СВЕТ МУДРОСТИ

ПИШЕ: МИА МЕДАКОВИЋ
ИНТЕРВЈУ: ДРАГАН КРСТИЋ
ФОТОГРАФИЈЕ: ИЗ ПРИВАТНЕ АРХИВЕ

ДРАГАН КРСТИЋ, ПРОФЕСОР ЈЕ ФИЛОЗОФИЈЕ У ГИМНАЗИЈИ „СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ“ У СУБОТИЦИ. РОЂЕН ЈЕ 14.03.1954. ГОДИНЕ У БАТОЧИНИ. ДИПЛОМИРАО ЈЕ НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ НА ГРУПИ ЗА ФИЛОЗОФИЈУ У БЕОГРАДУ. ОБЈАВИО ЈЕ ОСАМ КЊИГА И ВИШЕ РАДОВА ИЗ ОБЛАСТИ ЕСТЕТИКЕ, ИСТОРИЈЕ ФИЛОЗОФИЈЕ И МЕТОДИКЕ НАСТАВЕ ФИЛОЗОФИЈЕ У ЗБОРНИКУ ЕСТЕТИЧКОГ ДРУШТВА СРБИЈЕ И ЧАСОПИСИМА „РУКОВЕТ“, „КОРАЦИ“, „ЛУЧА“, „ДИЈАЛОГО“ И „ПРОСВЕТНИ ПРЕГЛЕД“. БИО ЈЕ ПРЕДСЕДНИК СТРУЧНОГ ЖИРИЈА НА ДРУГОМ ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ФЕСТИВАЛУ ЈЕФТИНОГ ФИЛМА 1999. ГОДИНЕ У СУБОТИЦИ И ПРЕДСЕДНИК ЖИРИЈА ПУБЛИКЕ ПАЛИЋ 1997. ГОДИНЕ. ОСНИВАЧ ЈЕ ТРИБИНЕ ДИЈАЛОГ И ФИЛОЗОФСКО ФИЛМСКЕ СЕКЦИЈЕ У ГИМНАЗИЈИ „СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ“ У СУБОТИЦИ.

КУЛТУРНО ПРОСВЕТНА ЗАЈЕДНИЦА ОПШТИНЕ СУБОТИЦА 21.05.2003. ГОДИНЕ ДОДЕЛИЛА МУ ЈЕ СПЕЦИЈАЛНО ПРИЗНАЊЕ ДР ФЕРЕНЦ БОДРОГВАРИ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ТРИБИНЕ „ДИЈАЛОГ“ И ОБЈАВЉИВАЊЕ КЊИГЕ „ТАЈНА УМЕТНОСТИ“. СТРУЧНИ ТИМ ЗА УСАВРШАВАЊЕ ПРОФЕСОРА ФИЛОЗОФИЈЕ „ДИЈАЛЕГО“ ДОДЕЉУЈУ МУ ПРИЗНАЊЕ ЗА ДОПРИНОС ПРОГРАМУ FLORILEGIUM FILOSOFUM. СРПСКО ФИЛОЗОФСКО ДРУШТВО 24.12.2018. ГОДИНЕ ДОДЕЛИЛО МУ ЈЕ ЗАХВАЛНИЦУ ЗА ЗНАЧАЈАН ДОПРИНОС НА РАЗВИЈАЊУ И АФИРМАЦИЈИ ФИЛОЗОФСКЕ КУЛТУРЕ У СРБИЈИ. УЧЕСНИК ЈЕ НАУЧНИХ СКУПОВА, ЕСТЕТИЧКОГ ДРУШТВА СРБИЈЕ И ПОЧАСНИ ЧЛАН ИСТОГ.

ЊЕГОВА ДЕВЕТА КЊИГА НОСИ НАЗИВ „СВЕТ МУДРОСТИ“ КОЈУ И СТАВЉАМО У ФОКУС У РАЗГОВОРУ СА ПРОФ. КРСТИЋЕМ.

КАКО И ЗАШТО СТЕ СЕ ПОСВЕТИЛИ ПИСАЊУ КЊИГЕ “СВЕТ МУДРОСТИ“?

