PIŠE: MARIJA GRUJIĆ BEPA
Ko shvati zakone preobražaja, postaje gospodar svoje sudbine. Ji Đing, Knjiga Promena
Dobro došli na Randevu sa Muzama. Čiji bi podnaslov mogao da bude Proces stvaranja sa srećnim završetkom. Ili Vodič za osluškivanje, razumevanje, izražavanje i brendiranje lične ludosti. Rekla bih i autentičnosti. Da se ova divna reč nije pohabala mnogim svojim neautentičnim korišćenjem.
To je zlatna nit svih mojih bavljenja. Struktura čudesnog. Inženjerija Fantazije. Traganje za spoznatljivim u nespoznatljivom. Sa najdubljim uvažavanjem za misteriju. Za nespoznatljivo. I bez ekstra mudrijašenja. To Muze nikako ne vole.
Knjiga koju držite u rukama ima svoju istoriju. Nastala je početkom 2018. U vreme kada je izašao Virtuoz svakodnevice. Moj drugi roman. I kada sam poželela da bolje razumem svoje stvaralaštvo. I proces stvaranja. Jer, kad osetite slatki nektar Stvaralaštva… nijedan drugi mu nije ni blizu. I želite da ga doživljavate što češće možete. A znala sam vrlo dobro i kako je kada stvaralaštvo stoji. Kada ne teče.
Tih dana me je na zajednički eksperiment pozvala Milica Bubanja. Moja draga inspirativna prijateljica. I vrlo plodna autorka. Pozvala me je da još bolje razumemo moje Muze. Kada se postavi dobro pitanje, delo se samo napiše. I već u avgustu te 2018. godine održala sam prve radionice. Fruškogorske randevue sa Muzama. Raskošne veganske autorske gozbe za sva čula. Koje su pratilie i obogaćivale temu Randevua.
Fruškogorski Randevui sa Muzama su se pokazali kao opšti miljenici. Od prve najave. Za četiri godine je nekoliko stotina mojih studenata ušlo u klub Miljenika Muza. Na talasima dosadašnjih fruškogorskih Randevua nastalo je toliko dobrih i uspešnih projekata. Umetničkih i životnih dela. I svi nekako posebno uzdahnemo i udahnemo dah magičnog i vanvremenskog, kada god na te trenutke i pomislimo.
Ovaj rukopis je bio namenjen najpre mojim studentima. Kao njihov lični vodič za proces stvaranja. Sa srećnim završetkom. A kada sam tokom godina uvidela rezultate koje je donosio… rešila sam da ga podelim sa Svetom.
Randevu sa Muzama se sistematično i životno utemeljeno bavi razumevanje stvaralačkog procesa. I razvojnim putem Stvaraoca. Što nije ništa drugo nego razvojni put našeg bića. Počeviši od razumevanja naše individualnosti. Autentičnosti. Preko integriteta. Da svoje ideje shvatimo ozbiljno. A sebe malo manje ozbiljno. Da bismo mogli da ih razvijemo. Odnosno razvijamo. Svakodnevno. Posvećeno. Prateći proces do samog kraja. Ne zaboravljajući ni veliku srčanost i istrajnost koja su neophodne za deljenje sa svetom. I brendiranje lične ludosti. Autentičnosti.
Namenjen je svima vama koji želite da se pozabavite svojom stvaralačkom energijom. Da biste je bolje razumeli. I bili još kreativniji. I svima vama koji osećate da kreativnost u vama tinja. I koja iz nekog razloga u vama i ostaje. I vama koji osećate da vam vaše divne ideje izmiču. Da ih iz nekog razloga ne ostvarujete u punom kapacitetu. I vama koji se doživljavate kao „nekreativni inženjeri“. Da vas podsetim da unutar svake Inženjerije čuči neka Fantazija. I da vam kažem da su družeći se sa mnom, mnogi „dosadni inženjeri“ postali vrlo plodni stvaraoci. Inženjeri sopstvenih Fantazija.
A vama kažem da Muze nisu privilegija odabranih. Bogom danih. Čekaju svakog od nas. Da im napravi neki dobar ambijent. U koji će voleti da dolaze. Samo čekaju da im zakažete randevu. I nemojte dugo da ih držite u čekanju. To nikako ne vole.
I ne čuvajte svoju kreativnost za velika dela. Za nekada. Negujte je stalno. Za početak se picnite. Malo više se izrazite. Obogatite svoj ambijent. Kupite neki divan buket cveća. Pustite muziku koju volite. Pokrenite telo. Obucite se za delo koje želite da nastane. Pišite nadahnute sms-ove. Naročito budite kreativni u automatskim odgovorima na mailove. Razvijajte poetiku i u đubretarskim projektima. I pratite čudo koje se dešava. Jer, ne može iz neosmišljenog rutiniranog življenja nastati uzbudljiva kreacija. Kaže moja matematika. I ovaj vodič za kreativno življenje u svakodnevici.
A kada se upitam kao što se sada pitam… A koga briga za moje Muze? I za moj Randevu sa Muzama? Podsetim se da one ne podnose ovakva pitanja. A ko sam ja da pišem o Muzama? To je privilegija Murakamija. Erike Džong. Džulije Kamerun. Elizabet Gilbert. Ah… Da. Naučila sam da svoje strahove zapišem. Oni se tako rastoče. I postanu komični. Zato sam rešila da sa svetom podelim Randevu sa Muzama.
A koga briga za moje Muze… to više nije moja briga. Jer moje stvaralaštvo ima dve namene. Jedna je da rasplete moje misli. Da ih poveže. Objedini. I u kontekst upakuje. Da bih mogla laka da idem svetom. A druga je da ga podelim sa Lepim mojim Svetom. Bez štekanja. Bez zadrške. I zaštite. Muze to nikako ne vole. Eto to sam rekla Milici o mojim Muzama.
Hvala Milici na fantastičnom pitanju. Koje me je odvelo do ovog trenutka sada. I hvala svim mojim studentima. Miljenicima Muza. Koji su mi poverovali. I krenuli putem svojiih kreativnih projekata. I ovom rukopisu dali života. Duboko sam zahvalna i svim učesnicima procesa nastanka knjige. Koji nije mali. Od lektorke Nevene. Koja razume i poštuje moj autentični izraz. I „mekano“ me lektoriše. Preko dizajnerke Mine. Koja je naslutila i u materijalizovala moje vizuelne želje u „malu crvenu knjigu“. Svima vama koji ste rukopis pročitali u radnoj verziji. I dali mi svoje mišljenje. Sugestiju. Osvrt. Neki od njih nalaze se na koricama. A neki su ostali zabeleži u mom srcu. Da ne zaboravim ni moje prijatelje. Štampariju Futura. Koja je zadužena za konačnu Inženjeriju Fantazije. I za knjigu koju sada držite u rukama.
