DEKODIRANJE U PRAVCU OŽIVLJAVANJA

PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ
DIZAJN KAPUTA: JELENA BLEČIĆ
INTERVJU: JELENA BLEČIĆ

JELENA BLEČIĆ, ROĐENA U BEOGRADU 1974. GODINE. OSNIVAČ I UMETNIČKI DI­REKTOR DIZAJN PROJEKTA FUN FAN. BAVI SE SLIKARSTVOM, AUTORSKIM DIZA­JNOM, TEORIJOM STVARALAČKOG IDENTITETA, PRIMENJENOM PSIHOLOGIJOM. AUTOR PROGRAMA STVARALAČKE INTELIGENCIJE I STVARALAČKOG IDENTITETA, KOJI USPEŠNO PRENOSI KROZ SEMINARE I VOĐENE RADIONICE. PREDAVALA JE NA FAKULTETU SAVREMENIH UMETNOSTI, GDE JE OBAVLJALA I POSAO PRODE­KANA ZA MARKETING. STIPENDISTA DRŽAVE MEKSIKO. KAO VIZUELNI UMETNIK, JELENA BLEČIĆ AKTIVNO STVARA DVE I PO DECENIJE, ZA SOBOM IMA PREKO 20 SAMOSTALNIH IZLOŽBI I VELIKI BROJ KAMPANJA I PROJEKATA. POSLEDNJE IZLOŽBE REALIZOVALA JE U FRANCUSKOJ, HRVATSKOJ, CRNOJ GORI, SLOVENIJI, DANSKOJ, IZLAGALA JE I U MEKSIKU.

KOLIKO JE DAR KOJI NOSIŠ U VIZUELNOJ UMETNOSTI USUD ILI POKLON?

Život nikad nije savršen, takva je njegova priroda. Njegova lepota leži u prihvatanju istine, šta god nam se događa poklon je i poruka. Tada nam sve sa čim se susretnemo i sve što mi jesmo pred­stavlja neprocenjivo blago .

Sa druge strane, gde leži najiskrenija prirodna čežnja svakog deteta i svake odrasle osobe u kojoj, naravno, i dalje živi dete? U njegovom ras­cvetavanju beskraja potencijala i darova volume­na eteričnog bića. Kada prihvatimo sami sebe u potpunoj ukupnosti, ovim preumljenjenem dale­ko je lakše povezati se sa svetom oko nas i onim u nama.

Naš život se u vremenu raznovrsno raspliće. Ne postoji dete koje već rođenjem ne nosi u sebi ogroman broj kvaliteta, posebnosti, darova. Da­rovi nisu rezervisani samo za izabrane, duboko verujem… Istina je da sa njima treba znati.

Današnjom civilizacijom dominiraju neki drugi planovi. U pitanju su planovi više vezani za indu­strijsku revoluciju i društveni inženjering. Ogro­mna majka Zemlja, univerzum tek, uprkos svemu, umirujuće je znati, ukoliko poželimo i odlučimo, ima se gde poći, ima mnogo nekontaminiranih, zdravih a kompleksnih prostora, gde se snažno, duboko i nesmetano može biti ono što jesi. Veli­ka tema. Migracije ove vrste već su počele.

U skladu sa istinom koju sam prihvatila, priroda života nije savršena, moji lični darovi doneli su mi razne nezamislive čarolije i sagledavanja, ali sam morala da ih sama dekodiram, osvetlim, oži­vim. Da nisam, rasplet kroz vreme bio bi potpuno različit. Pomireno, sve vreme imam na umu da se rađamo bez uputstva za upotrebu, ali sa šalte­rima za informacije koje su po našoj meri i onim koji nisu, zato je važno da sebe što bolje upozna­mo, srazmerno ćemo umeti da razaznamo šta je naše, a šta ne.

Putujući tako uz stanke i kretanja vidljiva i ona ispod senke, neobično sam zahvalna na sidre­njima, savladanim preprekama, pobedama, uvi­dima i božanstvenih alhemijama koje su me snalazile. Sa jedne strane, imala sam okruženje koje sam dobila, kasnije prepoznavala i birala, a u kom se moja indiviua rascvetavala. Dimen­zije inteligencija umnožavale su se raznovrsno i neslućeno, a sa druge strane bilo je više nego dovoljno tačaka u kojim sam imala priliku da se preslišam, proverim, oslušnem gde poći kako bih ostala na stazi svoje svrhe. Kroz ta raznovrsna slivanja, samospoznaje, ogledanja, samomotiva­cija je rasla i bila uz mene. Nikog nismo ugroža­vale živeći suživot obojen istraživanjem, posma­tranjem, svedočenjem u sopstvenoj svakodnev­nici i onoj oko mene itekako. Zagrlila sam sve i trošim najbolju moguću verziju lepote trajanja sa težnjom da budem sve ono što jesam, isključuju­ći život po tuđim vrednostima, ali zato ispunjen ljubavlju, predanošću, radošću, igri i suštinskoj lakoći postojanja. Danas su potrebna malo jača podešavanja i budnost kako bih što ređe bila u poziciji izazova standardizacije ili efekta pasiv­nog pušača, odnosno entropije energije u tom smislu. Rastemo sve vreme trajanja i čuvamo naše unutrašnje dete, bez njega ništa, znali mi to ili ne… Dobro smo ako razumemo šta nam se dešava i ako imamo dogovor sa sobom. U ovaj dogovor uključeno je i prihvatanje, razumevanje sadašnjeg trenutka na koji se lepi mešavina i na­dovez svega do sada sa čarolijom pomeranja, osvežavanja, revoluiranja, evoluiranja… Pretvori­lo se u umetnost življenja jednostavnog malog, velikog, našeg života, istovremeno u radosti pre­poznavanja, svedočenja i ljubavi za umrežavanja na frekvenciji.

