PIŠE: JASMINKA GRUNČIĆ, M. SC. ECC., POSLOVNI I NLP TRENER
Veliki blagoslov je započeti radni dan u zoru. Moj tajming je ostao isti i za vreme vanrednog stanja. Početak se pomerio za nijansu, sa 5h na 5.30h. Ali i ta beznačajna promena je izazvala niz drugih pod uticajem okolnosti.
Proteklih nedelja sam razumela šta znači kada nas priroda pošalje na kolektivni godišnji odmor. Majka zemlja je dala naredbu da svi usporimo i da malo razmislimo o našoj budućnosti. A kada čoveka prisiljavate da uspori tempo, očekivano je da će se suprotstaviti. Proradiće inat, naročito kod onih koji su ranije bili u stalnom pokretu. Verujem da je većina od nas već do sada završila veliko spremanje svog doma, a možda uzela da poslaže po jedan puzzle. I kako vreme prolazi, nestaju nam ideje kako da ispunimo svoj dan. Radni dani su kao vikend, vikendi su kao godišnji odmor. I tako postajemo sve manji i sve mirniji, jer se sve više i više suočavamo sa onom tišinom koja je potrebna za istinsku promenu.
Ništa neće biti isto kao što je bilo ranije kada se završi period vanredne situacije. Promeniće se naše okruženje, prilike, mogućnosti, jer ćemo se i mi sami promeniti. Sada je vreme povlačenja i analize. Ograničenja u kretanju, smanjeni lični kontakti, nagomilano slobodno vreme, izloacija su modeli uticaja da dođe do promene kod nas.
A to je suština. Promene kreću iz naše duše. Stari sistem se narušava. Ostaju samo ruševine koje treba očistiti. I kao što leptir doživi metamorfozu u svom učaurenom privremenom domu, tako ćemo i mi izaći iz ove situacije i ponovo poleteti.
Nemoguće je graditi nešto novo na starom sistemu. Na ruševinama se ne gradi nova kuća. Setite se samo situacije kada pukne mala cev u kupatilu. Sigurna sam da ćemo nakon popravke napraviti veliko spremanje, očistiti svaki kutak od prljavštine, dezinfikovati površine i drugačije dekorisati taj prostor, makar bi uneli samo jednu promenu. Isti je slučaj kada izgubimo znatan broj kilograma i porušimo stari sistem stila života. Sa zadovoljstvom ćemo promeniti garderobu, jer stara više nema funkciju. Nećemo više nositi dva broja veću odeću.
Sistem je sada poremećen. I to nije mogućnost za novi početak. Ja to tumačim obavezom da gradimo nešto bolje i funkcionalnije, lepše i plemenitije u odnosu na prošlost. Od A do Ž. Od samog temelja. Jer kada promenite samo jedan mali deo u osnovi, on će izazvati promene poput kamenčića bačenog u vodu koji širi oko sebe sve veće i veće krugove talasa.
Kriza iskristališe problem i ukazuje na tačku gde je potrebno da započnemo sa promenom. Uveliča ono što je dobro, ali i ono što je loše. Dobro postaje boljim, a loše još gorim. Sada je vreme da otklonimo ruševine i da započnemo gradnju.
Dobili smo priliku da se utišamo i da razmislimo:
– kakav posao želim za sebe,
– kakav život uopšte želim u budućnosti,
– koja osoba iz mog okruženja mi oduzima snagu,
– kome treba da poklonim više pažnje i ljubavi,
– za šta sve mogu da budem zahvalna,
– šta bih volela još da naučim,
– koliko se brinem o svom zdravlju,
– koju naviku je važno da promenim,
– šta mi više ne koristi u životu…
I kako budemo nizali pitanja, tako će se otvarati nova i nova, usmeravajući nas do samog temelja u procesu uvida.
Prošlost je naš veliki učitelj. Daje nam sliku uzroka koje su nas dovele do sadašnjosti. Ali da bismo promenili budućnost, promene se moraju dešavati u sadašnjem trenutku. Od A do Ž. Sada je vreme odluka, vreme da otklonimo ruševine i prljavštinu, vreme da gradimo budućnosti sa taktičim koracima:
– šta ću od sada raditi drugačije,
– kakav će mi raspored dana to omogućiti,
– na čemu treba da proradim, šta treba da vežbam,
– kakav raspored prioriteta će mi koristiti,
– koga želim da upoznam,
– koji put me vodi do postavljenog cilja,
– kako da izgadim novu naviku…
I kako se nižu nova pitanja, tako se gradi i naš obnovljeni život, jer su nam se i uverenja promenila.
Nije šablon reći da sve počinje od misli koje se pretvaraju u reči, a reči u dela kojima stižemo do cilja.
Zamislite situaciju kada bi nakon ovo vanrednog stanja svaki čovek izvršio kod sebe samo 1% promena. Samo po jedno uverenje. Kako bi naš život izgledao? A 1% nije mnogo, zar ne? A tih 1% će izazvati lavinu drugih promena koje će izgraditi bolji sistem na čvrstijem temelju. Šta ćete vi promeniti u tih 1%?
