PIŠE: ANIMA MUNDI
INTERVJU: ZORAN TODOROVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE ZORANA TODOROVIĆA
ZORAN TODOROVIĆ, JEDAN OD 10 VODEĆIH SVETSKIH TENORA. BEOGRAĐANIN, KOJI JE SVOJU KARIJERU ZAPOČEO DEBIJEM NA SCENI BEČKE OPERE U MADAM BATERFLAJ, DA BI TE 1994. GODINE NASTUPIO KAO PRINC LEOPOLD U NOVOJ PRODUKCIJI LA ŽUIV, UZ NILA ŠIKOFA I SUAL ISOKOVSKI. IAKO JE KARIJERU ZAPOČEO KAO LIRSKI TENOR, RASPON NJEGOVOG GLASA OMOGUĆAVA MU DA PEVA DRAMSKE ULOGE. NASTUPAO JE U NAJZNAČAJNIJIM TEATRIMA MEĐU KOJIMA SU: BAVARSKA DRŽAVNA OPERA, SEMPER OPERA U DREZDENU, NEMAČKA OPERA I DRŽAVNA OPERA U BERLINU, HOLANDSKA OPERA, TEATAR LA MONE U BRISELU, BEČKA DRŽAVNA OPERA, OPERA SAN FRANCISKA, OPERA LOS ANĐELESA, TEATAR KAPITOL U TULUZU, MARSEJSKA OPERA, KRALJEVSKA OPERA KOVENT GARDEN, KAO I NA FESTIVALU U BREGENCU I U NARODNOM POZORIŠTU U TOKIJU, POD PALICOM NAJZNAČAJNIJIH DIRIGENATA NAŠEG VREMENA. EDITA GRUBEROVA GA NAVODI KAO NAJDRAŽEG PARTNERA.
ZORAN TODOROVIĆ OBELEŽIĆE 25 GODINA UMETNIČKOG RADA 28. SEPTEMBRA 2019. GODINE, NA SCENI MADLENIJANUM, U BEOGRADU.
NASTUPALI STE U OKVIRU SARAJEVSKE VEČERI MUZIKE 2019. GODINE. DA LI STE ZADOVOLJNI REPERTOAROM I IZVEDBOM? KAKO JE REAGOVALA SARAJEVSKA PUBLIKA?
Sarajevo je grad moje mladosti. Za taj period me vezuje toliko divnog sećanja da mi je dolazak u Sarajevo uvek velika radost. Nakon operskog gala koncerta, kojim smo pre nekih osam godina ponovo oživeli festival, ovaj put sam imao priliku da gostujem sa meni jako dragim programom „Un Viaggio“, u kome sarađujem sa tri vrhunska umetnika. Program je protkan pesmama iz Španije, Italije i Latinske Amerike, Francuske, i uz to nekoliko solo numera našeg svetskog bandoneoniste Aleksandra Nikolića, kao i sjajnog gitariste Zorana Anića. Bilo je divno veče, uz predivnu podršku sarajevske publike.
GDE I PRED ČIJOM PUBLIKOM VOLITE NAJVIŠE DA NASTUPATE?
To je pitanje na koje se ne može konkretno odgovoriti, jer publika reaguje isključivo na emocije umetnika ili dela. Tako da je sigurno nezaboravno veče bilo kada sam pevao Lanselota u Susonovoj operi Kralj Artur na francuskom jeziku, za publiku pariske opere Bastille, ili Pollionea u San Francisku i Minhenu. Minhenska publika je imala prilike često da me viđa u divnim ulogama, tako da vam i to daje ekstra bonus kada izađete sami pred zavesu da uživate u svom aplauzu.
NA KOM JEZIKU SE PEVAJU NAJLEPŠE OPERE?
Volim da pevam na italijanskom i francuskom jeziku, ali ne mogu da odolim ni čarima Lohengrina na nemačkom jeziku. Uvek na kraju više odluči kvalitet muzike, nego sam jezik kad birate uloge koje želite uvrstiti u svoj repertoar.
KAKO SE PRIPREMATE ZA NASTUP? KAKO PRIPREMATE I ČUVATE GLAS – TO JE JEDINI INSTRUMENT KOME SE STRUNE I TIPKE NE MOGU PROMENITI. U FOAJEU NARODNOG POZORIŠTA U SARAJEVU STE MI OTKRILI DA PRED NASTUP VOLITE DA PIJETE VODU SA LEDOM. LED NE ŠTETI GRLU?