ŽENA SVETA, KOJA SVOJE UNUTRAŠNJE BOGATSTVO IZRAŽAVA KROZ DIZAJN, SLIKARSTVO, AUTORSKE PRO­GRAME – DA LI JE TO STVARNO TVOJA STVARNOST ILI JE IZMAŠTANA?

Reč stvarno i stvarnost u vezi su direktnoj sa reč­ju stvaranje. Stvaranje je u direktnoj vezi sa ma­štanjem. Mašta je klica ne samo u mojoj priči, već je u korenu svega što je čovečanstvo izne­drilo, polazna tačka, bez nje nema igre niti slo­bode eksperimenta. Znanje, iskustvo, ljubav, rad, posvećenost, samodisciplina, samoodricanje, radovanje, istraživanje, igranje, maštanje… sklad međusobno povezanih i međuzavisnih strana. Sve gore nabrajano i upitano vidim kao jedan or­ganizam, celinu. Sebe vidim kao stanovnicu uni­verzuma koja granice drugačije sagledava i koja je sebi dala dozvole. Istovremeno ne bih bila sve što jesam da nisam stasala tu gde sam stasala.

GDE TVOJE STVARALAŠTVO NAJVIŠE DOLAZI DO IZRAŽA­JA?

Možda u slikarstvu, vreme će pokazati, neodo­ljivo je interesantan i melemno hranljiv proces otkrivanja, istraživanja novih polja razvoja unutar mog stvaralaštva.

DOSTOJEVSKI JE REKAO „LEPOTA ĆE SPASITI SVET“. U ČEMU JE SVRHA LEPOTE I LEPOG? I DA LI JE LEPOTA BEG OD STVARNOSTI?

Lepota je pre svega život u svrsi, nikako u ambi­ciji, tada živimo našu istinu koja nije savršena, ali je naša i mi smo je prihvatili, tada nam je lepa i znamo šta ćemo sa njom .

Tada je lepota istina, tada je stvarna i mi je na dalje stvaramo i oblikujemo živeći život koji nije savršen, no ipak je veoma lep.

NAKON PREĐENOG STVARALAČKOG PUTA, KOJE ZA­KLJUČKE IZVLAČIŠ? DA LI JE PLANETARNA ESTETIKA NA ISTOM NIVOU KAO LOKALNA AUTENTIČNOST?

Ako je posmatram kroz prizmu istorija i kultura starih civilizacija, planetarna estetika jeste na istom nivou sa lokalnom autentičnošću, jedno­stavno je, univerzalne vrednosti možda jesu po­ljuljane, ali nisu nestale niti će, period u kom smo mi sada jedan je treptaj u vremenu, svedoci smo nametanja globalizacije i tendencije pokušaja da kao društva i kao individue zaboravimo ko smo sa željom da se raznovrsnost i autentičnost de­valvira. Svaki trend, pa i ovaj globalistički, donosi neko osveženje, ako smo dovoljno budni da sa­gledamo, pokupićemo benefite i ostati svoji. Tu je i pitanje ako je neko jači ne znači da je bolji, ali i pitanje šta znači biti jači i da li je u pitanju staza na sto metara ili maratonska trka. Ko će ostati – opstati na kraju.

Glavni zaključak je da veštačkoj inteligenciji koja je danas sve prisutnija na svim nivoima, vertika­lama, horizontalama, i dalje možemo stati na put našom nepredvidivom stvaralačkom inteligenci­jom. Izvorišta suštine su i dalje na pratežištima, praznanjima i pravrednostima svih dimenzija.

Takođe, kada je stvaralački put istinski, blagoslo­veni ste osećajem večitog početka, osećajem ve­čitog učenika koji sve vreme ide dalje, onog koji rado deli znanja i hitajući u susret rascvetava nova.

KADA SE U NAJLEPŠEM SVETLU IZBRUSILA TVOJA AU­TENTIČNOST?

