PIŠE: PROF. DR SPOMENKA MUJOVIĆ, 75 GODINA, FORMER PROF. HISTOLOGIJE I EMBRIOLOGIJE NA MEDICINSKOM FAKULTETU U BG I DRUGDE
Upražnjavam vipassana meditaciju, po učenju svetovnjaka S. N. Goenke, od avgusta 1995. godine. Tada sam, oduševljena prezentacijom u SKC-u, sakupila i hrabrost i novac da odletim u Francusku na moj prvi desetodnevni kurs. Nije bilo letova iz BG, nego se išlo kombijem do Budimpešte, pa avionom do Pariza, pa vozom do vipassana centra na jugu… ČUDESNO! Pročišćavanje UMA kroz svoje fizičko telo (kroz svoje meso!). Za mene, kao lekara i naučnika, ta mogućnost je bila šokantno otkriće, kao i ono što sam konkretno doživela!
Od tada sam SKORO sve svoje godišnje odmore i slobodno vreme posvećivala vipassani. Sedela sam preko 25 desetodnevnih kurseva, nekoliko tzv. satipathana kurseva, nekoliko specijalnih + 2 x 20 dana; 2 x 30 dana, 2 x 45 dana! Služila sam kao volonter na preko 30 raznih kurseva, jer u ovoj tradiciji se SVE odvija na DOBROVOLJNIM PRILOZIMA i VOLONTERSKOM radu. Učitelji su svetovnjaci i novac za SVOJ život zarađuju svojom profesijom, a „učiteljuju“ volonterski pošto su sami prošli „sito i rešeto“ mrakova sopstvenog UMA. Oni tako daju svoju donaciju.
Zamislite kanadskog lekara koji svojih 15 slobodnih dana poklanja „studentima vipassane“, novim i starim, kao svoj POKLON njima, a pre svega DHAMMI – Budinom dragocenom učenju. Ovde nema klanjanja, ni kipova Buddhe. Prva tri dana nastojimo da koncentrišemo pažnju na SVOJ prirodni dah, da posmatramo prirodni dah na ulazu u nozdrve i u nosnim kanalima. Krajem drugog dana posvećujemo pažnju i osetima, osećajima, u regionu nosa i iznad gornje usne.
Poenta je da pripitomljavamo svoj UM da radi ono što mu „kažemo“. Taman počneš da posmatraš, a UM ode sa grane na granu u prošlost ili budućnost… Eeee, onda ga nežno, strpljivo, kao da treniramo divlju životinju, vraćamo na posmatranje prve fiziološke funkcije koja nas prati od rođenja do smrti, koja se inače odvija automatski, a koju MOŽEMO i posmatrati… ŽIVOTODAVNI DAH!
Četvrtoga dana kursa uvodi se VIPASSANA = sistematsko posmatranje prirodnih osećaja na svome telu. OSEĆAJI, dakle, kao što su bol, pritisak, toplota, dodir, pulzacije, vibracije, žmarci, trnci, itd. generišu se NON-STOP bez našeg svesnog učešća, kontaktom čulnih utisaka sa AUTONOMNIM nervnim sistemom i bunarom podsvesti, postoje tokom celog nam života na SVIM delovima tela i ODREĐUJU NAŠE PONAŠANJE! Mi smo ROBOVI osećaja na sopstvenom telu – oni mogu biti a) PRIJATNI, b) NEPRIJATNI i c) NEUTRALNI. Ti osećaji zapravo imaju zadatak da nas spašavaju, jer preko njih naša duboka podsvest (automatika koja nas drži u životu) STALNO komunicira sa našim telom i svesnim delom UMA. Mi toga normalno, neutrenirani, nismo svesni. I onda kada svesni deo UMA SPAVA, osećaji čine da se pokrivamo noću kada telo oseti hladnoću, ili se češemo na ujed komarca, a da se uopšte ne probudimo na primer.
Tokom 6 dana, studenti koji „sede kurs“, posmatraju prema preciznim instrukcijama, zatvorenih očiju, svaki delić svoga tela, ustanovljavajući koja vrsta osećaja postoji na tom delu tela. Počinje se od vrha glave i PREGLEDA se (skenira) kosmati deo glave, pa polako od čela naniže lice, pa rameni pojas, ruke i šake, pa prednji deo tela, zadnji deo tela, donji deo pa karlični pojas sa nogama i stopalima… Nastojimo da se NE IDENTIFIKUJEMO sa svojim osećajima. Samo „golo“ posmatranje i prihvatanje PRIHVATANJE realnosti takva-kakva jeste. Kao da smo naučnici ili lekari koji pregledaju nekoga, sasvim neutralno – MIRNODUŠNO. Održavamo SVESNOST I MIRNO-DUŠNOST, ma šta se događalo. Zna tu da bude i UŽASNIH bolova, grčenja u nekim delovima, povišene temperature itd., ali i perioda blaženstva.
Instrukcije često ponavljaju da SVI osećaji imaju istu karakteristiku: a) nastaju, b) traju neko vreme i c) nestaju – i zato nema smisla pridavati im ma kakav značaj. Takođe se često čuje da nijedan osećaj nema zapravo nikakvog bitnog značaja i da nas obavezno vodi u PATNJU ako se poistovećujemo, vežemo i pravimo od njih dramu… JER, skloni smo da potpuno nesvesno ŽUDIMO za prijatnim osećajima (daj mi još!) i da kao kugu odbacujemo, MRZIMO neprijatne osećaje. Tu kreće naše ljudsko ROBOVANJE: loše osećanje, pohlepa, zavist, nezahvalnost za sve što već imamo, preterano pridavanje značaja fizičkim i „duševnim“ bolovima, strah i briga, zla volja, neprijateljstvo i ZABLUDE SVIH vrsta.
Naši stavovi prema životu, prema sebi, drugim ljudima i pojavama su najčešće IZOPAČENI zabludama. Brzo se vređa naš mili EGO, pa čak i ubijamo zbog toga. Vipassana trening nam daje prostor za sagledavanje PRAVE istine neke situacije. „Passana“ na pali jeziku Budinog vremena znači „gledati običnim očima“, a Vi-passana znači sagledavati PRAVU ISTINU bez onih uslovljenih naočara, prekoncepcija, podrazumevanja, krutih stavova, ličnih naučenih „istina“ i slično. EMOCIONALNO SAZREVANJE par excellance! Poimanje celine svoga bića, ogromno poštovanje prema sebi i drugima, ljubav prema životu. Usidrite se! Proučite SVE detalje na www.dhamma.org i krenite u mnogo smisleniji LIČNI život.
Voli vas vaša profesorica Spoma!