Pred velike nastupe, koji traže mnogo energije i još više koncentracije, pokušavam da provedem opušten i tih dan. U toku predstave, volim da pijem vodu sa ledom. Kod bilo kakve upale grla će vam doktor predložiti hladan sladoled pre nego topao čaj. Tu sam „tenorsku“ tajnu čuo od Pavarotijevog garderobera, koji je bio i moj u toku jedne produkcije Boema u Operi San Francisko. I poverovao sam ovom velikom tenoru, koji je znao i te kako da pazi na glas.
GDE VAS VODE VAŠI USPESI I PORAZI U ŽIVOTU?
Porazi su momenti koji vas razbude iz kolotečine i rutine u bilo kojoj profesiji. Na sreću sam ih imao retko, ali su mi uvek bili veliki izvori novih energija za dalje razvoje i dokazivanja u ovom prelepom, ali i vrlo kompleksnom poslu. Uspesi su vodili neminovno do novih avantura i ponuda u kojima se opet morate iznova dokazati i pokazati. Ali i jedno i drugo zatvaraju čarobni krug u kome se krećete sve do kraja vaše karijere. Primer je poseta tadašnjeg intendanta Opere San Fransico, koja mi je samo u jednoj večeri u Berlinu donela trogodišnju jako lukrativnu saradnju sa ovom operom. Rečenica jednog velikog agenta da samo poslednja predstava ima značaja je i te kako mudra. jer želi reći da na svakoj morate dati sve od sebe ako želite ići dalje u karijeri.
DA LI JE METROPOLITEN U NJUJORKU NEDOSANJANI SAN?
Ne baš toliko. Metropoliten je samo značajna operska kuća, koja se sigurno treba proći. Ali, ne po svaku cenu. Ja sam dva puta dobijao neadekvatne ponude koje nisam hteo da prihvatim. Mora ipak sve imati svoj cilj i meru. Ima puno značajnih operskih kuća u kojima sam imao sreće i privilegiju da nastupam da bih posle toliko godina divne karijere uopšte imao razloga nešto označiti nedosanjanim.
KO SU DANAS NAJVEĆE OPERSKE ZVEZDE?
Na ovo pitanje mogu samo subjektivno da odgovorim, ali to ne znači da su moje druge kolege manje zvezde. Marketing je danas, kao u svim drugim oblastima, jako važan faktor u stvaranju zvezda. Među njima ima opravdanih, ali i neopravdanih. Imao sam prilike da sarađujem sa puno njih i uverim se u njihove kvalitete i profesionalnost. Gruberova, Jonas Kaufmann, Gregory Kunde, Violeta Urmana… da navedem samo neka imena. Svako u svom žanru opravdava, po mom mišljanju, titulu „zvezde“.
SA KIM BISTE VOLELI DA NASTUPATE?
Oni sa kojima sam sanjao da nastupam su kao u nekom snu već postali moji partneri. Da li Domingo, Armiliato, Viotti, Zubin Mehta kao partneri, da li kolege kao što su Gheorghiu, Urmana, Gruberova, June Anderson, Damrau, Herteros, Leo Nucci, Renato Bruson, Željko Lučić kao pevači. Lista je mnogo duža nego što nam ovaj prostor dozvoljava da ih sve navedemo.
DA LI I DANAS, NAKON TOLIKO SCENSKIH NASTUPA, MOŽDA IMATE TREMU KADA IZLAZITE NA SCENU?
Naravno. Jedino što je trema pre bila pomešana sa strahom, a danas više umetnički naboj koji imate pred nastup u kome znate da i najmanja greška kvari umetnički doživljaj. Taj visoki nivo očekivanja operske publike od pevača vam u svakom slučaju donosi dozu treme pred nastup.
TEMA JUNSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „OD LJUBAVI SVE RASTE“. GDE STE VI USMERILI SVOJU LJUBAV?
Ljubav prema muzici me je dovela do ovoga što sam uvek sanjao da budem. Bez toliko ljubavi, ne bih bio spreman da toliko uložim i žrtvujem da dođem i do visokih ciljeva. Ljubav prema konjima i jahanju me je dovela do moje supruge sa kojom delim i tu pasiju već više od 27 godina. Radoznalost i ljubav prema životu me je dovela do divnih poznanstava i avantura. Bez ljubavi kao motora, nijedna krila se neće dovoljno moći razapeti za let u takve sfere sreće.