Nisam sigurna koje je svetlo najlepše, da li ono dok je još klijalo gotovo neprimetno ili kada su se pojavili prvi oblici koji jasno ukazuju – u ovom momentu mi je neodvojivo.

DIZAJN ŽIVOTA JE PUT, RAD, PROMIŠLJANJE, INSTINKT ILI..?

Vremenom, iskreno i časno, slagala sam slike u slici, shvatila sam da ih želim predložiti i kao temu za razmišljanje. Nastao je program, razvojni, sa univerzalnom tematikom, nudi alate i tehnologije kojim tačnije možemo osvojiti umetnost življenja i umetnost trajanja. Nazvala sam ga Tehnologija svaralačke inteligencije. U pitanju je sistemati­zovani komplet tema kroz koje možemo doći do tačke redizajna percepcije sopstvenog života. Glavni auto-put je umetnost življenja i umetnost trajanja. Njega čini nekoliko traka. Želimo li biti vlasnici naših života? Želja se neće sama ostva­riti. Kombinacijom osluškivanja i posmatranja, rasta, učenja, prepakivanja, tačnog obnavljanja, stimulisanja, podrške, pauza, promena tema, ri­tma, algoritamsko vođenje. Sve je to život kome smo se prepustili, a koji oblikujemo, dizajniramo . Ideja je da ostane svež i u skladu. Naša svakod­nevnica, život naš ukupno, čine različite među­zavisne i međupovezane komponente i o tome se veoma malo govori. U zavisnosti koliko se du­boko upustimo u lični razvoj, on u paketu donosi inovaciju, ma šta da je tema.

Vrlo je jednostavno, zapravo, sve je u direktnoj vezi. Veoma je važno da sagledamo najširu sli­ku – kako je spolja, tako je unutra. Značajno je da obratimo pažnju šta jedemo, čime se hranimo. Kada kažem hrana ne mislim samo na ishranu, već i na hranu i vitamine za dušu, takođe kako provodimo vreme, koliko nam je dobro u društvu nas samih, da li primećujemo finese, informacije koje nam naša podsvest šalje, koje nam govori naša fiziologija. Takođe, sa kim provodimo vre­me, družimo se, radimo, znamo li da dekodiramo i u kojoj meri? U dizajn života ubrajamo i vešti­ne balansiranja, harmonizacije u svakodnevnici, spretnost da prepoznamo šta u nama traži da bude obnovljeno, a šta da odmori i predahne. Di­zajn života uključuje oblikovanje dnevnog ritma, ali i onog na duže staze. Na dizajn života utiče i sve što nas okružuje, šta smo odenuli, obliko­vanja prostora u kom živimo, radimo, boravimo. Kompleksna tema, ali važna, nisam sigurna da li sam izabrala dobar momenat da je raspišem, jer u mojoj želji da budem sažeta može ostaviti utisak prekomplikovanog, zapravo nije, iako traži izvesno posvećenje, nije kozmetička intervencija. Vreme u kom smo danas čini da refleksno pože­limo da se sve savlada brzo. Lagano osvajanje promene, uz prirodno zapinjanje, donosi temeljne uvide sa kojima zaista možemo trajati kao životni stvaraoci. Svima nam želim život pun ljubavi, mira i uvek nove sveže energije koju sami obnavljamo, čistimo, hranimo za celovekovna pomeranja gra­nica večito iznenađeni i obradovani dostignutim.

KOLIKO JE VAŽNO DA RAZUMEMO KAKO TROŠIMO ŽI­VOT I IZAZOVI KAKO BI TREBALO DA IZGLEDA IDEALAN ŽIVOT?

Živeti radost, videti lepotu, biti lagan, nije fraza niti je pljuni, pa zalepi. Dostižno je. Preporučujem uvek imati na umu da uputstvo za upotrebu na­ših života nismo dobili. Jedino vredi da živimo u našim vrednostima, do njih možemo doći shva­tavši postepeno šta sve u nama živi, čemu smo dali prostor, šta je od svega zaista naše i po na­šoj meri, šta smo utkali, a želimo da sačuvamo ili ne želimo.

Čije sve glasove čujemo, koliko dobro i jasno ču­jemo naš glas? Da li umemo sa sobom da komu­niciramo?

Jedino tako vidim mogućim da živimo život po sopstevnoj meri – veoma je važno da sebi damo dozvolu .

NA ČEMU TRENUTNO RADIŠ? DA LI JE TO NEKA NOVA OBLAST?

Trenutno uzbudljiv stvaralački period, iako je više ispod radara. Ponekad mi prija da procesi u koji­ma sam teku, bez bližih pojašnjenja, dok mome­nat ne sazri.

TEMA MARTOVSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „MY LEADERSHIP STYLE”. KAKO IZGLEDA TVOJ?

Mi ne radimo na baterije, već na volju. Mi smo u punom kapacitetu kada živimo ljubav i radost, odnosno kada živimo svoju svrhu.