PIŠE: ANIMA MUNDI
INTERVJU: BORIS MARINKOVIĆ
FOTO: IZ PRIVATNE ARHIVE
BORIS MARINKOVIĆ, GLUMAC ROĐEN U PARIZU, ALI I GALERISTA KOJI RADOVE UMETNIKA, SLIKARA IZ REGIONA, IZLAŽE U SVOJOJ „GALERIJI BORIS” U FRANCUSKOJ. PARISKOJ UMETNIČKOJ PUBLICI ČINI DOSTUPNIM AUTORE MLAĐE GENERACIJE SA PODRUČJA BIVŠE JUGOSLAVIJE.
NA NJEGOVOJ ŽIVOTNOJ MAPI SE UKRŠTAJU PARIZ I BALKAN, KOJIMA OVAJ MLADI I HRABRI UMETNIK HODI KROZ SLIKARSTVO I GLUMU.
KAKO SI DOŠAO NA IDEJU DA OTVORIŠ GALERIJSKI PROSTOR U PARIZU?
Pošto sam glumac po profesiji i pripadam umetničkom svetu, imao sam veliku želju da šaroliku i autentičnu umetnost sa Balkana približim svetu umetnosti Pariza i Francuske. Veliki podstrek i ohrabrenje za realizaciju svoje ideje sam pronašao u aukcijskoj kući Drouot.
ZAŠTO I KAKO PARIZ NA MAPI TVOG ŽIVOTA?
Rođen sam u Parizu i, sticajem tih okolnosti, taj grad se nalazi na mojoj životnoj mapi. Iako tu živim od rođenja, svakog dana se iznova divim raznih estetskim oblicima koje svetski grad umetnosti sam po sebi nesebično pruža.
KOJI IZLAGAČKI KONCEPT NEGUJE „GALERIJA BORIS“?
„Galerija Boris“ promoviše izlagački koncept mladih umetnika sa prostora bivše Jugoslavije. Za godinu dana od kad postoji, u galeriji su predstavljene četiri tematske, dve grupne i dve samostalne izložbe.
U GALERIJI SU SLIKE NAŠIH SLIKARA AUTORA IZ REGIONA. KAKO USPOSTAVLJAŠ SARADNJU SA NJIMA?
„Galerija Boris“ je otvorena za priču svakog umetnika kroz komunikaciju i zajednički dogovor. Za sada se pokazalo da je saradnja na dobrom putu, nadam se da će tako i ostati.
ŠTA JE DANAS U TRENDU U SLIKARSTVU? ŠTA FRANCUZI VOLE DA VIDE?
Umetnost izlazi iz okvira akademskih trendova i približava se modernom svetu kroz pop art i street art, što predstavlja novi umetnički izraz. Francuzi kao znatiželjan narod, uvek rado prihvataju ideje i novine modernog stvaralaštva.
ČIME SE „GALERIJA BORIS“ IZDVOJILA U ODNOSU NA MNOGE DRUGE GALERIJE U PARIZU? ŠTA GLEDALAC PREPOZNAJE KADA VIDI TVOJU POSTAVKU?
Jedinstvenost i novitet u odnosu na sve druge galerije se ogleda u tome što samo ona posetiocu donosi balkanski duh i stvaralaštvo. Gledaoci prepoznaju talenat i veliko emotivno angažovanje umetnika.
PRE PAR MESECI POSTAVIO SI IZLOŽBU I PREDSTAVU. SLIKAR JE ČITAO TEKSTOVE MOLIJERA. KAKO JE TO IZGLEDALO? DA LI ĆEŠ NASTAVITI SA TOM PRAKSOM?
Pre par meseci, organizovao sam grupnu izložbu devetoro umetnika. Taj koncept je u dosadašnjem umetničkom svetu nov. Iskoristio sam priliku da spojim više umetničkih oblika sa pozorištem. Poduhvat je iziskivao i moje angažovanje kao glumca i režisera ujedno, u vidu analize i približavanja Molijerovih tekstova umetnicima koje galerija prezentuje. To je kasnije poslužilo za nastanak koncepta „režija na platnu“. To znači da su umetnici, pored prvobitnih profesija – slikara i vajara, postali glumci kroz njihova dela.
U planu je da svake druge godine koncept „režija na platnu“ realizujem kroz analizu drugih dramskih pisaca.
KOJE SU TI POSTAVKE NAJDRAŽE?
Svaka izložba je priča za sebe. Propraćena je željom stvaralaca za uspehom, a ja sam tu da im u toj nameri pomognem. Poseban utisak na mene je ostavila prva postavka (posvećena Molijeru), jer je bila prožeta emocijama visokog intenziteta i spojem moje dve velike ljubavi.
KAKO ĆE IZLEDATI BUDUĆNOST SRPSKE UMETNOSTI?
Verujem u neiscrpnost ideja umetnika, ali da bi se umetnost razvijala u dobrom smeru, potrebno je veliko angažovanje i podrška mnogobrojnih aktera. Za sada mogu reći da publika ima pozitivne reakcije na našu umetnost, jer u njoj prepoznaje kreativni impuls i celokupni kvalitet dela.