “rodili kao lideri” ali su vredni i posvećeni u učenju ovog zanata prestići. Ima mnogo takvih koji sa velikom predanošću i posvećenošću uče sve te razne veštine iz ove tri kategorije i postaju uspešni lideri.
A oni najuspešniji?
E, oni imaju nešto posebno. To nešto se zove self leadership ili liderstvo nad samim sobom. To su oni koji shvate da tek kada sebe vode kroz život na pravi način tada mogu da vode i druge. To su oni koji stalno preispituju svoj životni pravac, put kojim su krenuli, način kojim idu tim putem… oni koji sebe iznova i iznova istražuju i menjaju jer znaju da je promena jedina kategorija koja nam osigurava kontinuitet i prosperitet. Jer liderstvo, ako ga sagledamo iz najšire perspektive, uvek je put ka promeni…
Gde ste vi na putu liderstva?
