MNOGO MOŽEŠ A NE ZNAŠ DA MOŽEŠ

PIŠE: AMRITA PAVAN KAUR, UČITELJ KUNDALINI YOGE, INSTRUKTOR HATHA YOGE, YOGA ENERGO TERAPEUT

Drugi deo života kod pametnog čoveka sasto­ji se u oslobađanju od predrasuda i pogrešnih mišljenja koje je stekao tokom prvog dela ži­vota. Čehov

Potrebna je hrabrost da odrasteš i postaneš ono što stvarno jesi!

*****************

Mnogo puta svako od nas je imao komentar: E pa, znala sam ili znao sam!!! Ali se nikad ne ve­zuješ za tu rečenicu! Samo je izgovoriš i ideš dalje! Ali šta ako staneš iza nje?

Znam!!! Odakle, kako, zašto se ponavlja, zašto nikad ne pogreši to “znam”…

A, nekako, oduvek sam “znala”! Unapred od­govore, leđima okrenuta, osećaj i misao onoga iza mene (većina ljudi jako glasno misli), videla prostor i osobu sa kojom razgovaram telefo­nom… ali ne uvek i ne svakoga, haotično, bez redosleda, bez mog uticaja, želje, bez namere.

Život je za nas prepun iznenađenja! Zašto? Dolaskom briše nam se memorija!

FOTO: PIXABAY.COM

***********************

Pre mnogo godina, sedim s društvom u re­storanu i u trenutku vidim mladog muškarca, s lepo oblikovanom bradom, koji s neverovat­nom surovošću i besom šutira ženu, koja je zgrčenog tela na podu, krvavog lica, užasnuta! U trenutku shvatim da više ne čujem razgo­vor prijatelja sa kojima sedim, ne znam zašto okrećem glavu i moj pogled se susreće sa po­gledom tog istog muškarca, sasvim nepozna­tog, koji sedi za susednim stolom, sa svojim društvom, iza mojih leđa.

Mesecima sam bila uznemirena! Kome mogu da ispričam? Šta nije u redu sa mnom? Da li je to istina? Kako sam to videla? Zašto ja? Šta ako vidim nešto uznemirujuće za osobe koje volim, za porodicu? Kako to da im ka­žem? Odakle znam? Kako da im objasnim kad i sama ne znam?

Strah!

Od same sebe!

***************************************

Intervju sa Dalaj Lamom

Pitanje: Koji je najveći ljudski strah?

Odgovor: Najveći strah ljudi je da žive svoje najveće potencijale!

**************************

Proputovala sam Tibet, Mongoliju, Indiju, Ne­pal, Indoneziju, Japan, Peru, Meksiko, Brazil, Keniju, Tanzaniju, Zanzinar, severnu Afriku, Kinu… pročitala tone knjiga, proučavala lama­izam, postala instruktor Hatha yoge, bezbroj predavanja, seminara, učenja i sve to pojedi­načno, samo za sebe je bla bla bla, ali sve za­jedno jeste sklopljena Rubikova kocka.

*****************************

FOTO: PIXABAY.COM

Novembar 2012. godine, edukacija u Beogradu kojoj prisustvujem, bleda, prazna, i dama koja drži predavanje (shvata nezadovoljstvo većine prisutnih) poziva eminentnog stručnjaka da svima PIP kamerom snimi auru. Komentar i sliku aure dobićemo mejlom.

Fotografišem se i u polasku nazad dobi­jam vizit-kartu i poziv da dođem na Rtanj 21.12.2012.

Stiže fotografija i kratak komentar: Mnogo možeš, a ne znaš da možeš!

**********************

Svaka smela ideja u početku izgleda kao lu­dost!

Sve dok ne pokušam ne znam za šta sam spo­sobna!

I uvek imam izbor: da pokušam i uverim se gde je granica i da li postoji, ili da do kraja živim u iščekivanju, polustrahu, nedorečenosti, polu­poznavajući samu sebe!

I uvek postoji još jedna bitna činjenica: Druš­tvo ne želi ovakve pojedince, jer se ne uklapaju u postojeći mentalni konstrukt, naše obrazo­vanje, vaspitanje, porodica, tradicija nas uči prilagođavanju. Žargonski rečeno: Uklopi se i ne talasaj!

Ali, ja sam Vodolija!!!

*************************