Моја књига Свет мудрости. Филозофија у средњој школи и свакодневном животу (Принтекс, Суботица, 2022), девета у низу, као и претходна (Филозофија и млади, Графопродукт, Суботица, 2020) настала је у атмосфери укидања филозофије у неким средњим школама и тенденције да се број часова филозофије у гимназијама смањи.

У таквој атмосфери неизоставно је питање: да ли млади треба да се баве филозофијом?

На ово питање могуће је дати аргументован и позитиван и негативан одговор. Другачије речено, на ово питање могуће је одговорити позивајући се на мишљења великих филозофа. Према Платону, пре тридесете године не треба се бавити филозофијом, јер је за филозофију потребно богато претходно знање и искуство. Зато је Платон у својој школи – Акдемији тражио од својих ученика да прво добро науче друге науке (аритметику, геометрију, астрономију и хармонику) па тек у тридесетој години да приступе учењу ,,науке над наукама“, тј. филозофије.

Међутим, са Платоном се не слаже Епиур (који је живео у четвртом веку пре наше ере). Он каже: ,, Ни кад је неко млад нека не оклева да се бави филозофијом, ни кад је стар нека не сустаје у филозофирању. Јер ни за кога није сувише рано и ни за кога сувише касно да се стара за здравље своје душе.“ Дакле, нико није ни сувише млад, ни сувише стар да се бави филозофијом и да уз помоћ ње оствари срећан живот. У том смислу Епикур филозофију дефинише као ,,делатност која својим истраживањима и размишљањима остварује срећан живот.“

Према мом мишљењу, не треба филозофију протеривати из образовног система, пре свега из средњих школа, него треба променити начин реализације наставних јединица из овог предмата. О томе говорим у поменуте две књиге.

У ПОСЛЕДЊОЈ КЊИЗИ СВЕТ МУДРОСТИ ФИЛОЗОФИЈА У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ И СВАКОДНЕВНОМ ЖИВОТУ У ПРЕДГОВОРУ ПОСТАВЉАТЕ ПИТАЊЕ: КОЈИМ ПУТЕМ КРЕНУТИ У СВЕТ МУДРОСТИ, ТЈ. СВЕТ ФИЛОЗОФИЈЕ?

Готово да нема професора филозофије који није поставио ово питање. Поставити поменуто питање није ништа друго до питати: како предавати филозофију у средњој школи? Нећемо погрешити ако кажемо да се скоро сва питања методике наставе филозофије своде на ово питање.

КАКО ПРЕДАВАТИ ФИЛОЗОФИЈУ У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ?

Ово питање професор филозофије треба да постави не само себи, већ и својим колегиницама и колегама (на стручним семинарима) и својим ученицима. Јер, само у критичком односу према различитим мишљењима, укључујући и конструктивне предлоге ученика, могуће је изабрати прави пут у свет мудрости, тј. свет филозофије.

Од избора пута у свет мудрости зависи да ли ће филозофија као средњошколски предмет бити занимљива.

KАКО ДА КРЕНЕМО У СВЕТ МУДРОСТИ И ФИЛОЗОФИЈЕ?

Да би се кренуло у свет мудрости, свет филозофије, у свет изворне филозофске литературе, за тај пут се треба добро припремити. Треба прибавити адекватна средства: уџбенике, хрестоматије и приручнике. Међутим, проблем је у томе што у нашим библиотекама нема приручника прилагођених почетнику у филозофији, пре свега гимназијалцу и другом средњошколцу.

Књига Свет мудрости, писана питким, разумљивим уџбеничким стилом, није ништа друго до својеврсни приручник који омогућава почетнику у филозофији, студенту, средњошколцу, као и другом за филозофију заинтересованом читаоцу, лакше разумевање изворне филозофске литературе.

Филозофија се у средњој школи мора учити са разумевањем да би она стварно могла да пробуди интелектуалну радозналост и развије способност критичког мишљења и филозофске рефлексије код ученика.

КАКО СТЕ КОНЦИПИРАЛИ САДРЖАЈ КЊИГЕ?

