PLAYFULNESS – IGRA I RAZDRAGANOST KAO FAKTOR ZDRAVLJA I DUHOVNOG MIRA

PIŠE: PROF. DR THOMAS PETSCHNER
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

Mnogi lekari starih kultura, poznati vidari, šama­ni širom sveta, kao i moderni doktori holističkog pogleda na zdravlje, dele zajednički stav da nisu samo biljke ili lekovi koji se korste pri tretma­nu odlučujući za uspeh lečenja, nego da skoro istu ulogu zauzimaju igra, muzika, pesma, smeh i ples. Sa stanovišta kvantne medicine to je jed­nostavno objašnjivo, jer svaki od ovih elemena­ta ima svoju frekvenciju i samim tim fiziološ­ki uticaj na nas. Kad pacijent nije upoznat sa tom tematikom, ali jednostavno veruje da svi ti performansi imaju bar istu vrednost kao far­maceutske hemikalije, to mu već menja stanje duha, pa i samo to verovanje u proces izlečenja postaje vrlo prijemčiv lek.

Nemojte me pogrešno shvatiti, ja nisam protiv lekova koji takođe imaju svoje opravdanje pri lečenju. Ali farmakološko delovanje u medicini je fokusirano na nezdravi deo pacijenta, dok se duhovni, mentalni i emocionalni elementi bave jačanjem dela koji je zdrav. Time ga možemo osnažiti i pomoći pacijentu da proaktivno izleči ostatak svog telesno-duhovnog bića. U tradi­cionalnim naukama, medicini, farmakologiji i industriji za razvoj lekova, ovaj efekat se zove placebo i na njega se većim delom gleda kao na mističnog neprijatelja. U okviru testiranja efikas­nosti novih lekova, pacijentu se daje pilula soli ili glukoze i kaže mu se da je to novi lek. Mno­gi lekari počinju taj proces sa velikom dozom skepse: „Baš mi je žao što ovi pacijenti stvarno veruju u sve što im kažemo“, ali ga završe sa još većim iznenađenjem kada dođe do “neobjašn­jivog” oporavka i pacijenti stvarno ozdrave – bez “pravih” lekova.

Nedavni eksperimenti sa placebom su bili još neverovatniji, jer je ljudima otvoreno rečeno da im je data placebo pilula i da ona leči samo ako oni veruju u nju, pa se većina njih ipak oporavila. To znači da postoji nešto nematerijalno, duboko ukorenjeno u nama, a što je neophodno potreb­no za oporavak. Naš mentalni focus i duhov­na snaga je vrsta vere snažnog delovanja koja pomaže da ostanemo zdravi i postanemo bol­ji. Dakle još jednom, ne kažem da bi trebalo da prestanemo da razvijamo nove lekove, ali kažem da bi trebalo da prepoznamo važnost placeba kao ogledala naše duhovne snage. Interesantno je da reč placebo potiče iz istog verbalnog kore­na, a znači: zadovoljstvo, šala, humor.

Čak je i otac moderne medicine Hipokrat u svojoj bolnici na ostrvu Kos održavao stalne predstave igrača, pevača i klovnova u čvrstoj veri da rados­no raspoloženje pacijenata utiče na isceljivanje i da ih treba održati srećnim i vedrim i nakon zvaničnog završetka procesa lečenja. Pa šta je onda bolje nego imati u svakoj bolnici i doktore klovnove sa njihovom igrom i razdraganošću kao lek, bez neželjenog efekta i paradigmu pla­ceba?

Krajem 80-ih i početkom 90-ih četiri medicina­ra: Peč Adams, Peter Špicer, Berni Voren i moja malenkost smo na raznim stranama sveta puni entuzijazma pokušali da unesemo humor, smeh, igru i razdraganost u bolnice. Ali umesto ra­zumevanja, svi smo već u startu bili odbijeni, jer su profesori i lekari na visokim pozicijama sma­trali da humoru i smehu nema mesta u medicini i da eksperimentišemo negde drugo. Ali samo desetak godina kasnije, medicinski sistem je postao malo otvoreniji, jer je počeo oprezno da apsorbuje alternativnu medicinu i polako shva­tio da akupunktura, masaže, homeopatija, re­fleksologija i mnoge druge stvari imaju pozitiv­no delovanje.

Kako se informacija o uspesima komplementa­rnih terapija sredinom devedesetih proširila, a uz to nastala i velika potražnja za novim tera­pijama, klinike su napravile istraživanja i počele čak to i da subvencionišu. Medicinski sistem je bio prinuđen da prizna komplementarnu medic­inu legitimnom i da se postavi humanije prema potvrđenim sistemima lečenja. Čitav koncept holističke medicine postao je polako prepoznat od strane dovoljnog broja stručnjaka, ustanova i zakonodavaca. To je konačno omogućilo da i doktori klovnovi postanu nešto više od margin­alne figure. Uz akademsko obrazovanje, “medi­cal clowning” priznati su integralni deo holističk­og sistema lečenja, donoseći smeh, razigranost i momente sreće obolelima (kojima je pomoć najpotrebnija), kao i njihovim opterećenim čla­novima porodice, a naravno i medicinskom os­oblju.

Mnoga istraživanja su dokazala da smeh i sposobnost razigranosti u svakodnevnim situ­acijama, na poslu, pri porodičnim konfliktima, socijalnim kontaktima, pomažu odraslima da smanje nivo stresa, kako za sebe, tako i za one oko sebe. Igrajući se i koristeći humor, ljudi ta­kođe postaju posmatrački svesniji i saosećajni­ji. Ustanovljeno je i da im se učestalost stanja dosade smanjila, da imaju jaču volju da nešto novo nauče i stvaraju širi krug prijatelja. Posled­nje studije jasno pokazuju da ljudi koji su voljni da puste i razvijaju svoju razigranu (ili kako se to ponekad pogrdno nazove “detinjastu”) stra­nu imaju bolji osećaj za dobro raspoloženje i da su već samim tim rado društvo u skoro svim okruženjima.

Bez obzira na nečiju pojedinačnu reakciju ili uv­erenje o korelaciji između naše duhovne snage i tela (koje je samo materijalizovana energija), važno je pokušati da shvatimo fiziologiju poje­dinaca koji imaju duhovni kapacitet uslovljavan­ja telesnog zdravlja. Najnovija istraživanja po­kazuju da redovna meditacija može poboljšati i mentalno i fizičko zdravlje. Osnovna ljudska priroda je osnovana na jačini saosećanja, kao i želji za radošću i srećom. Veći deo patnje koju stvaramo je direktan proizvod našeg otpora da se otvorimo prema nepoznatim temama, lenjo­sti da naučimo nešto novo, neinformisanosti, arogancije jer smo u sopstvenim očima veoma važni, kao i ograničene emocionalne inteligenci­je.

S druge strane, mi isto tako imamo mogućnost stvaranja boljeg i zdravijeg života sa više radosti i sreće. Razmišljanje samo o negativnim aspek­tima života ne pomaže u pronalaženju rešenja i samo uništava duševni mir. Da bismo postigli pozitivne promene nije dovoljno samo imati žel­ju za njima. Mi moramo jasno definisati šta bis­mo sve trebali uraditi na našem ličnom razvoju, kao i odrediti vremenski period za razvoj našeg duha i tela. Ali ako ne koristimo oštar fokus na sva znanja i duhovnu jačinu osnovne ljudske prirode, naše želje za promenom će ostati samo neostvareni snovi.

Ja već decenijama razvijam naučne postavke holističkog pristupa životu i tražim široku plat­formu kako bih pomogao svima da budu zdra­vi i srećni. Volim osmehe i moja je želja da ih više svuda vidim, ma koliko težak bio naš život. Ali ako želimo te prave, iskrene osmehe pune životne energije, moramo pogledati malo dublje u same sebe i svesnim radom stvoriti razloge zbog kojih se oni pojavljuju. Naš život toliko za­visi od drugih da je u osnovi našeg postojanja te­meljna potreba za ljubavlju i poštovanju svakog čoveka i njegovih individualnih osobenosti. Zato je dobro negovati autentičan osećaj odgovorno­sti i brige za dobrobit drugih.

U današnje vreme se većina ljudi trudi da zaradi što više para i time ostvari određeno materijalno bogatstvo. A zamislite samo naše pravo bogat­stvo ako bi samo trećinu te energije usmerili na igru, pesmu, smeh, razdraganost, saosećanje, bezuslovnu ljubav i sve ono nematerijalno što se ne može ničim kupitu, a što nas zaista čini srećnim. I ako ponekad osećamo da ne može­mo puno učiniti kao pojedinci i mislimo da smo premali da bismo napravili neku promenu, seti­mo se samo kako izgleda pokušaj spavanja sa komarcem u sobi.

Kao pojedinci možemo da utičemo na sopst­vene porodice. Decu ne zanimaju razlike u na­cionalnosti, veri, rasi, političkom opredeljenju, novcu… Sve dok se njihovi pratioci smeškaju deca se osećaju sigurna i igraju se zajedno i srećno. Samo kako odrastamo, zbog nedovol­jnog obrazovanja, dogmatskog uticaja okoline, prevelikog značaja koji smo sami sebi dodelili i fokusiranja na sekundarne razlike među ljudi­ma, stvaramo probleme koji ne bi postojali da nije naše mentalne orijentacije. A ona može uti­cati od naše porodice preko naše zajednice do naših nacija od kojih se sastoji čovečanstvo – a njemu danas treba mir više nego ikad.

Pravi heroj nije onaj koji ide u rat da oružjem dokaže kako je u pravu, već je heroj onaj koji čistim duhom, igrom i smehom pobedi prvo svoj sopstveni ego, bes i mržnju. Budite sigurni da svako od nas može da napravi promenu u svetu i zato počnite već danas: udelite osmeh svakom koga sretnete i uživajte u magičnim reakcijama univerzuma… Keep smiling!