У овој књизи стојим на свом методичком становишту да увођење младих у филозофију (а ова књига је намењена пре свега средњошколцима) треба да се одвија постепено, полазећи од кратких и разумљивих текстова секундарне литературе и идући ка сложенијим и обимнијим текстовима, који пружају одговоре читаоцу на питања која су му се читајући почетне текстове отворила, да би се временом упутио у свет изворне филозофске литературе.

Зато је први део ове књиге посвећен самом појму и предмету филозофије. Другачије речено, у првом делу аутор у сажетој форми показује као се предмет филозофије мењао током историје, почевши од античког доба па све до наших дана.

У другом делу су изложени филозофски портрети, почевши од Милећана па све до најсавременијих мислилаца.

Читајући други део читалац наилази на решења основних и неких специјалних филозофских проблема великана света мудрости, тј. великана светске филозофије, као и на њихове биографије без којих готово да није могуће разумети њихова учења.

У трећем делу изложени су описи огледних часова утврђивања градива, које је сам реализовао у Гимназији ,,Светозар Марковић” у Суботици, на којима су прочитане приче о обичним људима који филозофирају послужиле као повод за разговор о основним проблемима античке, средњовековне, нововековне и савремене филозофије.

У изложеним филозофским причама: Непознати светац, У посети код стрица Миладина, У купеу и Гимназијалци у Студентском граду, главни и споредни јунаци тих прича филозофирају, постављају готово иста питања која су постављали и велики филозофи, и одговарају на њих, само што њихови одговори нису у довољној мери артикулисани, аргументовани, нису изведени правилним логичким закључивањем, и појмови које они користе често нису правилно дефинисани.

С обзиром да ученици показују велико интересовање за неке креативне облике бављења филозофијом, као што је снимање педагошко-филозофских филмова, у трећем делу ове књиге изложен је и кратак приказ садржаја тих филмова (Филозоф из нашег сокака, Јелена у свету музике и филозофије, Хајде да сањамо отворених очију и гледамо умом итд), који су снимљени у оквиру рада Филозофско-филмске секције Гимназије ,,Светозар Марковић“ у Суботици.

Читајући књигу Свет мудрости читалац наилази на одговор на горе постављено основно методичко питање, али тај одговор не треба схватити као модел за извођење наставе филозофије. Другачије речено, ја очекујем да ће ова књига, која је производ мог богатог искуства инспиративно да делује на младе колегинице и колеге да лакше пронађу свој пут којим ће уводити младе људе у свет мудрости, тј. свет филозофије.

КАКО ДО ДУХОВНОГ ПОДСТИЦАЈА КРОЗ ФИЛОЗОФИЈУ?

Сетимо се Гадамера који каже: ,,Сви смо ми слушатељство, сви ми морамо на овај или онај начин научити да слушамо и да се стално суочавамо са сопственом спутаношћу самима собом, морамо настојати да у сопствену вољу и нагон за важењем ухватимо сваки духовни подстицај.”

Примењујући ову Гадамерову реченицу на проблем наставе филозофије у средњој школи, аутор се нада да ће се они који изводе наставу овог предмета усагласити у ставу да морају ,,настојати да у сопствену вољу и нагон за важењем ухвате сваки духовни подстицај”, ако стварно желе да филозофију учине занимљивим предметом.

ЦИЉ И ИДЕЈА КЊИГЕ „СВЕТ МУДРОСТИ“

Књига Свет мудрости је писана с циљем унапређења наставе филозофије у гимназијама и другим средњим школама, и зато је намењена студентима филозофије (будућим професорима филозофије), актуелним средњошколским професорима и њиховим ученицима, као и свим читаоцима заинтересованим за филозофију.

Рецензије ове књиге потписали су: проф. др Уна Поповић, професор на Филозофском факултету у Новом Саду, на Одељењу за филозофију, доц. др Александар Стевановић, председник Секције наставника философије Београда, саветник спољни сарадник за филозофију МПНТР и Далиборка Вукасовић, професор филозофије у Гимназији ,,Петро Кузмјак” у Руском Крстуру.

Корице су израдили моји бивши ученици Владимир Јанић и Огњен Јанић.